Da li vam je zaista potrebno vežbanje?

„Bavite se fizičkom aktivnošću dvaput nedeljno da biste ostali u formi. Vežbajte 30 minuta dnevno. Izbegavajte alkohol da biste sprečili pojavu raka. Konzumirajte alkohol da biste smanjili rizik od srčanih oboljenja. Da li su vas ikad dobronamerni saveti o zdravlju doveli u zabunu? Danas mediji preporučuju jedno, a sledeće sedmice nešto sasvim drugo... Zašto naučnici ne mogu da se usaglase? Zašto je kafa danas štetna, a već za nedelju dana sasvim bezopasna?“ (dr Barbara Brem, profesor fizičke kulture).

ZDRAVSTVENI stručnjaci često imaju različite stavove kada su u pitanju ishrana i zdravlje. Mnoge ljude zbunjuje prava poplava informacija o tome šta treba raditi a šta izbegavati kako bi imali dobro zdravlje. Međutim, kada se radi o potrebi za umerenom fizičkom aktivnošću, svi stručnjaci su jednoglasni — ako želite da budete zdraviji, morate redovno vežbati!

U savremeno doba, nedostatak fizičke aktivnosti postao je ozbiljan problem, naročito u industrijski razvijenim zemljama. Nekada se većina ljudi u tim zemljama bavila teškim fizičkim poslovima, kao što su zemljoradnja, lov ili građevinarstvo. Bilo je potrebno mnogo truda i rada da bi se zadovoljile najosnovnije životne potrebe, što je često predstavljalo veliko opterećenje i doprinelo je tome da naši preci imaju kraći životni vek. Prema delu Encyclopædia Britannica, „u drevnoj Grčkoj i Rimu, prosečan životni vek bio je oko 28 godina“. Nasuprot tome, krajem 20. veka je životni vek u razvijenim zemljama iznosio oko 74 godine. Otkuda ta velika razlika?

Tehnologija — blagoslov ili prokletstvo?

Ljudi danas imaju relativno bolje zdravlje i duži životni vek nego u prošlim stolećima. Tome je donekle doprinela tehnološka revolucija. Pronalasci modernog doba promenili su način na koji obavljamo stvari i olakšali su mnoge teške poslove. Medicina je ostvarila veliki napredak u borbi protiv bolesti i poboljšala zdravlje većine ljudi. Međutim, u svemu tome postoji i izvesna protivrečnost.

Premda je moderna tehnologija doprinela boljem zdravlju, s vremenom je dovela i do toga da veliki deo stanovništva vodi sedelački način života. U nedavno objavljenom izveštaju Američkog udruženja kardiologa, pod naslovom International Cardiovascular Disease Statistics, navodi se da „ekonomska tranzicija, urbanizacija, industrijalizacija i globalizacija vode do promena u načinu života koje povećavaju opasnost od srčanih oboljenja“. U istom izveštaju se spominje da su „nedovoljna fizička aktivnost i nezdrava ishrana“ među vodećim faktorima rizika.

Pre samo 50 godina, u mnogim zemljama ljudi su marljivo radili, znojeći se za plugom, vozili su bicikl kada je trebalo da odu u nabavku do obližnjeg grada, a  uveče su obavljali popravke oko kuće. Životni stil njihovih unuka je sasvim drugačiji. Danas radnik možda veći deo dana sedi ispred kompjutera, skoro svuda ide autom, a večeri provodi uz televiziju.

Prema jednom istraživanju, švedske drvoseče koje su nekada trošile i po 7 000 kalorija dnevno obarajući drveće i pomerajući debla, sada koriste moderne mašine koje obavljaju veći deo teškog posla. U prošlosti su mnoge puteve gradili i održavali ljudi opremljeni pijucima i lopatama. Ali sada se taj posao čak i u manje razvijenim zemljama obavlja pomoću buldožera i druge teške mehanizacije.

U nekim delovima Kine, umesto bicikla se kao omiljeno prevozno sredstvo sve više koriste skuteri. U Sjedinjenim Državama, gde je 25 posto svih putovanja kraće od kilometar i po, 75 posto njih obavlja se automobilom.

Osim toga, moderna tehnologija je doprinela pojavi generacije fizički neaktivne dece. Tokom jednog istraživanja primećeno je da ’deca provode sve više vremena igrajući video-igre jer su one sve zanimljivije i realističnije‘. Do sličnih zaključaka došlo se i u vezi s gledanjem televizije i drugim „sedelačkim“ oblicima zabave za decu.

