Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Džantar Mantar — opservatorija bez teleskopa

Džantar Mantar — opservatorija bez teleskopa

Džantar Mantar — opservatorija bez teleskopa

Od dopisnika Probudite se! iz Indije

ONI koji posete Džantar Mantar u Nju Delhiju, u Indiji, često ga sa čuđenjem posmatraju pitajući se: ’Zar je ovo stvarno opservatorija?‘ Ljude koji su navikli na moderna zdanja opremljena čitavim spektrom najsavremenijih astronomskih instrumenata, ove neobične kamene građevine koje se nalaze u jednom prostranom parku teško da bi podsetile na opservatoriju. Ali u vreme kada je izgrađen, početkom 18. veka, Džantar Mantar je bio upravo to. Vredi zapaziti činjenicu da je ova opservatorija i bez teleskopa i drugih instrumenata koji su postojali u Evropi pružala detaljne i relativno tačne informacije o nebeskim telima.

Džantar Mantar je ime po kom su poznate tri od pet opservatorija koje je izgradio vladar oblasti Radžput, maharadža Savaj Džaj Sing II. Reč „džantar“ potiče od reči „jantra“, što na sanskritu znači „instrument“, dok je reč „mantar“ izvedena iz reči „mantra“, što znači „formula“. Ime Džantar Mantar nastalo je zahvaljujući običaju da se reči koje se rimuju u govoru vezuju jedna za drugu da bi se nešto naglasilo.

Na tabli koja je 1910. pričvršćena na jedan od instrumenata u Džantar Mantaru u Nju Delhiju, navodi se da je ta opservatorija izgrađena 1710. godine. Međutim, jedno kasnije istraživanje ukazuje na to da je izgradnja bila završena 1724. Kao što ćemo videti, u prilog tome govori i Džaj Singova biografija. Ali hajde da se najpre kratko upoznamo sa instrumentima iz ove opservatorije, koja se smatra najstarijim zdanjem te vrste na svetu.

Kamene građevine kao instrumenti

U Džantar Mantaru se nalaze četiri instrumenta od kamena. Najupečatljiviji od njih je Samrat jantra ili Vrhovni instrument — „zapravo sunčani časovnik koji označava pune sate“. To je Džaj Singovo najznačajnije ostvarenje. Samrat jantra je u stvari ogroman kameni trougao koji leži na kateti dužine 34,6 metara. Visok je 21,3 metra, a njegova širina iznosi 3,2 metra. Hipotenuza trougla dužine 39 metara paralelna je sa Zemljinom osom i usmerena je prema Severnom polu. Sa obe strane ovog trougla nalaze se kvadranti s podeocima koji pokazuju sate, minute i sekunde. Iako su jednostavni sunčani časovnici postojali već stolećima, Džaj Sing je ovaj osnovni instrument za merenje vremena pretvorio u preciznu spravu za merenje deklinacije i drugih koordinata nebeskih tela.

Ostala tri instrumenta u ovoj opservatoriji su Ram, Džajaprakaš i Mišra jantra. Ove građevine složene konstrukcije služile su za merenje deklinacije, visine i azimuta Sunca i zvezda. Mišra instrument je čak pokazivao kada je podne u različitim gradovima širom sveta.

Sve instrumente osim Mišra jantre konstruisao je Džaj Sing. Oni su bili složeniji i funkcionalniji od svih ostalih koji su u to vreme postojali u Indiji. Zahvaljujući njima napravljeni su tačni almanasi i astronomske tabele. Bile su to elegantne građevine, lepe za oko, i pružale su dragocene informacije sve dok ih teleskop i drugi pronalasci nisu učinili zastarelim. Ali, zašto Džaj Sing, genijalan i učen čovek, nije za svoja astronomska istraživanja koristio neke od sprava koje su postojale u Evropi, uključujući i optički teleskop? Odgovor na to pitanje povezan je s maharadžinim poreklom i prilikama koje su vladale u to vreme.

’Posvećen izučavanju astronomije‘

Džaj Sing je rođen 1688. u indijskoj državi Radžastan. Njegov otac je bio maharadža u Amberu, prestonici klana Kačavaha, čiji su članovi pripadali kasti Radžputa. Bio je podređen mogulskim vladarima iz Delhija. Mladi princ je učio hindi, sanskrit, persijski i arapski jezik. U njegovo obrazovanje bilo je uključeno i poučavanje matematici, astronomiji i borilačkim veštinama. Ali, kao što svedoči jedan zapis iz tog vremena, princ je imao svoj omiljeni predmet: ’Otkako je prvi put počeo da koristi svoje sposobnosti razmišljanja i kasnije tokom sazrevanja, Savaj Džaj Sing je u potpunosti bio posvećen izučavanju astronomije.‘

Godine 1700, nakon smrti svog oca, 11-godišnji Džaj Sing je stupio na presto u Amberu. Uskoro je mogulski car pozvao mladog vladara na svoj dvor u južnoj Indiji. Tamo je Džaj Sing upoznao Džaganata, odličnog poznavaoca matematike i astronomije, koji je kasnije postao njegov glavni pomoćnik. Odnosi mladog maharadže sa dvorom u Delhiju bili su promenljivi, sve do 1719, kada je otpočela vladavina Muhameda Šaha. Džaj Sing je tada pozvan u Delhi, na sastanak s novim mogulskim carem. Izgleda da je na tom sastanku, koji je održan u novembru 1720, Džaj Sing predložio da se izgradi opservatorija. Njegova zamisao je najverovatnije sprovedena u delo 1724. godine.

