„Konji plešu na vetru“
„Konji plešu na vetru“
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE
„Ko može posmatrati vaše skladne korake, vašu čistu i savršenu lepotu pokreta, vašu odmerenost i osećaj za prostor, a da pri tom ne oseti ushićenje?“ (RAFAEL ALBERTI, ŠPANSKI PESNIK).
SVETLA se gase i počinje muzika. Na sceni se pojavljuje jahač na belom konju koji poskakuje u ritmu muzike. Zatim mu se pridružuje grupa jahača na konjima koji lagano trče ukrug i menjaju pravac, pri čemu su im pokreti savršeno usklađeni. Dok zadivljeno posmatra te prekrasne životinje kako izvode graciozne pokrete, publika ostaje bez daha.
Kraljevska andaluzijska škola dresurnog jahanja, koja se nalazi u španskom gradu Heres de la Frontera, u celom svetu je poznata po konjima koji plešu. Predstava u kojoj oni učestvuju pravi je konjički balet. Osnovu za koreografiju čine klasična dresura i doma vaquera, to jest „seoska dresura“. a Tradicionalna španska muzika i jahači odeveni u kostime iz 18. veka doprinose tome da gledanje ove predstave bude poseban doživljaj.
Čistokrvan španski konj
U pomenutoj predstavi učestvuju čistokrvni španski konji, poznati i kao andaluzijski konji. Španski konj je stara pasmina koja je živela pre više hiljada godina na planinama Iberijskog poluostrva. Još u doba Rimljana, ti konji su bili veoma cenjeni u vojsci.
Istaknute osobine andaluzijskog konja jesu snaga, okretnost, gordo držanje i poslušnost. Posebno vrednim čini ih njihova jedinstvena narav — iako su vatreni lako ih je dresirati. Zahvaljujući svojoj snazi i okretnosti, ovi konji mogu da izvode veoma teške korake i skokove. Pa ipak, nije nimalo lako stvoriti od ove plemenite životinje gracioznog plesača.
Obuka plemenitog konja
Kraljevsku andaluzijsku školu dresurnog jahanja osnovao je 1972. Alvaro Domek. U njoj se konji obučavaju pomoću pažljivo odabranih gimnastičkih vežbi koje razvijaju njihove mišiće. S vremenom će biti u stanju da u savršenom skladu izvode teške figure. Ovakva dresura se sprovodi u dva čuvena centra — u Španskoj školi jahanja u Beču i u Kraljevskoj školi u Španiji. Predstave koje se održavaju u ovim centrima očaravaju posetioce i ostavljaju snažan utisak i na najzahtevnije dresere konja.
Da bi postigli takvu izuzetnu veštinu izvođenja, i jahač i konj moraju mnogo da vežbaju. U najvećem broju slučajeva, oni zajedno vežbaju po sedam sati dnevno, pet dana u nedelji, tokom perioda od četiri godine. Obuka počinje s najjednostavnijim pokretima, pri čemu jahač uči konja da na njegovu komandu krene napred. Nakon što ovaj početni korak dovede do savršenstva, konj mora da nauči da pri hodu prenosi svoje težište na zadnji deo tela. Ova vežba mu omogućuje da usmeri snagu na zadnje noge, što je neophodno kako bi mogao da izvodi složenije figure.
Konj uči dve vrste koraka, to jest pokreta: prirodne i one koje je osmislio čovek. Dok se obučava prvoj grupi, od njega se očekuje da poboljša svoje prirodno kretanje — hod, kas i galop. Koraci koje su osmislili koreografi Kraljevske škole zahtevaju veoma blisku saradnju konja i jahača. Za njihovo izvođenje potrebna je izuzetna preciznost i ogromna fizička snaga. (Vidite okvir „Osnovni koraci konjičkog baleta“.)