Opasnosti povezane s neaktivnošću

Drastično opadanje fizičke aktivnosti često negativno utiče na fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje. Na primer, jedan britanski zdravstveni zavod je nedavno izvestio: „Neaktivna deca su u opasnosti da imaju niže samopoštovanje, da budu sklonija anksioznosti i podložnija stresu. Veća je verovatnoća da će takva deca početi da puše i koriste drogu nego deca koja su aktivna. Kada se radi o zaposlenima, oni koji su neaktivni češće odsustvuju s posla nego oni koji su fizički aktivni. Kako godine prolaze, ljudi koji nisu aktivni gube snagu i vitalnost koje su potrebne za obavljanje svakodnevnih poslova. Usled toga, mnogi postaju nesposobni za rad, a njihovo mentalno zdravlje se pogoršava.“

Kora Kreg, predsednica Kanadskog instituta za zdravlje, kaže da su „Kanađani sada na radnom mestu mnogo manje fizički aktivni nego u prošlosti... U globalu, aktivnost je opala.“ Kanadske novine Globe and Mail izveštavaju: „Oko 48 posto Kanađana ima višak kilograma, od čega je 15 posto gojazno.“  Zatim se dodaje da u toj zemlji 59 posto odraslih vodi sedelački način života. Dr Mati Usitupa, sa univerziteta u Kuopiju, u Finskoj, upozorava da „usled gojaznosti i sedelačkog načina života koji postaju sve uobičajeniji, širom sveta sve više ljudi oboleva od dijabetesa tip 2“.

Prema jednom istraživanju koje je nedavno sprovedeno u Hongkongu, postoji mogućnost da je oko 20 posto svih smrtnih slučajeva kod osoba koje imaju 35 ili više godina povezano s nedostatkom fizičke aktivnosti. U zaključku tog istraživanja koje je vodio profesor Taj-Hing Lam sa Univerziteta u Hongkongu, i koje je objavljeno 2004. u časopisu Annals of Epidemiology, pisalo je da kod žitelja Hongkonga kineskog porekla „fizička neaktivnost predstavlja veći faktor rizika nego pušenje“. Istraživači predviđaju da će se i ostatak Kine „suočiti s povećanjem mortaliteta koje je prouzrokovano sličnim faktorima“.

Da li je ta zabrinutost opravdana? Može li fizička neaktivnost stvarno predstavljati veću pretnju našem zdravlju nego pušenje? Opšte je poznato da su neaktivni ljudi, za razliku od onih koji su aktivni, skloniji visokom krvnom pritisku, većem riziku od moždanog i srčanog udara, od pojave određenih vrsta raka, osteoporoze, kao i gojaznosti. a

Kako izveštavaju novine The Wall Street Journal, „na svakom kontinentu, čak i u oblastima gde vlada neishranjenost, broj ljudi koji imaju višak kilograma ili su gojazni raste alarmantnom brzinom. Uzrok je isti: kombinacija visokokalorične ishrane  i sedelačkog načina života koja je već dovela do epidemije gojaznosti u SAD.“ Dr Stefan Resner, profesor zdravstvene zaštite na Institutu Karolinska u Stokholmu, slaže se s tim i tvrdi: „Gojaznost je u porastu u svim zemljama u svetu, bez izuzetka.“

Globalni problem

Jasno je da je redovno i umereno bavljenje fizičkom aktivnošću od presudne važnosti za našu dobrobit. Pa ipak, uprkos dobro poznatim upozorenjima u vezi s rizicima od fizičke neaktivnosti, veliki deo svetske populacije i dalje je praktično neaktivan. Svetski savez kardiologa smatra da između 60 i 85 posto svetskog stanovništva „nije fizički dovoljno aktivno da bi se to pozitivno odrazilo na njihovo zdravlje, što je naročito slučaj među devojkama i ženama“. Ova organizacija tvrdi da „skoro dve trećine dece takođe nije dovoljno aktivno, što bi inače pozitivno uticalo na njihovo zdravlje“. U Sjedinjenim Državama, oko 40 posto odraslih osoba vodi sedelački način života, a oko 50 posto mladih uzrasta između 12 i 21 godine, ne bavi se redovno intenzivnijim vežbanjem.

