Sve više prirodnih katastrofa?

„Možemo očekivati da će krajnje neobične pojave koje su rezultat klimatskih promena ubuduće imati sve ozbiljnije posledice. To znači da moramo računati na nove vrste vremenskih nepogoda, na veću materijalnu štetu i veći broj žrtava... U skladu s načelom da odgovarajuće mere zaštite treba preduzeti unapred, bilo bi dobro da se pripremimo za dramatične promene“ (iz časopisa „Topics geo — annual review: natural catastrophes 2003“).

U LETO 2003, u nekim delovima Evrope vladala je nesnosna žega. Visoke temperature su u izvesnoj meri bile odgovorne za oko 30 000 smrtnih slučajeva u Belgiji, Britaniji, Italiji, Portugalu, Francuskoj, Holandiji i Španiji. Usled vrelog talasa koji je prethodio dolasku monsuna, u Bangladešu, Indiji i Pakistanu umrlo je 1 500 ljudi, dok su u Australiji suša i nezapamćene vrućine izazvale šumske požare koji su progutali više od tri miliona hektara šume.

Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, „tokom 2003, u oblasti Atlantskog okeana pojavilo se 16 oluja koje su dobile posebna imena. To je daleko iznad proseka zabeleženog u periodu 1944-1996, naime 9,8 oluja godišnje, ali je u skladu s primetnim porastom godišnjeg broja tropskih oluja od sredine 1990-ih“. Isto se desilo i 2004, kada su Karibima i Meksičkim zalivom prohujali razorni uragani koji su odneli oko 2 000 života i ostavili pustoš za sobom.

Šri Lanku je 2003. zahvatio ciklon koji je prouzrokovao velike poplave u kojima je stradalo najmanje 250 ljudi. Tokom 2004, na području zapadnog Pacifika izbilo je 23 tajfuna. Deset njih je pogodilo Japan, gde su prouzrokovali ogromnu štetu i odneli više od 170 života. Poplave koje su  usledile nakon obilnih monsunskih kiša pogodile su blizu 30 miliona stanovnika južne Azije, naročito Bangladeša. Milioni ljudi su ostali bez krova nad glavom, skoro tri miliona je raseljeno, a više od 1 300 je poginulo.

Tokom 2003. bilo je više snažnih zemljotresa. U zemljotresu koji je 21. maja pogodio grad Alžir, povređeno je 10 000 ljudi, dok je njih 200 000 ostalo bez doma. Iste godine, 26. decembra, u 5.26 časova, snažan potres izbio je osam kilometara južno od iranskog grada Bama. Ovaj zemljotres jačine 6,5 stepeni razorio je 70 posto tog grada i usmrtio 40 000 ljudi, dok je više od 100 000 ostalo bez krova nad glavom. Nijedna druga katastrofa te godine nije prouzrokovala toliko ljudskih žrtava. Osim toga, srušen je i veći deo 2 000 godina stare tvrđave Arg e Bam i tako je uništena turistička atrakcija koja je predstavljala važan izvor prihoda za to područje.

Tačno godinu dana kasnije, potres jačine 9 stepeni dogodio se u Indoneziji, nedaleko od zapadne obale severnog dela Sumatre. Ovaj potres prouzrokovao je pojavu najrazornijih cunamija u istoriji. Talasi ubice odneli su više od 200 000 života i ostavili mnoge ljude povređene, bez krova nad glavom ili i jedno i drugo. Smrtonosni cunamiji stigli su čak do istočne obale Afrike, više od 4 500 kilometara zapadno od epicentra zemljotresa.

Tamni oblaci na horizontu?

Da li su ovi događaji nagoveštaj onoga što će se dešavati u budućnosti? Mnogi naučnici veruju da atmosferske promene koje su posledica ljudske aktivnosti menjaju klimu na planeti i doprinose sve težim vremenskim nepogodama, a samim tim i katastrofama koje su rezultat tih nepogoda. Ako je to tačno, ta procena ne obećava ništa dobro. Da stvari budu gore, sve više i više ljudi živi u područjima gde često izbijaju katastrofe, bilo da su tako izabrali ili nemaju drugu mogućnost.

Statistički podaci pokazuju da se 95 posto svih smrtnih slučajeva u katastrofama desi u zemljama u razvoju. S druge strane, u bogatim zemljama stopa smrtnosti nije tako visoka, ali one snose 75 posto ukupnih ekonomskih gubitaka. Neke osiguravajuće kompanije se čak pitaju da li će moći da pokriju te gubitke koji se drastično povećavaju.

U narednom članku ćemo osmotriti neke prirodne procese usled kojih dolazi do katastrofa, kao i načine na koje ljudi doprinose njihovoj razornoj moći. Biće reči i o tome da li čovečanstvo ima volje i snage da izvrši promene koje su neophodne da bi naša planeta bila bezbedniji dom za buduće generacije.

[Slika na 3. strani]

FRANCUSKA 2003. Toplotni talas koji je tog leta zahvatio Evropu prouzrokovao je 30 000 smrtnih slučajeva; u Španiji izmerena temperatura od 44,8°C

[Izvor]

Alfred/EPA/Sipa Press

 [Slike na stranama 4, 5]

IRAN 2003. Zemljotres u Bamu usmrtio je 40 000 ljudi; žene oplakuju rođake pored jedne masovne grobnice

[Izvor]

Pozadina i žene: © Tim Dirven/Panos Pictures