Pogled u svet

Najstariji univerzitet na svetu?

Tim poljskih i egipatskih arheologa vršio je iskopavanja u Egiptu, na mestu gde se nalazio drevni univerzitet u Aleksandriji. Prema listu Los Angeles Times, arheolozi su pronašli 13 slušaonica slične veličine koje su ukupno mogle da prime čak 5 000 studenata. Zatim se navodi da su se u tim slušaonicama „nalazile stepenasto postavljene klupe koje su bile raspoređene na tri strane prostorije. Ponekad su redovi klupa bili sastavljeni, formirajući latinično slovo ’U‘“. U sredini se nalazilo jedno izdignuto mesto, najverovatnije za predavača. „Ovakav kompleks slušaonica dosad nije otkriven ni na jednom drugom nalazištu iz grčko-rimskog perioda na čitavom području Sredozemlja“, kaže arheolog Zehi Haves, direktor egipatskog Saveta za antikvitete. Haves smatra da je to „možda najstariji univerzitet na svetu“.

 Sladoled od belog luka?

Beli luk se već dugo ceni zbog svojih lekovitih svojstava. Sada je na Državnom univerzitetu Marijano Markos na severu Filipina, napravljen „lekoviti“ sladoled od belog luka, izveštava se u novinama Philippine Star. Tvorci ovog novog proizvoda nadaju se da će on pomoći osobama sa zdravstvenim problemima za koje se veruje da ih beli luk ublažava. Tu spadaju prehlada, groznica, visok krvni pritisak, oboljenja disajnih puteva, reumatizam, ujed zmije, zubobolja, tuberkuloza, veliki kašalj, rane, pa čak i ćelavost. Onda, da li je neko za sladoled od belog luka?

Na Arktiku nije uvek bilo hladno

Naučnici iz jednog međunarodnog tima koji su pravili bušotine na dnu Severnog ledenog okeana, na području između Sibira i Grenlanda, kažu da je tu nekad vladala suptropska klima. Tokom rada, naučnici iz Arktičke ekspedicije za bušenje na velikim dubinama, oslanjali su se na pomoć tri ledolomca. Sakupili su uzorke stena sa dubine od skoro 400 metara ispod morskog dna. Sićušni fosili morskih biljaka i životinja koji su pronađeni u tim uzorcima pokazuju da je temperatura okeana nekad bila oko 20 stepeni Celzijusa, za razliku od sadašnje koja iznosi –1,5 stepeni Celzijusa. Prema rečima profesora Jana Bakmana sa Univerziteta u Stokholmu, „rana istorija arktičkog basena biće ponovo ispitana na temelju naučnih dokaza koji su prikupljeni tokom ove ekspedicije“, prenosi stanica BBC News.

Digitalni ekran umesto školske table

Elektronska tabla povezana s kompjuterom zamenila je tradicionalnu zelenu tablu, kredu i sunđer u više od 21 000 učionica u meksičkim osnovnim školama, izveštavaju novine El Universal iz grada Meksika. Za sada se ta tabla, široka skoro dva metra i visoka jedan metar, koristi u odeljenjima petog i šestog razreda. Na časovima istorije, prirodnih nauka, matematike, geografije i drugih predmeta koristi se sedam knjiga u elektronskom obliku. Na ovoj tabli se mogu prikazivati i video-snimci. Zahvaljujući tome, učenici iz jednog odeljenja videli su „piramide u drevnim gradovima Tikal i Palenke, upoznali su običaje Maja i čuli su njihovu muziku“. Koje su neke koristi? „Deca su pažljivija, više uče i aktivnija su na časovima“, kaže njihova nastavnica.

