Lepota istine privukla me je Stvoritelju

ISPRIČAO CUJOŠI FUDŽI

JEDNOM prilikom imao sam jedinstvenu prednost da pomažem Seneju Ikenobu, upravniku Ikenobo škole za aranžiranje cveća, pri izradi cvetne dekoracije za jednu raskošnu prostoriju u carskoj palati u Tokiju. Radili smo pod strogim obezbeđenjem. U napetoj atmosferi, vodio sam računa o tome da ne prolijem ni kap vode. To je bio jedan od najznačajnijih trenutaka u mojoj karijeri izrade cvetnih aranžmana. Želeo bih da vam objasnim kako sam se našao u tom svetu.

Rođen sam 1948. u Nišivakiju, gradu koji se nalazi severozapadno od Kobea. Još kao dečak, s divljenjem sam posmatrao kako se na cveću odražava lepota i smenjivanje četiri godišnja doba. Međutim, pošto sam odrastao uz baku koja je bila predana budistkinja, nikad nisam razmišljao o Stvoritelju.

Moja majka je u Nišivakiju radila i još uvek radi kao učiteljica ikebane, umetnosti aranžiranja cveća. U Japanu je ikebana, poznata i kao kado (put cveća), vrlo cenjeno umeće. Iako me majka nikada nije poučavala tom umeću, ona je prilično uticala na mene. Kada je došlo vreme da izaberem svoj životni poziv, opredelio sam se za umetnost ikebane. Moj tadašnji učitelj i majka savetovali su me da upišem studije na univerzitetu, ali ja sam izabrao koledž Ikenobo. Ikenobo je najstarija škola ikebane u Japanu. Nakon što sam primljen na koledž, ozbiljno sam se posvetio izučavanju veštine izrade cvetnih aranžmana.

Ulazak u svet ikebane

Tema ove tradicionalne japanske umetnosti jeste život. Dozvolite mi da vam objasnim. Cveće koje je izloženo u cvećarama izgleda ljupko, ali može li se ono uporediti sa cvećem koje raste u poljima ili sa rascvetalim krošnjama drveća u planinama? Kad posmatrate biljke u njihovom prirodnom okruženju, osećate život i zapažate smenu godišnjih doba, što će verovatno ostaviti jači utisak na vas. Ikebana je način da pomoću cvetova i biljaka izrazite lepotu prirode stvarajući motive inspirisane nečim što vam se posebno dopalo.

Pretpostavimo da želite da dočarate utisak jeseni. U tome vam mogu pomoći biljke koje su karakteristične za to godišnje doba, kao što su lincura i patrinija, uz malo jesenjeg lišća. Da li želite da kod posmatrača stvorite utisak da odnekud duva osvežavajući jesenji povetarac? Taj efekat možete postići pomoću nekoliko stabljika rogoza koje se blago njišu. Bio sam naprosto opčinjen ikebanom i uživao sam u tome da izražavam svoja osećanja kombinujući cvetove i biljke.

Velika „porodica“

Istorija ikebane kao dekorativne umetnosti seže 500 godina unazad. Škole ikebane su organizovane po principu u kom glavnu ulogu ima upravnik koji je ujedno i učitelj. Njegov položaj je nasledan. Kao naslednik umetničke tradicije, učitelj ima autoritet poglavara nad velikom „porodicom“ učenika i saradnika. On poučava sledeću generaciju  ne samo tradicionalnim već i novim stilovima koje je razvio i koji su u skladu s vremenom u kom živi.

Nakon što sam diplomirao na koledžu Ikenobo i završio dvogodišnju specijalizaciju, u januaru 1971. počeo sam da radim za Fondaciju Ikenobo. Moj posao se sastojao od planiranja i organizovanja izložbi ikebane Fondacije Ikenobo širom Japana. Pored toga, kao jedan od učiteljevih pomoćnika, putovao sam s njim po celoj zemlji i pomagao mu u stvaranju njegovih umetničkih dela.

Još uvek se sećam kada sam prvi put stajao na pozornici i pomagao učitelju dok je on demonstrirao izradu cvetnih aranžmana. Bilo je to u sportskom centru Fukoka. Pošto je u publici bilo više hiljada ljudi, imao sam veliku tremu. Savijao sam stabljike i lomio grančice, što nisam smeo da radim. Pa ipak, učitelj se odmereno šalio na račun toga dok je objašnjavao publici šta radi. To mi je pomoglo da se opustim.

Kada su ugledne ličnosti iz drugih zemalja dolazile u Japan povodom značajnih događaja, pratio sam učitelja koji je pravio cvetne aranžmane za te prilike. Kao što sam spomenuo na početku, u jednoj takvoj prilici pomagao sam pri izradi cvetne dekoracije za jednu raskošnu prostoriju u carskoj palati.

