Pet koraka do posla

KO DOBIJA najbolje poslove? Oni sa najboljim kvalifikacijama? „Ne“, kaže Brajan, savetnik za zapošljavanje. „Posao često dobija onaj koji ga najveštije traži.“ Kako možete postati veštiji u potrazi za poslom? Osmotrimo pet predloga.

Organizujte se

Ako ste ostali bez dobrog posla ili ste već neko vreme nezaposleni, lako možete postati obeshrabreni. „Kada sam prvi put ostala bez posla, mislila sam da ću lako naći drugi“, kaže Katarina, krojačica iz Nemačke. „Ali kako su meseci sporo prolazili, a ja nisam uspevala da se zaposlim, pala sam u depresiju. Čak mi je postalo vrlo teško da sa prijateljima razgovaram o tome.“

Kako možete preduprediti osećanja beznadežnosti? „Neophodno je da isplanirate svoj ’radni dan‘ tako da svaki dan započnete znajući šta sve treba da obavite“, savetuje se u knjizi Get a Job in 30 Days or Less (Nađite posao za 30 dana). Autori ove knjige preporučuju da „svakodnevno postavljate ciljeve i da beležite šta ste obavili“. Zatim, oni kažu da „svaki dan morate započeti tako što ćete se obući kao da idete na posao“. Zašto? „Odgovarajuća odeća će vam uliti dodatno samopouzdanje čak i prilikom telefonskog razgovora.“

Da, traženje posla treba da vam postane posao, bez obzira na to koliko dugo potrajalo. Ranije spomenuta Katarina usvojila je takav sistematski pristup. Ona kaže: „U birou za zapošljavanje nabavila sam adrese i telefonske brojeve nekih poslodavaca. Javljala sam se na novinske oglase. Pažljivo sam pregledala telefonski imenik i napravila spisak firmi koje bi mogle imati radna mesta za koja još nisu tražile radnike putem oglasa, i zatim sam kontaktirala s njima. Takođe sam sastavila biografiju i poslala je tim firmama.“ Zahvaljujući takvom sistematskom traženju, Katarina je uspela da nađe odgovarajući posao.

Ne oslanjajte se samo na oglase

Ribar sa najvećom mrežom ima najveće šanse da uhvati ribu. Isto tako, kada znate kako da povećate svoju „mrežu“, to će povećati vaše izglede da nađete posao. Ako ga tražite samo putem novinskih oglasa ili preko Interneta, većina prilika za posao neće se uhvatiti u vašu mrežu. Za veliki broj radnih mesta nikada se i ne da oglas. Kako možete doći do tog skrivenog tržišta radnih mesta?

Osim što se javljate na oglase, svake sedmice morate poput Katarine odvojiti vreme da telefonirate ili da lično odete tamo gde mislite da možda ima posla za vas. Ne čekajte da izađe oglas. Ako poslodavac  kaže da nema posla, pitajte ga da li bi mogao negde da vas uputi i kome tačno treba tamo da se obratite. Ako vam pruži neku informaciju, zakažite razgovor u toj firmi, pozivajući se na osobu koja vas je uputila.

Toni, spomenut u prethodnom članku, našao je posao na ovaj način. „Preuzeo sam inicijativu i kontaktirao s raznim firmama iako nisu tražile radnike putem oglasa“, objašnjava on. „Na jednom mestu su mi rekli da trenutno nema upražnjenih radnih mesta, ali da se mogu javiti za tri meseca. Tako sam uradio i dobio posao.“

Primrouz, samohrana majka iz Južnoafričke Republike, uradila je nešto slično. Ona kaže: „Dok sam pohađala kurs prve pomoći, saznala sam da će u zgradi koja se upravo gradila preko puta biti starački dom. Nekoliko puta sam pokušavala da zakažem razgovor sa upravnikom ustanove. Konačno mi je rekao da trenutno nema slobodnih radnih mesta. Ipak, nastavila sam da svraćam i da se raspitujem da li bih mogla da radim tamo, makar i kao volonter. S vremenom sam primljena na određeno. Marljivo sam radila na svakom zadatku koji mi je bio dat. Tako sam stekla dodatne kvalifikacije i kasnije sam dobila stalan posao u toj ustanovi.“

