Upoznajte leteću vevericu
Upoznajte leteću vevericu
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ FINSKE
VEVERICE se mogu naći u skoro svakom delu sveta. Međutim, jedna od najneobičnijih vrsta je svakako sibirska leteća veverica. a Da li taj mali glodar zaista može da leti? Kakvo je to stvorenje i zašto se tako retko može videti?
Kako lete?
Iako sve veverice koje žive na drveću skaču s jednog drveta na drugo, nijedna od njih se ne može porediti s letećom vevericom. Dužina njenog skoka iznosi čak 80 metara! Ali kako joj to polazi za rukom?
Leteća veverica ima aerodinamične membrane koje bi zadivile svakog vazduhoplovnog inženjera. „Prednji deo membrane poduprt je hrskavicom koja se proteže od ručnog zgloba“, navodi knjiga The World of the Animals. „Iako izgleda da se membrana sastoji od samo dva sloja kože, u sklopu nje nalazi se i jedan tanki sloj mišića koji ovim vevericama omogućava da menjaju luk membrane, čime utiču na njene aerodinamične karakteristike.“
U letu, ova veverica izgleda kao da je potpuno spljoštena. Kada ne leti, ponekad se stiče utisak da na sebi ima sivi krzneni kaput, i to nekoliko brojeva veći!
Kako ona uspeva da leti, a da pri tom ne udari u neku prepreku? Njen rep je poput kormila usmerava u letu. Neposredno pre sletanja na drvo, veverica otvara „padobran“ — to jest, zauzima vertikalni položaj. Veoma retko se dešava da napravi pogrešnu procenu i padne na zemlju.
Ovom krznenom „zmaju“ koristi i to što je lagan. Prosečna odrasla leteća veverica teška je svega oko 150 grama, a dugačka oko 20 centimetara, ne računajući rep. Uši su joj male i bez čuperaka, tako da joj ne otežavaju let.
Noćni letač
Leteća veverica ima karakteristične oči, koje izgledaju poput velikih crnih bisera. Za razliku od ostalih vrsta veverica, ona je noćna životinja. Zato joj je potreban dobar vid kako bi pronašla svoju omiljenu hranu — rese i lišće listopadnog drveća, kao i pupoljke četinara. S obzirom na to da je zimi teže doći do hrane, leteća veverica tokom jeseni pravi male zalihe u skrovištima na granama i u stablima drveća.
U proleće su neke leteće veverice toliko zaokupljene igrom da zaboravljaju da se tokom popodneva odmore. Osim toga, u to doba godine očekuje ih još nešto — parenje. Nakon što mužjak uspe da impresionira ženku svojim letačkim sposobnostima, vreme je da se počne s pripremama za pravljenje gnezda. Kao gnezdo može da posluži kućica za ptice, ukoliko je dostupna, ili rupa u stablu. Leteća veverica obično ima više gnezda. Neka od njih služe kao spremišta za hranu, a druga kao dodatni prostor za stanovanje. Neke leteće veverice mogu napraviti gnezdo čak i u ambaru. Međutim, za razliku od drugih vrsta, one ne vole da žive u gradu!
U kasno proleće ili u rano leto, ženka donosi na svet dvoje ili troje mladunaca. Ona ih hrani što znači da ima puno posla, čak i tokom dana. Novorođeni mladunci mogli bi stati na vrh vašeg prsta. Međutim, do kraja jeseni oni će već steći sposobnost da lete!
Zašto se tako retko mogu videti?
Zašto se leteća veverica tako retko može videti? Jedan razlog je taj što se ova mala noćna životinja tiho kreće kroz krošnje drveća i ne privlači lako pažnju posmatrača. Pored toga, ona obično naseljava listopadno-četinarske šume severnih oblasti koje se protežu od Baltičkog mora, preko ruskih tajgi, pa do Tihog okeana.
Izgleda da je zahvaljujući nepreglednim sibirskim šumama opstanak leteće veverice zasiguran. Pa ipak, ova vrsta — poput drugih vrsta životinja koje se gnezde u drveću — izgubila je usled krčenja šuma veliki broj mesta za gnežđenje. U Finskoj, zapadnom delu njenog staništa, leteća veverica je zaštićena dekretom koji je donela Evropska unija. Dovoljno je spaziti je samo na trenutak ili pronaći njen izmet pa da se na određenom području odloži ili zabrani izvođenje građevinskih radova.
Naravno, leteće veverice nisu ni svesne toga. Zaista, izgleda da njihov način života ništa ne može poremetiti. Dok se nad šumama severa spušta suton, hiljade njuškica izviruje iz stabala drveća. Zatim, leteće veverice jednim skokom poleću s grane i nekoliko trenutaka kasnije ponovo su na svome!
[Fusnota]
a To je samo jedna od preko 30 vrsta letećih veverica. Mnoge od njih, uključujući i džinovsku leteću vevericu veličine mačke, žive u šumama jugoistočne Azije. Afričke veverice iz porodice Anomaluridae uglavnom se ne ubrajaju među leteće veverice, iako izgledom veoma podsećaju na njih. Najlakše se mogu prepoznati po repu koji ima čuperke samo pri vrhu i u delu korena.
[Slika na 23. strani]
Ilya Lyubechanskii/BCIUSA.COM
[Slika na 24. strani]
Veverice: Benjam Pöntinen
[Izvor slike na 22. strani]
Rese, omiljena hrana leteće veverice
[Izvor slike na 23. strani]
Mladunče sibirske leteće veverice
[Izvor slike na 24. strani]
Veverice: Benjam Pöntinen