Med — slatki dar od pčela

Od dopisnika Probudite se! iz Meksika

JEDAN iscrpljeni izraelski vojnik slučajno je u šumi naišao na saće iz kog se cedio med. Umočio je vrh svog štapa u njega i pojeo malo. Istog trenutka, ’oči su mu zasjale‘ i vratila mu se snaga (1. Samuilova 14:25-30, NW). Ovaj biblijski izveštaj svedoči o jednoj korisnoj odlici meda. Pošto se sastoji uglavnom od ugljenih hidrata (oko 82 posto), on brzo daje energiju. Zanimljivo je da bi, teoretski gledano, sa energijom koju daje samo 30 grama meda, pčela mogla da obleti oko sveta!

Da li pčele prave med samo zato da bi ga ljudi koristili? Ne, med je hrana od koje one zavise. U košnici prosečne veličine pčelama je potrebno 10 do 15 kilograma meda da bi preživele zimu. Ali, kada su vremenski uslovi povoljni, jedna košnica može da proizvede oko 25 kilograma meda, tako da ljudi mogu sakupiti višak i uživati u njemu. I ne samo ljudi, već i životinje kao što su medvedi i rakuni.

 Kako pčele prave med? U potrazi za hranom, pčele sakupljaju nektar sa cvetova, sišući ga svojim cevastim rilicama. One nose nektar u košnicu u jednoj posebnoj kesici koja predstavlja proširenje njihovog jednjaka. Tamo predaju nektar drugim pčelama koje ga „žvaću“ oko pola sata, pri čemu se on meša sa enzimima iz žlezda koje se nalaze u njihovim ustima. Zatim ga smeštaju u šestougaone ćelije načinjene od pčelinjeg voska i suše mašući krilima kako bi smanjile količinu vode u njemu. a Nakon što ostane manje od 18 posto vode, ćelije saća se zatvaraju tankim slojem voska. Tako ostavljen med može da stoji skoro beskonačno. Prema nekim izveštajima, u grobovima faraona koji su stari oko 3 000 godina pronađen je savršeno jestiv med.

Lekovita svojstva meda

Osim što je čudesna namirnica — pravo skladište vitamina B grupe, različitih minerala i antioksidanasa — med je i jedan od najstarijih poznatih lekova. b Dr Mej Berenbaum,  entomolog sa Univerziteta Ilinois, kaže sledeće: „Med se već vekovima koristi za lečenje čitavog spektra zdravstvenih problema kao što su rane, opekotine, katarakta, čirevi na koži i ogrebotine.“

Komentarišući sve veće interesovanje za lekovita svojstva meda, CNN izveštava: „Med je nekad nanošen na rane, ali s tim se prestalo kada su tokom Drugog svetskog rata počeli da se proizvode zavoji s antibioticima. Ali novija istraživanja, kao i porast broja bakterija otpornih na antibiotike, doprineli su tome da se savremena medicina okrene ovom starom narodnom leku.“ Primera radi, vršena su istraživanja o lečenju opekotina. Primećeno je da se pacijenti brže oporavljaju i da imaju manje bolova i ožiljaka kada se prilikom previjanja opekotina koristi med.

Istraživanja pokazuju da med ima blaga antibakterijska i antibiotska svojstva zahvaljujući jednom enzimu koji pčele dodaju nektaru. Taj enzim utiče na stvaranje vodonik-peroksida koji ubija štetne bakterije. c Osim toga, kada se stavi direktno na povređeno mesto, med smanjuje upalu i pospešuje rast zdravog tkiva. Dr Piter Molan, biohemičar s Novog Zelanda, kaže: „Sve više lekara koji se bave konvencionalnom medicinom priznaje da je med blagotvorno i efikasno sredstvo za lečenje.“ U stvari, Australijska agencija za lekove i medicinska sredstva uvrstila je med među priznate lekove, a medicinski med se u toj zemlji prodaje kao sredstvo za lečenje rana.

Koliko još ima tako hranljivih i ukusnih namirnica koje istovremeno poseduju i lekovita svojstva? Nije čudo što su u prošlosti donošeni posebni zakoni koji su pružali zaštitu pčelama i pčelarima! Oštećivanje drveća ili košnica s pčelama smatralo se krivičnim delom koje je kažnjavano velikom novčanom globom, pa čak i smrću. Mora se priznati da je med zaista dragocen dar ljudima koji služi na čast našem Stvoritelju.

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 16. strani]

Med u kulinarstvu

Med je slađi od običnog šećera. Zato, kada šećer želite da zamenite medom, koristite samo pola do tri četvrtine količine navedene u receptu. Pored toga, pošto se u medu nalazi oko 18 posto vode, smanjite u skladu s tim i količinu tečnosti koju ćete upotrebiti. Ako vam ona nije potrebna, dodajte dve supene kašike brašna na čašu meda. Ukoliko pripremate nešto što se peče, dodajte i pola kašičice sode bikarbone na čašu meda i smanjite temperaturu u rerni za 15 stepeni Celzijusa.

[Izvor]

Pčela u potrazi za nektarom

[Slika na 16. strani]

National Honey Board

[Slika na stranama 16, 17]

Saće

[Slika na 17. strani]

Kolonija medonosnih pčela

[Slika na 17. strani]

Pčelar pregleda ram iz košnice