Takođe možete zamoliti prijatelje, rođake i druge s kojima ste u stalnom kontaktu da vam jave ako čuju za neko radno mesto za koje nije dat oglas. Tako je Jakobus iz Južnoafričke Republike dobio posao referenta zaštite na radu. On kaže: „Kada je firma za koju sam radio zatvorena, rekao sam prijateljima i rođacima da tražim posao. Jedan moj prijatelj je slučajno čuo razgovor dve žene dok je stajao u redu u prodavnici. Jedna je pitala drugu da li zna nekoga ko traži posao. Moj prijatelj se umešao i rekao toj ženi za mene. Zakazan je razgovor i tako sam dobio posao.“

Budite prilagodljivi

Da biste povećali šanse da nađete posao, morate biti prilagodljivi. Hajme, spomenut u prethodnom članku, zapaža: „Malo je verovatno da ćete naći posao iz snova. Morate naučiti da budete zadovoljni i radnim mestom koje nije baš onakvo kakvo ste priželjkivali.“

To može značiti da treba da savladate predrasude prema nekim poslovima. Osmotrite  primer Erike iz Meksika. Iako je bila kvalifikovana za izvršnog direktora, isprva nije mogla da pronađe odgovarajući posao. „Odlučila sam da prihvatim bilo koji prikladan posao“, kaže ona. „Neko vreme sam radila kao prodavačica. Takođe, prodavala sam tortilje na ulici i čistila sam po kućama. Kasnije sam uspela da se zaposlim u struci.“

Kada je Meri, spomenuta u prethodnom članku, ostala bez posla u trgovini u kojoj je radila, i ona je uvidela da treba da se prilagodi. Ona objašnjava: „Nisam po svaku cenu tražila isti posao koji sam do tada radila. Javljala sam se za svaki posao za koji sam čula, čak i ako nije baš cenjen. Tako sam uspela da pronađem zaposlenje s kojim sam mogla da izdržavam svoje dvoje dece.“

Pažljivo pripremite biografiju

Oni koji konkurišu za odgovorna radna mesta, moraju sastaviti i poslati radnu biografiju. a Ali bez obzira na to kakav posao tražite, dobro pripremljena biografija može biti od velike pomoći. „Biografija govori poslodavcu ne samo ko ste vi, već i šta ste do sada radili i zašto su im vaše usluge potrebne“, kaže Najdžel, savetnik za zapošljavanje iz Australije.

Kako možete sastaviti biografiju? Napišite puno ime i prezime, adresu, broj telefona, adresu e-pošte i datum rođenja. Navedite za koji posao konkurišete. Navedite obrazovanje koje imate i posebno istaknite ako imate neku obuku i veštine za posao za koji konkurišete. Napišite  gde ste sve ranije radili, ali ne samo to, već i šta ste sve postigli i kako je to koristilo prethodnom poslodavcu. Takođe istaknite šta ste ranije radili što vas kvalifikuje za željeni posao. Pošto su potrebe svake firme drugačije, možda ćete morati da prilagođavate svoju biografiju svaki put kad negde konkurišete za posao.

Treba li da sastavljate biografiju i ako prvi put tražite posao? Da! Postoje mnoge stvari koje se mogu smatrati radnim iskustvom. Na primer, da li imate hobije, kao što su obrada drveta ili možda popravljanje starih automobila? Slobodno ih navedite. Da li ste bili volonter? Navedite šta ste sve radili i postigli kao volonter. (Vidite okvir „Primer biografije osobe bez radnog iskustva“.)

Ako ne uspete da zakažete razgovor sa poslodavcem, ostavite malu posetnicu — najbolje veličine 10 puta 15 centimetara — na kojoj se nalaze vaše ime i prezime, adresa, broj telefona, adresa e-pošte, datum rođenja, kao i kratak opis vaših veština i radnog iskustva. Ako je prikladno, na poleđinu biste čak mogli da stavite svoju fotografiju. Tu posetnicu dajte svima koji bi mogli da vam pomognu da pronađete posao. Zamolite ih da je daju svima za koje znaju da nude posao kakav vi tražite. Kada poslodavac vidi vašu posetnicu, mogao bi vas pozvati na razgovor — i možda vas čak zaposliti!

