Saznajte više o ručnim satovima

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

KOLIKO je sati? Dovoljno je da samo bacite pogled na ručni sat, zar ne? Ali, pokazuje li on tačno vreme? Iako ih vrlo lako možemo uzeti zdravo za gotovo, časovnici su mnogo složeniji nego što bi se moglo zaključiti na prvi pogled.

Čovek je oduvek bio zainteresovan za merenje vremena, bez obzira na njegovu nematerijalnu i prolaznu prirodu. Na prirodnu podelu vremena utiču pojave kao što su godišnja doba, mesečeve mene, smena dana i noći. Ali čovek je dugo težio ka tome da što tačnije meri vreme, te ga je stoga delio na manje jedinice.

Mehanizam ručnih satova

Horologija — nauka koja obuhvata veštinu izrade instrumenata za pokazivanje vremena — jedna je od najstarijih u svetu nauke. „Srce“ satnog mehanizma je zapinjača. Ona reguliše periodičnost predaje energije koja pokreće ceo mehanizam. Vreme je moguće meriti kada se mala količina energije oslobađa u pravilnim intervalima. Niko ne zna tačno kada je napravljen prvi mehanički sat, ali prekretnica je bila oko 1500. godine kada su napravljeni prenosivi časovnici.

Ručni sat, koji je sada toliko popularan, relativno je novijeg datuma. Popularnost je stekao krajem 19. veka, posebno među ženama. Tokom Prvog svetskog rata, oficiri artiljerije su ustanovili da je praktičnije nositi sat na ruci nego u džepu. Nakon toga, popularnost ručnih satova počela je da raste.

Većina današnjih satova je elektronska sa kristalima kvarca. Kada se posebno oblikuje i postavi u odgovarajuće elektronsko kolo, komadić kvarca oscilira konstantnom frekvencijom, ponašajući se kao klatno.

Neverovatno je teško podesiti mehaničke i kvarcne časovnike da tačno mere vreme. Stoga, bez obzira na to koji sat imate, on će ili malo kasniti ili malo žuriti. Ipak, danas postoje kvarcni satovi koji se periodično sami podešavaju prema signalima iz atomskih časovnika. a Proizvođači tvrde da takvi satovi, kontrolisani putem radio-signala, rade s tolikom preciznošću da odstupanje od tačnog vremena iznosi do jedne sekunde u nekoliko miliona godina!

Neprolazna draž mehaničkih satova

Kada uzmemo u obzir toliku preciznost i činjenicu da je zapinjača izumljena pre više od dvesta godina, može nam se učiniti da je mehaničke satove pregazilo vreme. Uostalom, ko bi se pored digitrona opredelio za računaljku? Ipak, mnogi su još uvek oduševljeni satovima koji kucaju. Svake godine ih se proizvede na milione. Proteklih godina, Švajcarska je čak više zaradila na izvozu mehaničkih nego elektronskih satova. Razvijeni su novi, efikasni mehanizmi koji se skoro ne habaju, i ljudi i dalje odlaze kod veštih sajdžija da bi popravili svoje satove.

Šta doprinosi privlačnosti mehaničkih satova? Majkl, sajdžija s tri decenije iskustva, smatra da je jedan od činilaca njihova dugovečnost. On kaže da za razliku  od kvarcnog sata koji može pouzdano da radi nekih 15 godina, kvalitetan mehanički časovnik može precizno meriti vreme preko 100 godina. Za osobu koja od roditelja nasledi takav sat, on može imati ogromnu sentimentalnu vrednost.

Drugima se mehanički časovnici dopadaju zbog tehničke složenosti i preciznosti s kojom prikazuju vreme pomoću sićušnih zupčanika i opruga. Takođe, pošto su neki od tih mehanizama ručno napravljeni, zaljubljenici u satove mogu razumeti njihov princip rada i sami ih popraviti.

Za razliku od većine sprava, od časovnika se očekuje da rade iz dana u dan, iz godine u godinu. Osim toga, ručni satovi moraju da rade i da budu izuzetno precizni pri različitim temperaturama i u bilo kom položaju — čak i pri vrlo naglim pokretima. Sat koji žuri ili kasni čak 20 sekundi dnevno, pravi grešku od samo 0,023 posto, što je preciznost koja se obično očekuje od naučnih instrumenata s kojima se pažljivo rukuje. Ne čudi što mnogi cene veštinu, dovitljivost i stručnost koja je nerazdvojni deo priče o mehaničkim ručnim satovima!