Prilikom jednog istraživanja sve većeg uticaja sedelačkog načina života u 15 evropskih zemalja, ustanovljeno je da procenat neaktivnih varira od 43 posto u Švedskoj do 87 posto u Portugalu. U Sao Paulu, u Brazilu, oko 70 posto stanovništva vodi sedelački način života. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izveštava da se „podaci sakupljeni tokom različitih anketa o zdravlju koje su sprovedene širom sveta izvanredno podudaraju“. Stoga ne treba da nas iznenadi procena da svake godine dva miliona ljudi umre usled uzroka koji su povezani s fizičkom neaktivnošću.

Stručnjaci iz celog sveta smatraju da je ovaj trend krajnje zabrinjavajuć. U odgovoru na to, vlade mnogih država pokrenule su različite kampanje s ciljem da se javnost informiše o koristima umerene fizičke aktivnosti. Australija, Japan i Sjedinjene Države se nadaju da će do 2010. godine uspeti da ostvare 10-postotni porast u nivou fizičke aktivnosti stanovništva. U Škotskoj je cilj da se do 2020. godine 50 posto odraslih redovno bavi fizičkom aktivnošću. U jednom izveštaju SZO navodi se da su „nacionalne programe za povećanje fizičke aktivnosti stanovništva pokrenule i druge zemlje, kao što su Meksiko, Brazil, Jamajka, Novi Zeland, Finska, Rusija, Maroko, Vijetnam, Južnoafrička Republika i Slovenija“.

Bez obzira na ono što preduzimaju vlade i zdravstvene organizacije, svaki pojedinac ima konačnu odgovornost da brine o svom zdravlju. Svako treba da se zapita: ’Da li sam dovoljno aktivan? Da li dovoljno vežbam? Ako to nije slučaj, šta mogu učiniti da bih promenio svoj način života?‘ Članak koji sledi pružiće neke konkretne predloge o tome kako možemo biti fizički aktivniji.

[Fusnota]

[Okvir na 4. strani]

Visoka cena neaktivnosti

Mnoge vlade i zdravstvene organizacije veoma su zabrinute zbog finansijskih gubitaka koje prouzrokuje nedostatak fizičke aktivnosti.

● Australija — U ovoj zemlji, godišnji troškovi zdravstvene nege povezani s fizičkom neaktivnošću iznose oko 283 miliona evra.

● Kanada — Prema Svetskom udruženju kardiologa, u Kanadi je tokom samo jedne godine potrošeno više od 1,5 milijardi evra na troškove lečenja, „koji se mogu dovesti u vezu s fizičkom neaktivnošću“.

● Sjedinjene Države — Tokom 2000. godine, Sjedinjene Države su potrošile astronomsku sumu od 56 milijardi evra na medicinske troškove koji su direktno povezani s nedostatkom fizičke aktivnosti.

[Okvir/Slike na 5. strani]

Deci je potrebna fizička aktivnost

Nedavna istraživanja su pokazala da se sve manje dece redovno bavi fizičkom aktivnošću, kao i to da su devojčice manje aktivne od dečaka. Izgleda da nivo aktivnosti kod dece opada kako odrastaju. Slede samo neke od brojnih koristi koje deci donosi redovna fizička aktivnost:

● Razvoj snažnih kostiju i mišića, kao i zdravih zglobova

● Prevencija pojave viška kilograma i gojaznosti

● Prevencija ili smanjenje mogućnosti pojave visokog krvnog pritiska

● Prevencija dijabetesa tip 2

● Veće samopoštovanje i sprečavanje pojave anksioznosti i stresa

● Usvajanje aktivnog načina života koji može sprečiti vođenje sedelačkog načina života u zrelom dobu

[Okvir/Slika na 6. strani]

Doprinos boljem zdravlju starijih

Smatra se da će vam dok zalazite u godine sve više koristiti redovno i umereno vežbanje. Pa ipak, mnoge starije osobe oklevaju da to učine jer strahuju da bi se mogle povrediti ili razboleti. Naravno, dobro je da se stariji posavetuju sa svojim lekarem pre nego što počnu da intenzivnije vežbaju. Međutim, stručnjaci smatraju da fizička aktivnost može znatno poboljšati kvalitet života starijih osoba. Spomenućemo samo neka područja na kojima može doći do poboljšanja ukoliko redovno vežbaju:

● Umne sposobnosti

● Ravnoteža i gipkost

● Emocionalno zdravlje

● Brzina oporavka od bolesti ili povrede

● Rad organa za varenje i jetre

● Metabolizam

● Imunološki sistem

● Gustina koštanog tkiva

● Nivo energije