Milion samoubistava godišnje

Skoro polovina svih slučajeva nasilne smrti u svetu jesu samoubistva. Svake godine, čak milion osoba izvrši samoubistvo, što je brojka koja je 2001. nadmašila ukupan broj žrtava ubistava i rata. Na svako samoubistvo dođe između 10 i 20 pokušaja samoubistva. Ove podatke objavila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sa sedištem u Ženevi. SZO ističe da svaka osoba koja svoj život okonča na taj način ostavlja za sobom „članove porodice i prijatelje čiji su životi emocionalno, socijalno i ekonomski razoreni“. U izveštaju se ističe da su „visoko samopoštovanje“, podrška prijatelja i porodice, dobri odnosi s drugima i pobožnost, to jest posvećenost duhovnim stvarima, faktori koji mogu sprečiti osobu da počini samoubistvo.

Pustinjske oluje — upozorenje

Korišćenje terenskih vozila u pustinjama „doprinelo je desetostrukom povećanju broja pustinjskih oluja u svetu, a takođe ugrožava životnu sredinu i ljudsko zdravlje“, navodi se u londonskom listu The Times. Vozila oštećuju osetljivo pustinjsko tlo, tako da vetar lako može da oduva čestice prašine. „Ogroman broj tih vozila krstari pustinjama“, kaže Endru Gaudi, profesor na Oksfordskom univerzitetu. „Na Bliskom istoku, nomadi koji su nekada jahali na kamilama dok su čuvali svoja stada, sada za to koriste terenska vozila.“ Osim što nose oblake prašine iz pustinja, upozorava Gaudi, „ove oluje odnose u atmosferu herbicide i pesticide sa zemljišta zasejanog poljoprivrednim kulturama, kao i prašinu iz isušenih jezera“. Osim toga, čestice koje nosi vetar sadrže alergene i bakterije koje mogu prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme. Ekolozi su zabrinuti zbog toga što bi u nekim delovima Afrike moglo doći do pretvaranja plodne zemlje u pustinju. Do slične pojave došlo je 30-ih godina 20. veka u Sjedinjenim Državama, što je bilo posledica prekomerne obrade, isušivanja i uništavanja zemljišta u prerijama.

Visoka cena nepromišljenosti

Svake godine, stotine ljudi strada prilikom penjanja uz planine. Neke usmrte stene koje se odrone, dok drugi stradaju zbog nepredviđenih zdravstvenih problema, kao što je srčani napad. Pa ipak, kao što izveštavaju nemačke novine Leipziger Volkszeitung, nepromišljenost je jedan od vodećih uzroka smrti na planinama. Taj problem nije ograničen na mlade i neiskusne. Migi Biner, predsednik jednog švajcarskog udruženja vodiča kroz planine, kaže: „Bilo da su u pitanju iskusni ili neiskusni planinari — problem je često u tome što osoba preceni svoje sposobnosti ili ne obrati dovoljno pažnje na vremenske i druge uslove.“ Neki koji nose mobilne telefone i suviše su uvereni u to da će u slučaju neke nezgode brzo doći spasilački helikopter koji će ih odneti na sigurno.

Nepredvidivi džinovski talasi

Smatra se da, u proseku, svake sedmice negde u svetu potonu dva velika broda. Čak su i neki supertankeri i ogromni teretni brodovi dugački više od 200 metara, postali žrtve mora. Veruje se da su mnoge od tih katastrofa prouzrokovali razorni talasi. Izveštaji o ogromnim okeanskim talasima koji mogu da potope velike brodove dugo su bili odbacivani kao obično mornarsko preterivanje. Međutim, jedno istraživanje sprovedeno pod pokroviteljstvom Evropske unije, potvrdilo je njihovu tačnost. Da bi utvrdili postojanje džinovskih talasa, istraživači su proučavali satelitske snimke okeana. Prema listu Süddeutsche Zeitung, Volfgang Rozental, vođa istraživačkog tima, kaže: „Ustanovili smo da se džinovski talasi javljaju mnogo češće nego što je to iko mogao da pretpostavi.“ Tokom perioda od tri sedmice njegov tim je primetio bar deset takvih talasa. Oni su skoro vertikalni, mogu biti visoki do 40 metara i kada se sruče na brod, mogu ga ozbiljno oštetiti ili čak potopiti. Malo brodova može izdržati njihov udar. „Sada je pred nama zadatak da utvrdimo mogu li se ovi talasi predvideti“, kaže Rozental.