„Da bi uspešno izveli teške figure osmišljene u našoj školi, konj i jahač moraju da budu kao jedno“, kaže Hose Marija Sančez Kobos, koji je odgovoran za izvođenje predstava u Kraljevskoj školi. „Andaluzijski konj se smatra jednom od najplemenitijih pasmina i neke od tih životinja zaista mogu postati veoma privržene jahaču. Pa ipak, povremeno se desi da se neki konj i jahač ne slažu dobro i moraju se razdvojiti.“
Na pitanje kako konji reaguju na muziku, Hose Marija odgovara: „Konji ne doživljavaju muziku kao mi, ali očigledno je da muzika koju čuju tokom predstave utiče na njih. Dok su na pozornici, oni reaguju na tradicionalnu muziku koja je deo predstave, a izgleda da reaguju i na aplauz publike.“
Konjima prija i to što se u školi izuzetno brine o njima. Velika pažnja se poklanja njihovom doterivanju za predstavu. Osim toga, kupaju se nakon svakog treninga da bi se uklonio znoj i da bi se osvežili. Pošto je njihova koža osetljivija od ljudske, potrebna im je posebna nega.
„Postoji jedna španska izreka“, dodaje Hose Marija, „prema kojoj, prvih 7 godina razvijate prijateljstvo s konjem, narednih 7 godina uživate u tom prijateljstvu, dok nakon 14 godina od konja više nema nikakve koristi. Ali to nije obavezno slučaj u našoj školi. Jedan od naših konja, Zamorano, učestvovao je u predstavama i sa 22 godine!“
Krajnji rezultat sve te brižljive nege i dresure jeste predstava u kojoj konji izvode karakteristične korake. Publika se lično može uveriti u to kako konj i jahač izvanredno sarađuju i kako te graciozne ali i snažne životinje izvode prefinjene pokrete u ritmu tradicionalne španske muzike. Sasvim je razumljivo zašto je pesnik Alberti, u završnom stihu svoje pesme koju smo delimično citirali, opisao ove plemenite životinje kao „konje koji plešu na vetru“.
[Fusnota]
a Prema delu The American Heritage Dictionary of the English Language, izraz „dresurno jahanje“ odnosi se na „upravljanje konjem laganim pokretima jahačevih ruku, nogu i tela, čime se konj podstiče da izvodi niz složenih figura“. Doma vaquera ili „seoska dresura“ obuhvata tradicionalne figure koje su uglavnom inspirisane onim što konji izvode tokom rada na španskim rančevima.
[Okvir/Slike na 17. strani]
Osnovni koraci konjičkog baleta
Izraz „koraci“, odnosi se na različite pokrete koje konj izvodi. Slede neki osnovni koraci:
Pjaf: Konj izvodi ritmički kas, pri čemu se ne kreće ni napred ni nazad, već izgleda kao da trči u mestu.
Pasaž: Konj polagano kaska, pri čemu kopita podiže visoko, tako da izgleda kao da pleše.
Levada: Konj podiže prednje noge visoko iznad tla i stoji pod uglom od 45 stepeni. Ova figura zahteva izuzetnu kontrolu mišića i savršenu ravnotežu.
Kurbeta: Konj izvodi niz skokova ne dodirujući tlo prednjim nogama.
Kapriola: Konj skače uvis, sa savijenim prednjim nogama dok ne dostigne najvišu tačku, a zatim izbacuje zadnje noge.
Konjska zaprega
Još jedna disciplina koju možete videti u ovoj predstavi jeste anganš, ili parovi. Konji kaskaju vukući tradicionalne kočije pri čemu su im pokreti savršeno usklađeni. Za to su takođe potrebne godine uvežbavanja. Prelepo odeveni jahači i konji ukrašeni najlepšom opremom predstavljaju prizor koji oživljava uspomene na vreme kada su konji i kočije bili glavno prevozno sredstvo.
[Izvori]
Pjaf, pasaž i kapriola: Fotografía cedida por la Real Escuela Andaluza; kurbeta, levada i kočije: Fundación Real Escuela Andaluza del Arte Ecuestre
[Izvor slike na 15. strani]
Fotografía cedida por la Real Escuela Andaluza