Pogled u svet

Bebe reaguju na muziku

„Čak i pre nego što nauče da govore, bebe primetno reaguju na muziku“, navodi se u časopisu Scientific American. Prema izveštaju, bebe mogu da raspoznaju različite muzičke tonove i promene u tempu i ritmu. Takođe mogu da prepoznaju određenu melodiju čak i kada se odsvira u drugom tonalitetu. Bebe koje imaju samo dva meseca pokazuju da više vole skladne muzičke zvukove (harmoniju) nego neskladne zvukove. „Piter Heper sa Kraljičinog univerziteta u Belfastu, otkrio je da su oko dve nedelje pre rođenja fetusi prepoznavali razliku između muzičke špice [jedne popularne] TV emisije koju su njihove majke nekoliko nedelja svakodnevno gledale, i neke nove pesme“, izveštava pomenuti časopis.

 Mir u kolima i bezbednost

„Tokom vožnje, putnici u kolima bi po svaku cenu trebalo da izbegavaju svađu“, upozorava nemačka služba za tehnički pregled TÜV, a izveštavaju novine Berliner Morgenpost. „Vozač nesvesno postaje agresivniji u vožnji, čime se povećava rizik od nesreće.“ Taj novinski članak zapaža da se „krizna situacija“ može naglo zaoštriti, pogotovo zbog toga što u kolima nema mesta za povlačenje. Stoga se preporučuje da putnici izbegavaju osetljive teme koje se mogu pretvoriti u raspravu. Svi u kolima treba da smatraju sebe članovima tima koji imaju isti cilj. U članku se savetuje: „Pre polaska, treba utvrditi da li suvozač može pokazivati vozaču pravac, tražiti radio-stanice ili se pobrinuti za problematične situacije.“

Crno more se oporavlja

U ukrajinskim novinama Demokratychna Ukraina izveštava se da u Crnom moru sada ima više delfina, kraba i račića — stvorenja koja obično ne žive u zagađenoj vodi. Čak i u Odesi, luci koja se smatra najzagađenijim delom Crnog mora, ponovo ima dosta morskih konjića. Boris Aleksandrov, direktor ogranka Instituta za biologiju južnih mora, u Odesi, kaže: „Nakon duge bolesti, ekosistemi u Crnom i Azovskom moru obnavljaju se polako ali sigurno.“ Kako je došlo do te obnove? Novine Science News zapažaju: „Usled ekonomskih poteškoća koje su nastale padom komunizma, u Rusiji, Ukrajini, Moldaviji, Rumuniji i Bugarskoj osetno je smanjeno korišćenje veštačkih đubriva. Zato je tokom devedesetih godina 20. veka naglo opao nivo nitrata koji su putem padavina dospevali u Crno more.“ Iako je smanjena upotreba veštačkih đubriva koristila Crnom moru, „ekonomski slom i slabljenje poljoprivrede loša je strategija za upravljanje beživotnim [morskim] područjima“, piše Science News. Lorens Mi, profesor morske i priobalne delatnosti na Univerzitetu Plimut u Engleskoj, predlaže drugo rešenje. On kaže: „Treba da naučimo da se malo mudrije bavimo poljoprivredom, kako bismo sprečili da nitrati dospevaju u more.“

Navodnjavanje iz kanalizacije

„Desetina svih industrijskih biljaka širom sveta navodnjava se otpadnom vodom“, izveštavaju austrijske novine Der Standard. Na taj način se uzgajaju razne biljke, od paradajza do kokosa. „Ta otpadna voda se uglavnom ne prečišćava, što znači da direktno iz metropola odlazi u sisteme za navodnjavanje“, navode pomenute novine. Autoritet na ovom polju Kris Skot, sa Međunarodnog instituta za korišćenje vodenih bogatstava, u Šri Lanki, objašnjava: „U mnogim oblastima nadomak rastućih metropola, to je jedini način da se izbegne nestašica vode.“ Na oko 20 miliona hektara obradive zemlje širom planete, poljoprivrednici imaju malo izbora — voda iz kanalizacije ne samo što predstavlja besplatno đubrivo, već je često i jedina voda koju imaju ili koju mogu da priušte, kaže se u izveštaju.

Trgovina ljudima

„Posle droge i oružja, trgovina ljudima je treći najveći izvor prihoda za međunarodnu mafiju, s procenjenih 6 do 9 milijardi dolara godišnje“, izveštava se u međunarodnom izdanju lista The Miami Herald. Na nedavno održanoj konferenciji za štampu u gradu Meksiku, Džon Miler, direktor Službe za praćenje i suzbijanje trgovine ljudima pri američkom Stejt departmentu, rekao je novinarima da svake godine u Sjedinjene Države bude prodato oko 17 500 ljudi, od kojih trećina stigne iz Meksika ili preko njega. „Ne govorim o ilegalnoj imigraciji, već o muškarcima, ženama i deci kojima su nametnuti ropski uslovi“, rekao je Miler. On je za trgovinu ljudima radi seksualnog iskorišćavanja i prinudnog rada rekao da je „jedno od najvećih spornih pitanja ljudskih prava u 21. veku“.

Sunce i trudnice

„Jedno istraživanje o nivou vitamina D kod trudnica otkrilo je da je alarmantno velikom broju on nedostajao, što predstavlja opasnost za njihove nerođene bebe“, izveštavaju australijske novine Sun-Herald. Bebe kojima nedostaje vitamin D mogu imati krive noge, dobijati grčeve i kod njih se može razviti oboljenje kostiju poznato kao rahitis. Rezultati istraživanja sprovedenog u sidnejskoj bolnici Sent Džordž, koje je obuhvatilo 1000 trudnica pokazali su da „svakoj desetoj ženi svetle puti i svakoj petoj tamne puti nedostaje vitamin D“. Rešenje ovog problema izgleda jednostavno. Oko 90 posto potreba za vitaminom D može se zadovoljiti izlaganjem kože blagim sunčevim zracima. „Da bi imale odgovarajući nivo vitamina D u organizmu, većini žena [je potrebno] da na suncu provedu samo oko 10 minuta dnevno ili oko jednog sata nedeljno“, navode citirane novine.

Atletski sindrom kod žena

Brazilske novine Folha izvestile su da bi žene koje redovno imaju naporne treninge mogle biti u opasnosti od osteoporoze, poremećaja u ishrani i amenoreje (izostanka menstrualnog ciklusa). Turibio Leite de Baros Neto, koordinator Centra za opštu i sportsku medicinu pri Univerzitetu u Sao Paulu, rekao je: „Idealno bi bilo kada bi žena imala 10 posto više masnih naslaga od muškarca. Drugim rečima, ona ne bi trebalo da ima manje od 15 posto masnih naslaga.“ U suprotnom, njeno telo bi moglo da ima poteškoće u proizvodnji hormona koji su neophodni za regulisanje mesečnog ciklusa. Takođe, opao bi joj nivo kalcijuma u kostima, što vodi do osteoporoze, rečeno je u citiranim novinama.