Živeti u strahu

ROKSANA a se plaši da kaže mužu da bi želela da nađe posao sa skraćenim radnim vremenom. Kada ga je jednom zamolila da joj da novac za autobusku kartu kako bi posetila majku, udario ju je tako jako da joj je trebala lekarska pomoć. Ona živi u stalnom strahu.

Doskora se Rolandova žena uveče vraćala kući gradskim prevozom, ali sada on ide po nju kolima. U njihovom kraju ima toliko nasilja da se on plaši za njenu bezbednost.

Hajdi radi u centru jedne prestonice. Jednom prilikom dok se vraćala kući, našla se u masi demonstranata koja je postala nasilna. Sada se oseća napeto svaki put kada čuje da nailaze demonstranti. Ona kaže: „Ne osećam se bezbedno. Ne želim više da radim ovde. Ali nemam drugog izbora.“

Roksana, Rolando i Hajdi su žrtve straha koji ih ne muči samo kada se nađu u nekoj opasnoj situaciji, već stalno. Kada ljudi moraju da žive u strahu, oni se mogu osećati iscrpljeno. Strah im može oduzeti zadovoljstvo tako što ih sprečava da rade ono što žele. Strah može ovladati razmišljanjem ljudi i onemogućiti im da se usredsrede na druge stvari.

Živeti u strahu veoma je stresno. To često vodi do depresije i može čoveku uništiti zdravlje. „Stres slabi imunološki sistem i doprinosi javljanju većine bolesti“, objašnjava se u jednom časopisu o zdravlju. „To će se negativno odraziti na telo, posebno na organe koji trpe najveće opterećenje. Mogu se javiti visok krvni pritisak, oboljenja srca i bubrega, problemi sa organima za varenje, čirevi, glavobolja, nesanica, depresija i anksioznost. Dugotrajna izloženost stresu prouzrokuje potpunu iscrpljenost.“

U današnjem svetu, sasvim je uobičajeno da ljudi žive u strahu. Da li ćemo ikada videti svet u kom će ljudi moći da uživaju u životu bez straha?

[Fusnota]