Poljsko cveće ili korov?

Od dopisnika Probudite se! iz Kanade

Poljsko cveće je očaravajuće. Zastanite na trenutak i osmotrite sve te cvetove neobičnih oblika. Pogledajte tu raznolikost prekrasnih boja. Uživajte u njihovom predivnom mirisu. Prosto vas mame da dotaknete njihove meke, nežne latice! Takva raskošna lepota budi naša čula i ispunjava nas oduševljenjem. Poljsko cveće je zaista predivan ukras naše okoline. Ono doprinosi tome da još više uživamo u životu, a sva zahvalnost za to pripada Stvoritelju koji ga je oblikovao!

Mada se mi divimo cvetovima zbog njihovih predivnih boja, oblika i mirisa, njihova glavna uloga jeste da proizvedu seme koje je neophodno za proces reprodukcije. Stoga su oni oblikovani tako da privuku insekte, ptice, pa čak i slepe miševe, koji pomažu pri oprašivanju. Poljsko cveće naročito privlači ptice pevačice i leptire. „Za razliku od baštenskog cveća, poljsko cveće predstavlja izvor hrane za ta krilata stvorenja“, kaže stručnjak za hortikulturu i pisac Džim Vilson. Zanimljivo je to što u stvari, „sve cveće potiče od divljih vrsta“ (The World Book Encyclopedia).

Širom sveta postoji na hiljade cvetnica. Kako onda možemo prepoznati poljsko cveće? Koje biljke se ubrajaju u poljsko cveće? Jednostavno rečeno, poljsko cveće obuhvata sve cvetnice koje se razvijaju i šire prirodnim putem, to jest bez ljudskog uticaja. Samo u Severnoj Americi, više od 10 000 njih se ubraja u poljsko cveće. „Iako se taj naziv uglavnom koristi za biljke koje imaju meku stabljiku i privlačne cvetove, priručnici u ovu grupu ubrajaju i biljke s drvenastom stabljikom. Zbog takve nedoslednosti, praktično je nemoguće dati jednu definiciju koja bi obuhvatila svaku biljnu vrstu koju nazivamo poljskim cvetom“, kaže prirodnjak Majkl Runc, pisac knjige Beauty and the Beasts — The Hidden World of Wildflowers.

Semena biljaka su pravi putnici. Nošena vetrom ili vodom, neka od njih mogu da pređu velike razdaljine. Ipak, većina ima  prirodna ograničenja jer su oblikovana za rast na određenim područjima. Neka semena su sitna poput zrnca prašine i vetar može da ih nosi kilometrima. Međutim, semena koja imaju dodatak nalik padobranu, kao što je seme maslačka, ne mogu da putuju daleko.

Neki koji žive u Severnoj Americi iznenade se kada otkriju da mnoge vrste poljskog cveća koje rastu u njihovom kraju potiču iz drugih zemalja. Zahvaljujući prekookeanskim brodovima i mogućnosti putovanja i preseljenja na nova područja, mnoštvo biljaka i semenja se iz svoje postojbine proširilo u druge oblasti. Mnoge od tih biljaka potiču iz Evrope i Azije. Neke su ljudi doneli da bi ih uzgajali, dok su druge stigle kao „slepi putnici“. U stvari, seme mnogih biljaka koje sada krase predele Severne Amerike dospelo je tu slučajno, „zajedno sa semenjem poljoprivrednih kultura ili sa žitaricama i zrnevljem, u slami i senu koji su korišćeni prilikom pakovanja, u balastu brodova... Neke biljke su donesene da bi se koristile kao začini ili za bojenje tkanina, proizvodnju mirisa i medicinskih preparata“, navodi se u knjizi Wildflowers Across America. Zašto se onda ove i mnoge druge cvetnice ponekad nazivaju korovom?

Kada poljski cvet postaje korov

Uopšteno govoreći, svaka biljka koja se širi tamo gde ne želite može se smatrati korovom, bilo da je iznikla na vašem travnjaku, u bašti ili među usevima. „Mnoge biljke koje se smatraju  korovom ne bi mogle da opstanu... da nema tih staništa koja je stvorio čovek“, stoji u priručniku Weeds of Canada. Zatim se dodaje: „Mi smo u velikoj meri odgovorni za stvaranje sredine pogodne za rast biljaka koje bismo najradije iskorenili.“ Neke vrste poljskog cveća koje su prenete iz drugih područja, zauzimaju staništa slabijih biljaka i drastično menjaju životnu sredinu. Umesto da se odomaći kao poljski cvet, uvezena biljka tako postaje korov koji sputava rast drugih biljaka.