 Biografija će vam pružiti osećaj sigurnosti dok tražite posao. Ranije spomenuti Najdžel kaže: „Sastavljanje biografije vam pomaže da sredite misli i ciljeve. Takođe gradi vaše samopouzdanje tako što vam pomaže da se pripremite za moguća pitanja prilikom razgovora za posao.“ (Vidite okvir na 7. strani.)

Dobro se pripremite za razgovor

Šta sve treba da uradite da biste se pripremili za razgovor za posao? Možete se potruditi da saznate nešto više o firmi za koju biste želeli da radite. Što više znate o njoj, bolji ćete utisak ostaviti prilikom razgovora. Takvo istraživanje će vam pomoći i da vidite da li ta firma nudi posao koji vi želite i da li želite da radite za nju.

Zatim, razmislite o tome kako ćete se obući. Ako posao koji tražite podrazumeva fizički rad, obucite odgovarajuću čistu i urednu odeću. Uredna odeća i pojava govore poslodavcu da držite do sebe i da ćete stoga verovatno imati isti stav i prema poslu. Ako tražite kancelarijski posao, obucite se skromno u skladu sa onim što se u vašem kraju smatra odgovarajućom poslovnom odećom. Najdžel kaže: „Izaberite odeću dosta unapred, kako ne biste žurili i nepotrebno povećali stres pred sam razgovor.“

Najdžel takođe preporučuje da na razgovor stignete oko 15 minuta ranije. Naravno, nije mudro doći prerano. Ali ako zakasnite, to može biti katastrofalno. Stručnjaci kažu da su prve tri sekunde razgovora presudne. Tokom tog kratkog perioda, osoba koja razgovara s vama stiče utisak o vašem izgledu i ponašanju, što snažno deluje na njeno mišljenje o vama. Ako kasnite, ostavićete izuzetno loš utisak. Upamtite, ne postoji popravni za prvi utisak.

Takođe, imajte na umu da osoba koja razgovara s vama nije vaš neprijatelj. Uostalom, verovatno je i ona morala da se prijavi za svoj posao, tako da zna kako se osećate. Čak bi ta osoba mogla biti nervozna jer možda nije imala obuku za razgovor s kandidatima za posao. Osim toga, ako je ta osoba ujedno i poslodavac, mogla bi puno izgubiti ako izabere pogrešnu osobu.

Najbolje je da se odmah nasmešite i, ako je to običaj, srdačno rukujete. Tokom razgovora, koncentrišite  se na ono što poslodavac traži od vas i na ono što vi imate da mu ponudite. Najdžel navodi neke stvari koje treba izbegavati: „Nemojte se vrpoljiti i nemojte biti pogureni — dobro držanje odaje samopouzdanje. Nemojte biti previše opušteni i nemojte previše pričati, a pogotovo se nemojte vulgarno izražavati. Takođe, pazite da ne pričate negativno o prethodnim poslodavcima i kolegama — ako imate loše mišljenje o njima, osoba koja razgovara s vama verovatno će pomisliti da ćete isti stav imati i na ovom poslu.“

Što se tiče stvari koje tokom razgovora treba reći i uraditi, stručnjaci preporučuju sledeće: Održavajte vizuelni kontakt sa sagovornikom, koristite prirodne gestove i govorite jasno. Na pitanja odgovarajte sažeto i iskreno, i postavljajte prikladna pitanja o firmi i poslu za koji konkurišete. Na kraju, ako još uvek želite taj posao, pitajte kakvi su izgledi da ga dobijete. To će pokazati da ste zaista zainteresovani.

Primenjivanjem gore navedenih saveta, mogli biste brzo pronaći posao. U tom slučaju, šta možete preduzeti kako biste ga sačuvali?

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 6. strani]

Primer biografije osobe bez radnog iskustva

Ime i prezime:

Adresa:

Broj telefona i adresa e-pošte:

Datum rođenja:

Radno mesto za koje konkurišete: Početni stepen u proizvodnji.

Obrazovanje: Srednji stepen stručne spreme, maturirao 2004.