Naravno, postoje tu još neki faktori. Majkl, koga smo ranije spomenuli, objašnjava da neki ljudi jednostavno ne žele da imaju obavezu da menjaju bateriju, što kod većine kvarcnih časovnika treba činiti  pre ili kasnije. Šta vam onda može pomoći pri izboru?

Koji da izaberem?

Nema sumnje da sat pre svega treba da vam se svidi. Za mnoge, to znači da je on praktičan i funkcionalan, ali i lep. Uz to, Majkl preporučuje da razmislite o tome kakav vam je sat potreban. Da li ćete ga nositi stalno ili samo u posebnim prilikama? Da li će biti izložen udarcima ili izuzetno visokim ili niskim temperaturama? Redovno izlaganje hemikalijama i morskoj vodi može recimo oštetiti kaiš i kućište. Zato je mudro sve to uzeti u obzir.

Što se tiče cene, najbolje je da unapred odredite koliko ste novca spremni da date i da se držite toga. Mehanički časovnici su uglavnom skuplji od kvarcnih. Ipak, zadržite na umu da koliko god se satovi razlikovali, njihovi mehanizmi imaju isti princip rada. Ono što omogućava prikazivanje vremena jeste mehanizam unutar kućišta. Sve u svemu, svi ovi satovi su dobro osmišljeni i napravljeni. Cene obično variraju zbog nekih detalja koji nisu presudni za funkcionisanje časovnika, kao što su kućište ili kaiš, to jest narukvica. Zato viša cena ne znači obavezno da je sat precizniji i pouzdaniji. (Vidite gornji okvir.)

Sa časovnikom na ruci, u svakom trenutku možete znati koliko je sati. To što znate ponešto o istorijatu ručnih satova može vam pomoći da cenite ove korisne sprave. Na kraju krajeva, zar se i vi ponekad ne osetite izgubljeno bez svog sata?

[Fusnota]

[Okvir/Slike na 24. strani]

KOJI DA IZABERETE?

VRSTA: Hronograf može da meri kratke vremenske razmake, tako da je idealan za merenje trajanja nekog događaja. Za one koji se bave sportom, preporučuje se sat otporan na vodu. Ako zaboravljate da navijete sat, zapamtite da kvarcnim časovnicima navijanje nije potrebno. Isti je slučaj i sa automatskim satovima koji se navijaju pokretanjem ruke.

TAČNOST: Ako je to ono što cenite, možete uzeti u obzir hronometar, časovnik velike preciznosti koji udovoljava opštim i zvaničnim kriterijumima tačnosti. Kvarcna tehnologija omogućava još preciznije merenje vremena. Savremeni mehanički časovnik sa brzim mehanizmom koji kuca 28 800 puta na sat radi na frekvenciji od četiri oscilacije u sekundi. Uporedite to sa običnim kvarcnim časovnikom koji ima između 10 000 i 100 000 oscilacija u sekundi!

PRIKAZ: Digitalni časovnik pokazuje vreme pomoću brojeva, to jest cifri, dok analogni časovnik ima kazaljke. Digitalni displeji mogu imati alarm i hronograf, i pokazivati datum i vreme u drugim vremenskim zonama. Analogni časovnici pokazuju vreme na lako prepoznatljiv način — dovoljno je samo baciti pogled na sat.

ODRŽAVANJE: Pošto mehanički sat u sebi ima snažnu oprugu, čestice prašine i prljavštine ne mogu tako lako da ga zaustave kao što mogu kvarcni časovnik. Pa ipak, da bi pravilno radili, mehaničke satove treba čistiti češće nego kvarcne. Kvarcni časovnici sa digitalnim displejem nemaju pokretne delove, tako da im nije potrebno održavanje, osim zamene baterije.

[Tabela/Slike na 23. strani]

NEKI PAŽNJE VREDNI RUČNI SATOVI

◼ 1810-12.

Najstariji ručni sat za koji se zna, Abraham Luj Brege

◼ 1945.

Sat koji pokazuje datum, Roleks

◼ 1957.

Ručni sat sa elektromotorom, Hamilton

◼ 1960.

Sat koji meri vreme pomoću elektronike, Bulova

◼ 1972.

Elektronski ručni sat sa digitalnim displejem, Hamilton

[Izvor]

Druga i četvrta fotografija: Courtesy of Hamilton Watches

[Izvor slike na 23. strani]

OMEGA