Pogled u svet

Luksuzna voda

„To je obeležje vremena u kom živimo“, piše nemački časopis Natur+Kosmos. „Đaci i studenti koji drže do sebe uvek nose flašu vode poznatog proizvođača. U Njujorku je ’in‘ sastajati se u barovima u kojima se služi samo voda. A u hotelima s pet zvezdica možete poručiti bilo koju mineralnu vodu, iz bilo kog dela sveta, sa oznakom kvaliteta koja se inače koristi samo za vina iz najboljih berbi.“ Ta voda nije nimalo jeftina. „Ljudi skupo plaćaju mineralnu vodu koju nose sa sobom u posebno dizajniranim bocama“, navodi se u članku. U nekim hotelima litar vode koja se smatra izuzetno kvalitetnom može koštati čak 62 evra. Iako je flaširana voda poznatih proizvođača postala izraz ličnog stila potrošača istančanog ukusa, to ne znači i da vam je neophodna. Neki proizvođači tvrde da njihova voda blagotvorno deluje na mentalne i fizičke sposobnosti, kao i na zdravlje i lepotu. S druge strane, mnogi stručnjaci smatraju da ta voda nije ništa kvalitetnija od obične. Primera radi, u Nemačkoj je voda sa česme u najmanju ruku isto tako dobra kao i mineralna voda uvezena s drugog kraja sveta, tvrdi se u članku. Uz to, za vodu sa česme nisu potrebne plastične flaše niti transport od nekoliko hiljada kilometara.

 Tajne francuske ishrane

„Francuzi u ishrani koriste puno zasićenih masti“, navodi UC Berkeley Wellness Letter. „I pored toga, oni su vitkiji od Amerikanaca i daleko manje skloni gojaznosti. Kada se radi o srčanim oboljenjima, Francuska ima najnižu stopu smrtnosti u [Evropskoj uniji] i upola manju od Sjedinjenih Država.“ Otkuda taj paradoks? Razlog može biti to što Francuzi „unose manje kalorija“, navodi Wellness Letter. Jedno istraživanje sprovedeno u restoranima u Parizu i u Filadelfiji pokazalo je da se u Francuskoj služe mnogo manje porcije. Osim toga, i recepti se razlikuju. Na primer, u francuskim kuvarima su navedene manje količine mesa. „Možda je najupečatljivije to što Francuzi izdvajaju mnogo više vremena da bi pojeli svoje količinski manje obroke“, navodi se u članku. „Prosečan Francuz posveti uzimanju hrane skoro 100 minuta dnevno, dok Amerikanci progutaju svoj hleb nasušni (i sve što uz njega ide) za samo 60 minuta.“ Kakvu pouku možemo izvući iz ovoga? Ograničite unos kalorija. Jedite umerene količine hranljivih namirnica. Izdvojte vreme da uživate u hrani. Ukoliko u restoranu dobijete veliku porciju, podelite je s nekim ili polovinu ponesite kući. Osim toga, „potrudite se da tokom obroka u vašem domu vlada prijatna atmosfera“.

Čuvajte svoje knjige

„Vreme i vlaga su najgori neprijatelji [knjiga]“, navodi se u jednom članku iz meksičkog časopisa Día Siete. Da bi vaše knjige ostale u dobrom stanju, u članku se preporučuje da ih čistite od prašine bar jednom godišnje. Pri tom, budite pažljivi — čvrsto stegnite knjigu dok je čistite, kako biste sprečili da prašina prodre između stranica. Tamo gde je velika vlažnost, možete umanjiti uticaj vlage tako što ćete na svaku stranicu staviti malo pudera. Zatim stavite neki težak predmet na knjigu i ostavite je tako nekoliko dana. Nakon toga uklonite puder četkom. Ukoliko se usled vlage na knjigama pojavi buđ, pažljivo je sastružite žiletom i dovršite čišćenje alkoholom. Kad uzimate knjigu s police, nemojte je vući za gornji deo hrpta. Najbolje je da je s dva prsta uhvatite za srednji deo hrpta i polako izvlačite kako biste je odvojili od knjiga među kojima stoji. Veoma velike knjige, naročito one koje su stare, lako se mogu oštetiti zbog težine. Da biste to izbegli, položite ih na policu vodoravno.

Kraj unitarizma?

„Jedna od najstarijih [britanskih] denominacija... sve više slabi i za nekoliko decenija će se potpuno ugasiti“, piše londonski The Times. Unitaristička crkva u Britaniji trenutno ima manje od 6 000 članova, s tim što je polovina njih starija od 65 godina. Predviđanje da će unitarizam nestati izneo je Piter Hjuz, sveštenik ove denominacije. Navodeći kao primer najstariju unitarističku crkvu u Liverpulu, Hjuz je rekao: „S obzirom na to da oni nemaju sveštenika još od 1976, moglo bi se reći da unitaristički pokret u tom gradu praktično ne postoji.“ Naziv „unitarizam“ koristi se u Britaniji od 1673, navodi The Times. „Mnogi engleski prezbiterijanci prihvatili su unitarizam u 18. veku, odbacujući verovanje u Trojstvo, nakon teološke debate o Hristovom božanstvu koja je izazvala razdor u Engleskoj crkvi.“ U pomenutim novinama se dodaje: „Pošto sada više nije protivzakonito ne verovati u Trojstvo, i pošto se mnoge crkve ne obaziru na ’vernike‘ koji imaju liberalne stavove o tradicionalnim doktrinama, unitaristički pokret gubi značaj koji je nekada imao.“

Što stariji, to niži

Dok zalaze u godine, ljudi obično postaju niži. „Tome znatno doprinosi gravitacija“, izveštava australijski The Daily Telegraph. Pod dejstvom gravitacije, naša visina se smanjuje tokom dana, dok se tokom spavanja telo vraća u normalu. „Međutim, kako naše telo stari i postaje slabije, delovanje gravitacije ostavlja trajne posledice na visinu“, navodi se u citiranim novinama. „Dok stare, ljudi gube mišićnu masu i masnoću. To je deo prirodnog procesa starenja i tesno je povezano s promenama u nivou hormona. Kičmeni pršljenovi počinju da se deformišu i sležu, usled čega se kičma smanjuje za više od 2,5 centimetara.“ Veruje se da je osteoporoza uzrok ovog procesa koji dovodi do smanjenja visine.

Odgajanje dece u dvojezičnim porodicama

„Ukoliko se prema deci pokazuju strpljenje i obzirnost, to što odrastaju u porodici u kojoj se govori više jezika, može biti prava blagodat za njih, kao i za njihove porodice i društvo“, navodi se u novinama Milenio iz grada Meksika. Istraživači su „došli do zaključka da deca koja govore dva jezika postižu bolji uspeh u školi od dece koja govore samo jedan jezik“. Ponekad roditelji brinu kada se desi da deca u jednoj rečenici upotrebe reči iz dva jezika ili kada pogreše tako što pravila jednog jezika primene na drugi. „Ali, te gramatičke ’greške‘ su beznačajne i brzo se savladaju“, kaže profesor Toni Klajn, psiholog čija je specijalnost ispitivanje razvoja jezičkih sposobnosti dece. Ako deca od rođenja uče jezike oba roditelja, ona će ih spontano usvojiti i s vremenom će ih tečno govoriti.