Kasnije, kada je osnovana Centralna Ikenobo škola za obuku, čija je svrha bila da se instruktorima iz cele zemlje pruži dodatna obuka, poveren mi je rad u povezanosti s poučavanjem, izradom nastavnog programa i nadgledanjem proizvodnje udžbenika i filmova koji će biti korišćeni tokom predavanja za oko 200 000 polaznika u 300 ogranaka ove škole širom Japana. Putovao sam po celoj zemlji kako bih nadgledao tečajeve. Pošto Fondacija Ikenobo ima ogranke i u drugim zemljama, nekoliko puta godišnje putovao sam na Tajvan. Tako sam stekao poverenje upravnika i odgovoran položaj.

Uživao sam u svemu tome, ali nisam bio potpuno zadovoljan svojim životom. Iza vela lepote, u mom poslu su se skrivale stvari zbog kojih sam bio razočaran. Među učenicima su postojale ljubomora i zavist, što je vodilo do klevetanja, zbog čega su mi se instruktori iz različitih mesta često obraćali za savet. Ali u ustanovi kojom su dominirali stari običaji i način upravljanja, bilo je malo stvari na koje sam mogao da utičem. Pošto su mnogi učenici bili istinski zaljubljenici u ikebanu i ozbiljno posvećeni studijama, iskreno sam se trudio da učinim sve što je bilo u mojoj moći kako bi im učenje donosilo radost.

Prvi kontakt s lepotom istine

Osećao sam odbojnost prema religiji jer sam smatrao da ona zaslepljuje ljude. Pored toga, video sam mnogo licemerja među onima koji su govorili o miru i sreći. Za razliku od mene, moja supruga Keiko, tražila je istinu još od detinjstva. Ispitivala je različite religije i njihova učenja, ali ništa od toga nije zadovoljilo njenu duhovnu glad.

Kada je jedna Jehovina svedokinja posetila naš dom, Keiko je prihvatila njen poziv da proučava Bibliju. Pričala mi je o svemu što je učila i o onome što je ostavilo utisak na nju. Mada je sve to lepo zvučalo, ja nisam delio njeno oduševljenje.

Pa ipak, Keiko je nastavila da mi priča o onome što je učila iz Biblije, uverena da je to istina. Kad god sam putovao, ona bi u moju torbu ubacila par časopisa o biblijskim temama, ali ja ih nisam čitao. Želeo sam da sačuvam uspešnu karijeru koju sam ostvario tokom godina. Pored toga, tek smo kupili kuću i iz nekog razloga mi se činilo da bih, ukoliko prihvatim biblijska učenja, morao da se odreknem našeg novog doma. U međuvremenu, Keiko je brzo napredovala i postupala je u skladu sa svojim verovanjima. Osećao sam se odbačeno i usamljeno. Iako sam znao da je ono o čemu mi je govorila ispravno, počeo sam da joj se protivim.

Protivljenje, ali i interesovanje

S posla sam se uglavnom vraćao kasno uveče, ali onih večeri kada je Keiko išla na  sastanke Jehovinih svedoka namerno sam se vraćao još kasnije. Čak i kad bih došao kući u dva ili tri ujutro, Keiko bi me čekala da mi ispriča šta se desilo prethodnog dana, pokazujući da joj je stalo do mene. Ali, ja nisam mogao da se pomirim s tim da moja supruga i sin odlaze od kuće na nekoliko sati da bi prisustvovali hrišćanskim sastancima. Sve više sam se protivio i počeo sam da pominjem razvod. Uprkos tome, Keiko je ostala nepokolebljiva.

Bilo mi je veoma teško da razumem ponašanje svoje supruge. I pored toga što su naši odnosi bili zategnuti i što je imala napade astme, Keiko je uvek bila radosna. Ono što mi se dopalo kod nje kada sam je upoznao bili su njeno čisto srce, bezazlenost i blagost. Zbog toga sam brinuo da će je proučavanje Biblije odvesti na pogrešan put.

Međutim, Keiko je primenjivala ono što je učila i trudila se da bude dobra supruga i majka. Iako sam se protivio, ponekad bih udovoljio njenim molbama i došao na neki hrišćanski sastanak ili veći skup, možda zato što sam bio ponosan na nju.

U isto vreme, bio sam ljubomoran na Jehovu. Dok sam posmatrao kako se Keiko trudi da se promeni, pokušavao sam da shvatim zbog čega biblijska učenja imaju tako snažan uticaj na ljude. ’Zašto je moja supruga spremna da se zbog Jehove suoči sa svim mogućim poteškoćama?‘, pitao sam se.

Ubrzo su neki hrišćani iz skupštine kojoj je Keiko pripadala izrazili želju da me posete. Nisam želeo da se družim s njima. Ipak, želeo sam da znam zašto Keiko ima takav duševni mir. Na kraju je moja znatiželja pobedila i počeo sam da proučavam Bibliju. Kako sam bolje upoznavao one koji su dolazili u naš dom, sve više su mi se dopadali. Proučavao sam Bibliju jednom nedeljno i zahvaljujući tome biblijska istina je postepeno prodirala u moje srce a moji vidici su se proširili.

