Zašto ljudi kradu po radnjama?

„Ja to ne smatram pravom krađom. Po mom mišljenju, u pitanju je očajnička potreba za preraspodelom ekonomskih sredstava“ (JEDAN SVEŠTENIK ENGLESKE CRKVE).

AKO u legendama ima istine, Robin Hud je smatrao da postoji opravdanje za krađu. Iz engleskih narodnih priča saznajemo da je on pljačkao bogate i dobitak delio siromašnima. Sveštenik čije su reči citirane u uvodu takođe veruje da siromaštvo opravdava krađu. Govoreći o onima koji kradu po radnjama, on kaže: „Potpuno ih razumem — u stvari, mislim da je to što rade sasvim opravdano.“ On smatra da bi velike trgovine jednom godišnje trebalo da dozvole siromašnima da uzmu šta god žele, bez plaćanja.

Međutim, mnogi koji kradu po radnjama ne čine to zato što su siromašni. U Japanu su policajci uhapsili dvojicu svojih kolega koji su krali po radnjama. U Sjedinjenim Državama je član uprave jednog deoničarskog društva za proizvodnju hrane uhvaćen dok je krao u jednoj od prodavnica tog društva. Iako imaju novac u džepu, tinejdžeri često kradu stvari koje im nisu potrebne. Šta ljude navodi na takvo postupanje?

’Zabavno je‘

Uzbuđenje. Strah. Moć. Poput tinejdžerki spomenutih u prethodnom članku, neke koji kradu ponese talas ovih emocija, a želja da sve to ponovo dožive uvek iznova ih podstiče na krađu. Nakon prve krađe, jedna žena je rekla: „Bila sam ushićena. Nisam bila uhvaćena i to je bilo tako uzbudljivo!“ Kasnije, opisujući kako se osećala nakon što je neko vreme krala, ona je komentarisala: „Stidela sam se sebe — ali sam se ujedno sjajno osećala. Bila sam puna života. To što sam krala a nisam bila uhvaćena pružalo mi je neverovatan osećaj moći.“

Mladić po imenu Viktor kaže da je mesecima nakon što je prestao da krade po radnjama osećao snažan poriv da to ponovo čini. a „Taj nagon me je pratio poput zavisnosti. Na primer, kada bih u izlogu neke prodavnice u tržnom centru ugledao radio, pomislio bih: ’Bilo bi tako lako uzeti ga. Mogao bih to da uradim i da nikad ne budem uhvaćen.‘“

Neki koji kradu po radnjama zbog uzbuđenja koje im to donosi zapravo ne žele stvari koje su uzeli. Jedne indijske novine izveštavaju: „Psiholozi kažu da su takve osobe motivisane uzbuđenjem koje osećaju kada čine nešto što je zabranjeno... Neki čak kasnije vrate ono što su ukrali.“

 Drugi razlozi

Depresija pogađa na desetine miliona ljudi. Time što se upuštaju u krađu po radnjama i druge oblike lošeg ponašanja, neki koji pate od depresije pokušavaju da daju oduška svojim negativnim osećanjima.

Jedna 14-godišnjakinja odrastala je u stabilnoj, imućnoj porodici. Uprkos svim pogodnostima koje je imala, osećanje beznadežnosti nadvilo se nad nju „poput oblaka.“ „Nisam mogla da ga se oslobodim“, rekla je ona. Počela je da koristi alkohol i drogu. Onda je jednog dana uhvaćena u krađi. Usledila su dva pokušaja samoubistva.

Ako primerna mlada osoba iznenada počne da krade po radnjama, roditelji bi mogli da uzmu u obzir mogućnost da njihovo dete ima emocionalne probleme. „Smatram da na svaki oblik ponašanja koji je neuobičajen za vaše dete treba gledati kao na mogući znak depresije, dok se ne dokaže da je u pitanju nešto drugo“, rekao je dr Ričard Makenzi, specijalista za zdravlje adolescenata.

Neki mladi počnu da kradu po radnjama pod uticajem vršnjaka — takva krađa može biti uslov za primanje u određenu grupu. Drugi možda kradu iz dosade. Profesionalni lopovi žive od krađe. Šta god da je razlog, kradljivci svakodnevno iz radnji iznesu robu u vrednosti od više miliona dolara. Neko mora da nadoknadi štetu koju oni prouzrokuju.

[Fusnota]

[Okvir na 5. strani]

KLEPTOMANIJA

„Još kao tinejdžer krala sam po radnjama“, priča Marija. „Taj poriv je bivao sve jači i jači, dok roba koju sam svakog dana iznosila iz radnji nije dostigla vrednost od 500 dolara.

„Ja ne želim da kradem, ali taj nagon je izuzetno snažan. Iskreno bih volela da se promenim.“ Zbog toga što joj je tako teško da se odupre nagonu za krađom, Marija pretpostavlja da pati od kleptomanije.

Reč „kleptomanija“ označava „stalan patološki nagon za krađom, posebno kada ne postoji ekonomski motiv za to“. To je složen oblik zavisnosti koji se po svemu sudeći javlja kao posledica duboko ukorenjenih emocionalnih problema.

Neki pogrešno smatraju da svaka osoba koja ima običaj da krade pati od ovog poremećaja, ali lekari veruju da se prava kleptomanija veoma retko javlja. Prema Američkom psihijatrijskom udruženju, manje od 5 posto onih koji kradu po radnjama imaju ovaj poremećaj. Zato treba dobro odmeriti stvari pre nego što se nečija navika da krade po radnjama pripiše kleptomaniji. Možda postoje neki drugi razlozi za takvo ponašanje.

[Slika na 5. strani]

Brižni roditelji nastoje da razumeju zašto njihovo dete krade