Pogled u svet

Zabluda o rastu dlake

„Šišanje i brijanje ne utiču na brzinu rasta, boju i gustinu dlake“, objavljeno je u listu The New York Times u jednom članku o zdravlju. Zabluda da dlaka brže raste i da je gušća ako se šiša ili brije postoji dosta dugo. Međutim, mnoga istraživanja sprovedena od 1920-ih pokazala su da je „dužina, boja i oštrina vaše dlake određena genetikom i nivoom hormona, a ne time koliko se često šišate ili brijete“, navodi se u članku. Otkud ta zabluda? Možda zato što su mnogi počeli da se briju veoma rano, kada brada još nije počela brzo da im raste i dok im je dlaka bila svetlija. Osim toga, „dlaka je pri korenu tamnija i oštrija i zato se stiče utisak da je skraćivanje čini jačom“, kaže se u citiranom listu. „Rast čekinjaste brade je uočljiviji nakon brijanja nego kada je ona već duga.“

 Oprezno s bučnim igračkama

„Bučne igračke škode sluhu dece“, navodi se u novinama Toronto Star. Nakon ispitivanja „40 igračaka namenjenih deci mlađoj od tri godine“, tim kanadskih stručnjaka za sluh otkrio je da je „barem 25 dovoljno bučno da ošteti detetov sluh“, kaže se u novinama. Izmereno je da je mobilni telefon igračka proizvela najjači zvuk od 115 decibela. Prema audiologu Ričardu Laroku, zvuk te jačine „slabiji je od zvuka mlaznjaka, ali je jači od onog u većini diskoteka“. Kanadsko ministarstvo zdravlja trenutno dozvoljava jačinu zvuka od 100 decibela. Ovo istraživanje pokazuje da bi „sluh bio bolje zaštićen da je dozvoljena jačina 87 decibela u trajanju od najviše 30 minuta“, navodi se u članku.

Novi načini za održavanje sastanaka

Mnoge kompanije uviđaju potrebu da skrate i konkretizuju poslovne sastanke, a nepotrebne sastanke čak ukinu, izveštava The New York Times. Da bi smanjili uzaludno trošenje vremena, neki rukovodioci pribegavaju takvim radikalnim merama kao što su upotreba štoperice, pištaljke i neudobnih stolica, pa čak i tome da svi na sastanku stoje umesto da sede. Očigledno je da takav stav nemaju samo rukovodioci. U istraživanju u kom je učestvovalo više od 600 radnika, najčešći odgovor na pitanje gde se gubi najviše vremena bio je „na preduge sastanke“. Pati Hatavej, koja je napisala knjigu saveta o tome kako postupati u različitim situacijama na poslu, preporučuje da rukovodioci najpre pregledaju plan rada i odluče da li je zaista neophodno održati sastanak. Ako treba samo informisati zaposlene, to bi se moglo uraditi i putem e-pošte.

Podzemni rasadnik

„Vlažni rudnik predstavlja savršenu sredinu za rast drveća. Pre svega, tu postoji stalna vlažnost i geotermalna toplota od 25 stepeni Celzijusa tokom cele godine“, kaže se u novinama Toronto Star. Od 1986, kompanija za rudarstvo i obradu metala Inco Limited, tiho vodi podzemni rasadnik. Na dubini od 1 400 metara rudnika Krejton, blizu Sadberija u Kanadi, u ovom rasadniku se godišnje odgaji 50 000 sadnica. Rezervoari s tajmerima navodnjavaju sadnice sa 2 000 litara đubriva i vode dnevno. Trideset reflektora jačine od po 1 kilovat stvara efekat sunčeve svetlosti. „Tokom prve sedmice uključeni su 24 časa dnevno, u naredne tri sedmice 18 sati, a tokom preostalog vremena — baš kao i u prirodi — 12 sati dnevno“, kaže se u novinama. Uzgajanje počinje krajem januara, a krajem maja sadnice crvenog i Banksovog bora spremne su da budu zasađene na posedu kompanije ili oko njega. Takođe, neke od mladica se poklanjaju društvenim organizacijama.

Baštovanstvo ublažava posledice moždanog udara

„Ljudima koji su doživeli moždani udar baštovanstvo pruža najveće zadovoljstvo“, izveštavaju nemačke novine Gießener Allgemeine. Šest meseci nakon otpuštanja sa rehabilitacije, 70 pacijenata je upitano šta im je pričinjavalo najveće zadovoljstvo. Između ostalog, navedeno je spremanje po kući, kupovanje, kuvanje, čitanje, šetanje, vožnja, rad na poslu i druge društvene aktivnosti. Ali baštovanstvo je bilo jedina aktivnost za koju su rekli da im je povećala zadovoljstvo u životu. Prema terapeutu Brigit Oberauer, baštovanstvo „olakšava takvim ljudima da budu usredsređeni na ono što rade. Ono upošljava čula i prenosi poruku da nešto novo raste i da se život nastavlja. To je važna poruka nakon ozbiljne bolesti“. Rad na otvorenom takođe može sprečiti izolovanje, koje se javlja usled boravka u zatvorenom prostoru, može povećati pokretljivost i doprineti boljem osećaju ravnoteže.

Ogromna potreba za brigom o starijima

„Ako sada ne podignete životni standard i ne počnete da odvajate sredstva za zbrinjavanje starijih, do 2030. ili 2040. godine moglo bi doći do humanitarne krize kolosalnih razmera“, upozorava Ričard Džekson, direktor organizacije Global Aging Initiative iz Vašingtona. Prema međunarodnom izdanju lista The Miami Herald, duži životni vek i smanjenje nataliteta širom sveta doprinose „naglom porastu broja starijih“. Na primer, očekuje se da broj starijih u Meksiku do 2050. naraste sa trenutnih 5 na 20 posto. Sličan porast postoji i u mnogim zemljama u razvoju, kao što je Kina, gde će po procenama sredinom ovog veka biti 332 miliona vremešnih stanovnika te zemlje. Sada je sve manje vremena da se obezbede „ogromne društvene službe“ koje su neophodne za brigu o starijima, navodi citirani članak.

Kućno lečenje za decu?

U Brazilu i još nekim zemljama lekovi za decu koriste se skoro nasumice, izveštava se u listu Folha Online. Mnoge porodice imaju zalihu lekova u kući. Ali, „nasuprot mišljenju mnogih, čak i lekovi koji se mogu kupiti bez recepta mogu naneti nepopravljivu štetu detetovom zdravlju — ako se koriste na neodgovarajuć način ili kada to nije potrebno.“ Mnoge dečje bolesti, kao što je kašalj, proći će same od sebe bez upotrebe lekova. „Mi sve rešavamo bez lekova“, kaže Lusija Fero Briks, pedijatar na Dečjem institutu pri Kliničkom centru u Sao Paulu. Dopune ishrani takođe se bespotrebno koriste, pošto je u većini slučajeva pravilna ishrana sasvim dovoljna da zadovolji detetove potrebe. „Kada me roditelji zamole da prepišem neki vitamin, kažem im da uzmu voće i naprave lep sok za dete“, kaže dr Briks.