Ukoliko ste ikada pokušali da obrađujete čak i sasvim malu baštu, biće vam jasno na šta se misli izrazom „invazija nepoželjnih biljaka“. Tlo koje se ne obrađuje podložno je brzoj eroziji usled delovanja vetra i vode. U sloju koji se nalazi oko tri centimetra ispod njegove površine spavaju doslovno milioni semenki raznovrsnih biljaka. Kada se neko zemljište ne obrađuje, korov je takoreći programiran da se brzo raširi po tom području i ostane u tlu, štiteći ga od erozije. Iako zbog toga možda morate da vodite neprestanu borbu s korovom u svojoj bašti, razumevanje ovog procesa pomoći će vam da budete svesni uloga koje imaju korov i poljsko cveće.

Uživajte u ovom očaravajućem delu stvarstva

Čovek ne može a da se u proleće ne divi prirodnoj lepoti šumskih obronaka prekrivenih belim trolistom ili svetloplavim cvetovima vodopije koji se otvaraju ujutro, prate sunce na njegovom putu i zatvaraju se oko podneva kad je dan vedar. Ovo su  samo vesnici koji najavljuju dolazak prave povorke prelepih cvetova koji se iz godine u godinu, tokom različitih godišnjih doba, nadmeću za vašu pažnju. Neki od njih, kao što je plameni ljiljan, cvetaju veoma kratko. Drugi, poput pupavice (rudbekije), mogu se videti na suncem obasjanim poljima ili kraj puteva od kasnog proleća pa sve do kraja leta.

Mora se priznati da je poljsko cveće zadivljujući deo stvarstva. Kada se pojavi na vašem travnjaku ili u bašti, kada ga zapazite pored puta ili u šumi, izdvojte malo vremena da biste se divili njegovim neobičnim oblicima, prekrasnim bojama i predivnom mirisu. Setite se da je ono dar od našeg velikodušnog Stvoritelja koji ga je oblikovao.

[Okvir/Slike na 18. strani]

Da li ste znali?

Maslačak je nekada bio potpuno nepoznat u Severnoj Americi. Sada ova biljka, za koju neki botaničari tvrde da potiče iz Male Azije, raste u skoro celom svetu. Na američki kontinent doneli su je evropski doseljenici koji su je gajili u baštama i koristili u ishrani. Koren maslačka je sastojak mnogih lekova, dok se mladi listovi mogu koristiti u salatama.

Obična margareta je jedan od najuobičajenijih cvetova koji se mogu videti pored puteva. Potiče iz Evrope. Većina ljudi je voli zbog toga što daje vedrinu mestu na kom raste. Svaka cvast je pravi buket žutih i belih cvetova. Središnji, okrugli deo cveta sastoji se od stotina sićušnih, plodnih, zlatnožutih cvetića okruženih sa 20 do 30 belih latica, koje su u stvari sterilni cvetovi na koje insekti mogu da slete.

Za plameni ljiljan se veruje da potiče iz Azije, odakle je prenesen u Englesku a potom i u Severnu Ameriku. Iako se na svakoj njegovoj stabljici nalazi mnoštvo cvetova, svaki od njih traje samo jedan dan. Otvaraju se ujutro i do kraja dana se zauvek zatvaraju.

Ljutić je još jedan „doseljenik“ iz Evrope. U Severnoj Americi uglavnom raste na vlažnim poljima i pored puteva. Ponekad poraste i preko dva metra. Međutim, malo ljudi je svesno toga da ova biljka može biti opasna. Skoro sve biljke iz porodice ljutića su u većoj ili manjoj meri otrovne. Vekovima su neke vrste ljutića bile poznate po tome što izazivaju pojavu plikova. Evo šta je napisala En Prat, britanska književnica iz 19. veka: „Često se desi da izletnik legne i zaspi na mestu gde rastu ovi cvetovi, a kada se probudi, otkrije da mu je koža na obrazima prilično nadražena i bolna zbog nagrizajućeg dejstva cvetova pored kojih je ležao.“

[Izvori]

Maslačak: Walter Knight © California Academy of Sciences; ljutić: © John Crellin/www.floralimages.co.uk

[Slike na 16. strani]

Cvetovi vodopije

[Slika na 16. strani]

Plameni ljiljan

[Slike na stranama 16, 17]

Beli trolist

[Slike na 17. strani]

Pupavice

[Izvori slika na 16. strani]

Gore levo: www.aborea.se; gore u sredini: Courtesy John Somerville/www.british-wild-flowers.co.uk; plameni ljiljan: Dan Tenaglia, www.missouriplants.com, www.ipmimages.org