Šta je podstaklo maharadžu da pokrene taj projekat? On je uvideo da su indijski almanasi i astronomske karte prilično netačni i da je na polju astronomije ostvaren vrlo mali napredak. Stoga je odlučio da napravi nove karte koje bi bile u skladu sa stvarnim položajem vidljivih nebeskih tela. Takođe je želeo da napravi instrumente za astronomska posmatranja koji će biti dostupni svima koji se predano bave astronomijom. Džaj Sing je sakupio ogroman broj knjiga iz Francuske, Engleske, Portugala i Nemačke. Na svoj dvor je rado primao naučnike iz indijskih, islamskih i evropskih škola astronomije. Čak je poslao svoje izaslanike — prvu misiju koja je sa Istoka krenula u Evropu da bi prikupila informacije o astronomiji — i opunomoćio ih da donesu knjige i astronomske sprave.

Istok i zapad se ne mogu sresti

Zašto je Džaj Sing podigao kamene građevine kada su u Evropi već korišćeni teleskop, mikrometar i nonijus? I kako to da on izgleda nije bio upoznat sa Kopernikovim i Galilejevim otkrićima vezanim za heliocentrični sistem?

Deo krivice za to mora se pripisati lošoj komunikaciji između Istoka i Zapada. Ali to nije bila jedina prepreka. Problem je predstavljala i religiozna klima tog vremena. Bramanski naučnici su odbijali da putuju u Evropu zbog toga što bi prelazak preko okeana za njih mogao da znači gubitak položaja u društvu. Izučavaoci iz Evrope koji su pomagali Džaj Singu da sakupi informacije bili su uglavnom jezuiti. Prema V. N. Šarmi, koji je napisao Džaj Singovu biografiju, jezuitima i katoličkim laicima je pod pretnjom Inkvizicije bilo zabranjeno da prihvate gledište koje su zastupali Galilej i drugi naučnici, naime da Zemlja kruži oko Sunca. Crkva je to gledište smatrala jeretičkim i ateističkim. Stoga ne iznenađuje što Džaj Singovi izaslanici nisu doneli iz Evrope dela Kopernika i Galileja, kao ni nove instrumente koji su korišćeni da bi se dokazala tačnost heliocentričnih teorija.

Neprestana potraga

Džaj Sing je živeo u doba koje je bilo obeleženo verskom netrpeljivošću i zaslepljenošću. Uprkos njegovim genijalnim, vrhunskim dostignućima u prikupljanju novih informacija o nebeskim telima, decenijama nakon toga u Indiji nije ostvaren neki značajniji napredak na polju astronomije. Bez obzira na to, opservatorija Džantar Matar predstavlja svedočanstvo o predanosti jednog čoveka koji je žudeo za znanjem.

Vekovima pre nego što je Džaj Sing razvio interesovanje za kretanje nebeskih tela, i drugi umni ljudi su posmatrali nebo, pokušavajući da dokuče čuda univerzuma. Nema sumnje da će čovečanstvo nastaviti da ’podiže oči‘ ka nebu u želji da poveća svoje znanje o delima Božjih ruku (Isaija 40:26; Psalam 19:2).

[Dijagram/Slika na 18. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Samrat jantra je bio precizan sunčani časovnik. Veliki trougao je bacao senku na zakrivljene kvadrante (vidite beli krug) obeležene podeocima

[Dijagram/Slika na 18. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Džajaprakaš jantra se sastoji od udubljenih hemisfera, na čijoj površini se nalaze oznake. Tačke na njihovim rubovima spojene su pomoću žica koje se ukrštaju

Posmatrač koji stoji u Ram jantri može odrediti položaj neke zvezde pomoću različitih oznaka ili ivica prozora

[Dijagram/Slika na 18. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Mišra jantra je pokazivala kada je podne u različitim gradovima

[Dijagram na 19. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Posmatranje po vizurnoj liniji je najstarija astronomska tehnika koju je usavršio Džaj Sing

Da biste odredili položaj neke zvezde, potrebno je da znate njenu altitudu (visinu nad horizontom) i njen azimut (ugao koji smer posmatranog objekta zatvara sa smerom severa)

Da bi se pomoću Samrat jantre precizno odredio i zabeležio položaj neke zvezde bile su potrebne dve osobe

[Izvor]

Donja slika: Reproduced from the book SAWAI JAI SINGH AND HIS ASTRONOMY, published by Motilal Banarsidass Publishers (P) Ltd., Jawahar Nagar Delhi, India

[Mapa na 19. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

INDIJA

Nju Delhi

Džajpur

Matura

Udžain

Varanasi

Džaj Sing je izgradio pet opservatorija u Indiji, uključujući i onu u Nju Delhiju

[Izvor slike na 18. strani]

Portret: Courtesy Roop Kishore Goyal