Lepota prirode i istine

Dok sam putem ikebane nastojao da izrazim lepotu i moć prirode, moja najveća briga bila je da li ću uspeti da dočaram njenu veličanstvenost. Kada sam saznao da su čudesa prirode Jehovino delo, sve je dobilo smisao. Kako bi se sićušni čovek mogao nadmetati sa Stvoriteljevom umetničkom genijalnošću? Jehova je Vrhunski Umetnik! Zato sam se trudio da ga oponašam i moje cvetne dekoracije postale su mnogo lepše. U stvari, nakon što sam počeo da proučavam Bibliju, ljudi su mi govorili da se moj stil promenio, da je snazi izraza dodata nežnost.

Biblijska istina mi je pomogla da razumem mnoge stvari. Kada sam saznao da ljudsku patnju prouzrokuje vladar ovog sveta, Satana Đavo, i da je naše srce prevrtljivo zbog greha koji smo nasledili od Adama, razumeo sam pravo značenje onoga što se dešava oko nas (Jeremija 17:9; 1. Jovanova 5:19). Saznao sam da je Jehova Bog mira, pun ljubavi, pravde, moći i mudrosti (Ponovljeni zakoni 32:4; Rimljanima 11:33; 1. Jovanova 4:8; Otkrivenje 11:17), da je iz ljubavi poslao Isusa da umre za nas (Jovan 3:16; 2. Korinćanima 5:14), kao i da će doći vreme kada više neće biti patnje ni smrti (Otkrivenje 21:4). Bio sam očaran lepotom tih istina. Pored toga, video sam da Jehovini svedoci žive u skladu sa Isusovim učenjem da ’vole svoje bližnje kao same sebe‘. Tako sam se uverio da je to prava religija (Matej 22:39).

Prepreka koju je trebalo savladati

Kada je istina uhvatila koren u mom srcu, suočio sam se s jednim izazovom. Kada učitelj nije mogao da prisustvuje sahranama, često sam ga zastupao prilikom budističkih rituala. Pošto sam razmišljao o predanju Jehovi, to je bio ispit za mene. Doneo sam odluku da neću učestvovati u budističkim ceremonijama (1. Korinćanima 10:21). S poštovanjem sam objasnio upravniku da uskoro nameravam da se krstim i da sam odlučio da ne učestvujem u obredima drugih religija, čak i ako je to deo mog posla. Odgovorio je da nema ništa protiv toga što ću postati hrišćanin i da je sve što se tiče religije moja lična stvar. To me je prijatno  iznenadilo pošto sam mislio da ću biti kažnjen i izgubiti posao.

Nakon što je ta prepreka uklonjena, krstio sam se u znak predanja Jehovi na jednom hrišćanskom skupu koji je održan u junu 1983, godinu dana nakon što sam počeo da proučavam Bibliju. Kada sam izašao iz bazena za krštenje, dočekala me je Keiko s velikim osmehom i suzama radosnicama. Ni ja nisam mogao zadržati suze. Zajedno smo zahvalili Jehovi za sreću koju nam je podario.

Odluka da prekinem svoju karijeru

Učitelj je pokazivao veliko razumevanje za mene kao predanog hrišćanina, a ja sam se trudio da ispunjavam svoje odgovornosti još savesnije nego pre. Nastojao sam da sačuvam ravnotežu između posla i hrišćanskog života. Sedam godina sam nekoliko puta godišnje pojačano učestvovao u hrišćanskoj službi.

Međutim, morao sam ozbiljno da razmislim o duhovnosti našeg sina jedinca, kao i o sve slabijem zdravlju moje supruge. ’Trebalo bi da posvetim više vremena porodici‘, razmišljao sam. Pored toga, želeo sam da mi delo propovedanja i poučavanja bude na prvom mestu u životu. Te potrebe i želje podstakle su me da se molim Jehovi u vezi s prestankom moje karijere u svetu ikebane. Učitelj je shvatio da sam doneo čvrstu odluku i uspeo sam da se tiho povučem u julu 1990, u starosti od 42 godine.

Pomaganje drugima da vide lepotu istine

Kratko nakon što sam okončao svoju karijeru počeo sam da punovremeno učestvujem u delu propovedanja kako bih pomogao drugima da upoznaju istinu. Trenutno jedan dan nedeljno držim časove ikebane, ne vezujući se za Ikenobo stil. Imam prednost da služim kao skupštinski starešina, a Keiko je pionir i ima manje napada astme nego ranije. Naš sin, koji je sada oženjen, služi kao sluga pomoćnik u skupštini nedaleko od naše. Svi smatramo dragocenom prednošću to što kao porodica služimo Jehovi!

Radujem se vremenu kada će Hristovo Kraljevstvo vladati nad zemljom. Tada ću praviti prekrasne cvetne dekoracije od biljaka koje ću gajiti u svom vrtu. Moja iskrena želja je da sa svojim najmilijima zauvek slavim veličanstveno ime Boga Jehove, Stvoritelja svih predivnih stvari.

[Slika na 23. strani]

Putem ikebane, možete izraziti svoj doživljaj lepote prirode

[Slike na 23. strani]

Sa suprugom, našim sinom i njegovom porodicom