Odlučna da ostvarim svoj cilj

ISPRIČALA MARTA ČAVEZ SERNA

Jednog dana, kada sam imala 16 godina, onesvestila sam se dok sam radila po kući. Kada sam došla sebi, nalazila sam se u krevetu. Bila sam smetena, imala sam jaku glavobolju i nekoliko minuta nisam ništa ni videla ni čula. Uplašila sam se. Šta mi se to dešava?

MOJI zabrinuti roditelji odveli su me kod lekarke, koja mi je prepisala vitamine. Rekla je da mi se to desilo zbog nedostatka sna. Nekoliko meseci kasnije, imala sam drugi, a zatim i treći napad. Konsultovali smo se s drugim lekarom, koji je mislio da je problem na nervnoj bazi i prepisao mi lekove za smirenje.

Ali, napadi su postali sve češći. Izgubila bih svest, pala i povredila se. Ponekad bih se ugrizla za jezik i usta. Po dolasku svesti, imala sam užasne glavobolje i mučninu. Celo telo me je bolelo i uglavnom nisam mogla da se setim šta se desilo pre napada. Često mi je za oporavak trebalo dan ili dva ležanja u krevetu. Pa ipak, verovala sam da je taj problem samo privremen i da će ubrzo sve biti u redu.

Kako je to uticalo na moje ciljeve

Dok sam još bila dete, moja porodica je počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Poučavao nas je jedan bračni par specijalnih pionira, to jest punovremenih slugu koji svakog meseca mnogo sati provode prenoseći drugima biblijske istine. Videla sam da im njihova služba donosi radost. Kada sam učiteljici i drugovima iz razreda pričala o biblijskim obećanjima, i ja sam počela da osećam tu radost.

Nedugo zatim, mnogi članovi moje porodice postali su Jehovini svedoci. Zaista sam uživala u propovedanju dobre vesti! Kada sam imala sedam godina, postavila sam cilj da i ja postanem specijalni pionir. Veliki korak u tom pravcu načinila sam sa 16 godina, kada sam se krstila. Tada su napadi počeli da se javljaju.

Pionirska služba

Uprkos zdravstvenim problemima, osećala sam da bih mogla da služim kao punovremeni jevanđelizator. Ali pošto sam imala otprilike dva napada nedeljno, neki iz skupštine su mislili da ne bi trebalo da preuzimam tako veliku odgovornost na sebe. Bila sam tužna i obeshrabrena. Međutim, kasnije je u našu skupštinu došao jedan bračni par koji je služio u meksičkoj podružnici Jehovinih svedoka. Saznali su da želim da budem pionir i puno su me ohrabrili. Uverili su me da bolest ne mora da me spreči da budem pionir.

Tako sam 1. septembra 1988. počela da služim kao opšti pionir u mom rodnom mestu San Andres Čijautla. Svakog meseca sam provodila mnogo sati u propovedanju dobre vesti. Kada sam zbog napada morala da ostanem kod kuće, pisala sam pisma o biblijskim temama i tako podsticala ljude na mom području da proučavaju Bibliju.

Dijagnoza

U to vreme su moji roditelji izdvojili veliku sumu novca da bi me odveli kod jednog neurologa. Taj lekar  je ustanovio da imam epilepsiju. Zahvaljujući lekovima koje sam tada počela da uzimam, oko četiri godine nisam imala napade. U međuvremenu, pohađala sam Školu pionirske službe. Bilo je to veoma ohrabrujuće i povećalo je moju želju da služim na području gde postoji veća potreba za jevanđelizatorima.

Roditelji su znali koliko sam želela da proširim službu. Pošto je moje stanje bilo relativno stabilno, dozvolili su mi da odem u Zitakuaro, u državi Mičoakan, nekih 200 kilometara od kuće. Druženje s drugim pionirima na toj dodeli pomoglo mi je da steknem još veće cenjenje za punovremenu službu.

Međutim, nakon dve godine u Zitakuaru, napadi su počeli ponovo da se javljaju. Razočarana i tužna, vratila sam se kod roditelja jer mi je trebala medicinska nega. Otišla sam kod jednog neurologa koji je utvrdio da mi lekovi koje sam uzimala oštećuju jetru. Počela sam da tražim alternative, pošto više nismo mogli da plaćamo preglede specijalista. Stanje mi se sve više pogoršavalo i morala sam da prekinem s pionirskom službom. Nakon svakog napada, bilo mi je sve gore. Ali kada sam čitala Psalme i razgovarala s Jehovom u molitvi, osećala sam da mi on pruža utehu i snagu (Psalam 94:17-19).

Ostvarenje cilja

Tokom najgoreg perioda, imala sam dva napada dnevno. Onda je došlo do prekretnice. Jedan lekar mi je prepisao drugačiju terapiju za epilepsiju, i od tada su napadi bili sve ređi. Tako sam 1. septembra 1995. ponovo postala opšti pionir. Zdravlje mi se stabilizovalo, pa sam nakon dve godine bez ijednog epileptičnog napada predala molbu da služim kao specijalni pionir. To je značilo da bih provodila još više vremena u službi i da bih mogla biti pozvana gde god se ukaže potreba. Zamislite kako sam se osećala kada sam dobila naimenovanje! Ostvarila sam cilj koji sam postavila još kao dete.

Prvog aprila 2001, počela sam da služim na svojoj novoj dodeli u jednom malom planinskom selu u državi Idalgo. Sada služim u jednom gradiću u državi Gvanahuato. Moram da vodim računa o tome da redovno uzimam lekove i da se dovoljno odmaram. Pazim i na ishranu, posebno što se tiče masti, kofeina i konzervirane hrane. Takođe se trudim da me ne obuzmu emocije kao što su ljutnja ili preterana zabrinutost. Premda je potrebno da budem disciplinovana, to mi veoma koristi. Otkako sam specijalni pionir, imala sam samo jedan napad.

Pošto nisam u braku i nemam porodične odgovornosti, nalazim veliko zadovoljstvo u specijalnoj pionirskoj službi. Veliku utehu mi donosi saznanje da ’Jehova nije nepravedan da zaboravi naše delo i ljubav koju pokazujemo prema njegovom imenu‘. On nas zaista puno voli jer ne traži od nas nešto što mu ne možemo dati! To mi pomaže da budem realna, jer ako bi mi se zdravlje pogoršalo i ako bih zbog toga morala opet da prekinem s pionirskom službom, znam da će Jehova i dalje biti zadovoljan dok god mu služim celom dušom (Jevrejima 6:10; Kološanima 3:23).

Nema sumnje da me jača to što svakodnevno razgovaram s drugima o svojoj veri. To mi takođe pomaže da u mislima čvrsto držim blagoslove koje će u budućnosti Bog izliti na nas. Biblija obećava da u novom svetu neće biti bolesti, ’niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari će proći‘ (Otkrivenje 21:3, 4; Isaija 33:24; 2. Petrova 3:13).

[Slike na 26. strani]

Kada sam imala oko 7 godina (gore); sa oko 16 godina, kratko nakon krštenja

[Slika na 27. strani]

Dok propovedam s prijateljicom