Kursevi: Strani jezik, matematika, kompjuteri, obrada drveta.

Veštine i sposobnosti: Redovno održavam i popravljam porodični auto. Pravim nameštaj po meri. Postavljao krov kao dobrovoljac na projektima izgradnje objekata. Poznajem i koristim većinu kompjuterskih programa.

Preporuke: Na zahtev budućeg poslodavca. b

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 7. strani]

Moguća pitanja prilikom razgovora za posao

❑ Zašto ste se prijavili za ovaj posao?

❑ Zašto želite da radite baš za ovu firmu?

❑ Šta znate o ovom poslu /firmi/privrednoj grani?

❑ Da li ste već radili nešto slično?

❑ Kojim mašinama umete da rukujete?

❑ Kakvo iskustvo imate u ovom poslu?

❑ Koje veštine korisne za ovaj posao posedujete?

❑ Recite mi nešto o sebi.

❑ S kojih pet reči biste najbolje opisali sebe?

❑ Možete li da radite pod pritiskom?

❑ Zašto ste napustili prethodni posao?

❑ Zašto ste tako dugo nezaposleni?

❑ Kakvo je mišljenje o vama imao vaš bivši poslodavac?

❑ Koliko ste često odsustvovali sa prethodnog posla?

❑ Kakvi su vam planovi za budućnost?

❑ Kada možete da počnete s radom?

❑ Šta biste kod sebe posebno istakli?

[Okvir/Slika na 9. strani]

Da li tražiti zaposlenje preko Interneta?

Jedan od najvećih veb-sajtova za zapošljavanje u Sjedinjenim Državama ima na raspolaganju oko 800 000 radnih mesta za one koji traže posao i 17 miliona biografija koje poslodavci mogu da pregledaju. Istraživanja pokazuju da u nekim zemljama čak 96 posto nezaposlenih traži posao preko Interneta. Međutim, istraživanje koje su sproveli stručnjaci iz 40 zemalja pokazuje da posao nađe samo 5 posto onih koji ga traže na ovaj način.

Iako postavljanjem biografije na Internet imate veće šanse da vas poslodavci zapaze i zaposle, treba biti oprezan jer lako možete postati žrtva prevare. Da biste se zaštitili, stručnjaci savetuju sledeće:

1. Pročitajte odredbe o privatnosti koje daje agencija za zapošljavanje preko Interneta pre nego što joj poverite svoju biografiju. Neki sajtovi za zapošljavanje prodaju vaše lične podatke kompanijama za masovno reklamiranje ili drugim zainteresovanim kompanijama i pojedincima.

2. Izaberite samo nekoliko pouzdanih agencija za zapošljavanje kojima ćete poveriti svoju biografiju. Neophodno je da zaštitite svoje lične podatke kako ih neko ne bi zloupotrebio. Vaša biografija nikada ne treba da sadrži informacije koje bi lopovu omogućile da vam ukrade identitet i stvori beskrajne finansijske probleme. Pravim poslodavcima ne treba broj vašeg bankovnog računa, broj kreditne kartice ili tačan datum rođenja.

3. Čuvajte se neodređenih ponuda za posao. Pam Dikson, koja se bavi istraživanjem pri Svetskom forumu za privatnost, kaže da što je ponuda uopštenija, to je uglavnom manje pouzdana. „Neodređene izjave poput: ’Imamo na hiljade radnih mesta‘ ili ’Sarađujemo sa velikim kompanijama‘, treba da vam posluže kao znak upozorenja. Isto tako, pripazite ako budete zamoljeni da ponovo pošaljete biografiju.“

Zadržite na umu da kada neko preuzme vašu biografiju sa sajta, čak ni najuglednije agencije za zapošljavanje preko Interneta više ne mogu kontrolisati kako će se ona upotrebiti.

[Dijagram/Slika na 5. strani]

ZAPOSLENJE

Dobro se pripremite za razgovor

Pažljivo sastavite biografiju

Budite prilagodljivi

Ne oslanjajte se samo na oglase

Organizujte se

[Slika na 7. strani]

Da biste našli posao, od vas se zahteva upornost i temeljitost

[Slika na 8. strani]

Poslovni pristup će vam pomoći prilikom razgovora za posao