Nahraniti milijardu ljudi

SVAKOG dana, milijardu ljudi nema dovoljno hrane za jelo. A ipak, prema Ujedinjenim nacijama, to očajno stanje ne bi trebalo da postoji.

„Složili ste se da vam najveći prioritet bude iskorenjivanje ekstremnog siromaštva.“ Tim rečima se generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan obratio skupu svetskih lidera. Oni su se 8. septembra 2000. okupili na Milenijumskom samitu Ujedinjenih nacija, tokom kog su neki od njih izneli realna zapažanja o problemima siromašnih. „Ekstremno siromaštvo je uvreda za čovečanstvo“, rekao je brazilski potpredsednik. Premijer Velike Britanije otišao je korak dalje kada je rekao: „Postojanje sumornog izveštaja o neuspehu razvijenog dela sveta da pomogne Africi potresa i sramoti našu civilizaciju.“

Ova dva govornika jasno su istakla da su se nacije osramotile time što nisu preduzele ono što su mogle kako bi nahranile gladne ljude. Kao pokazatelj želje za poboljšanje uslova za život svih ljudi na zemlji, prisutni na samitu su prihvatili rezoluciju sa osam tačaka, u kojoj se između ostalog navodi sledeće: „Uradićemo sve što je u našoj moći da pomognemo muškarcima, ženama i deci da se oslobode bednih i nehumanih uslova koje nameće ekstremno siromaštvo, u kojem trenutno živi preko milijardu njih... Zato smo odlučni da do 2015. godine prepolovimo procenat ljudi čija su primanja manja od jednog dolara dnevno i procenat ljudi koji gladuju.“

Koliki je napredak ostvaren od septembra 2000, u cilju ostvarenja te plemenite namere?

Dela govore više od reči

Pod nadležnošću Svetskog ekonomskog foruma, Inicijativa za upravljanje svetskim rezervama počela je 2003. da utvrđuje šta je postignuto u ostvarenju ciljeva postavljenih Milenijumskom deklaracijom Ujedinjenih nacija. Zvanični izveštaj, objavljen 15. januara 2004, navodi: „Svet uopšte ne ulaže napor potreban za ostvarenje najvažnijih postavljenih ciljeva.“ Što se tiče gladi, u izveštaju se  kaže: „Problem nije nedostatak hrane u svetu — nje ima sasvim dovoljno. Problem je u tome što hrana i odgovarajuće namirnice ne stižu do onih koji nemaju novca.“

Što se tiče siromaštva kao globalnog problema, u izveštaju se kaže: „Odgovornost za lošu realizaciju sada leži uglavnom na vladama, kako bogatih tako i siromašnih zemalja. Ali svetski ekonomski sistem koji su stvorili bogati, uglavnom funkcioniše nasuprot interesima najsiromašnijih. Uprkos velikim obećanjima, bogate zemlje nisu mnogo zainteresovane za menjanje takvog sistema ili za pružanje podrške razvoju najsiromašnijih.“ Bez obzira na ovakvu kritiku, političari i dalje debatuju umesto da preduzmu nešto, a vlade i dalje spekulišu, svaka za svoju korist. U međuvremenu, siromašni širom sveta još uvek su praznog stomaka.

Bilten Svetskog ekonomskog foruma s naslovom „Od želje do dela“, upozorava da će se „ogroman broj ljudi suočiti s velikom gladi ukoliko se ne promeni politika međunarodne trgovine, te se nacionalna politika ne usredsredi na sprečavanje gladi, i ako na lokalnom nivou ne bude uvedeno još više mera koje su se pokazale kao efikasne“. A ko treba da promeni politiku i da na lokalnom nivou uvede još više efikasnih mera? Iste one vlade koje su 2000. javno izjavile da su odlučne da obezbede bolje uslove za sve ljude.

Jedno prekršeno obećanje može voditi do razočaranja, nekoliko njih do nepoverenja. Time što ne drže reč da će se pobrinuti za siromašne, svetske vlade su izgubile poverenje. Majka petoro dece iz jedne siromašne karipske zemlje može da obezbedi samo jedan obrok dnevno za svoju porodicu. Ona kaže: „Mislim samo o tome šta ćemo jesti. Nije mi važno ko je na vlasti. Ni od koga na vlasti ništa nismo dobili.“

Biblijski pisac Jeremija je rekao: „Znam Jehova! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23). Tu biblijsku istinu upravo potvrđuje neuspeh ljudskih vladavina da reše probleme siromašnih.

Ali postoji Vladar koji i može i želi da reši probleme čovečanstva. Biblija nam otkriva ko je to. Kada taj Vladar preuzme vlast, niko više nikada neće biti gladan.

Temelj za nadu

„Svačije su oči k tebi upravljene, i svakome na vreme hranu daješ“ (Psalam 145:15). Ko je Onaj koji ljubazno uzima u obzir čovekovu potrebu za hranom? Naš Stvoritelj, Jehova Bog. Zbog gladi i drugih problema, ljudska rasa pati već hiljadama godina. Ali Jehova je uvek bio zainteresovan za ljude. On posmatra neuspeh ljudskih vladavina i preko svoje nepogrešive Reči Biblije pokazuje da će te vladavine uskoro zameniti svojom vladavinom.

Jehova kaže: „Ja sam kralja svoga pomazao na Sionu, na svetoj gori svojoj“ (Psalam 2:6). Ta izjava najvišeg autoriteta u svemiru jeste razlog za nadu. Dok ljudski vladari retko uspevaju da pomognu svojim podanicima, Isus Hrist, Kralj koga je postavio Bog, izliće na najsiromašnije ljude blagoslove kakve svet još nije video.

Preko tog Kralja, Jehova će nahraniti sve gladne. „Jehova... gozbu sprema svima narodima zemlje“, stoji u Isaiji 25:6. Pod Božjim Kraljevstvom u Hristovim rukama, ljudi će uvek imati obilje zdrave hrane, gde god da žive. Biblija o Jehovi kaže: „Otvaraš ruku svoju, i obilno sitiš sve što život ima“ (Psalam 145:16).

[Istaknuti tekst na 13. strani]

„Postojanje sumornog izveštaja o neuspehu razvijenog dela sveta da pomogne Africi potresa i sramoti našu civilizaciju“ (britanski premijer Toni Bler).

[Slika na 12. strani]

ETIOPIJA: U ovoj zemlji oko 13 miliona ljudi zavisi od pomoći u hrani. Dete na fotografiji iznad jedno je od njih

[Slika na 12. strani]

INDIJA: Ovi učenici dobijaju hranu u školi

[Izvori slika na 12. strani]

Gore: © Sven Torfinn/Panos Pictures; dole: © Sean Sprague/Panos Pictures