Pogled u svet

Problematična deca se mogu popraviti

„Ponašanje mnoge dece koja su problematična u osnovnoj školi s vremenom se popravlja“, piše The Sydney Morning Herald. „Ona mogu postati uravnoteženi tinejdžeri.“ Australijski institut za porodicu pratio je napredak 178 dece uzrasta od 11 i 12 godina, koja su ispoljavala tri ili više osobina kao što su „izrazita agresivnost, nespremnost na saradnju, slaba samokontrola, nesposobnost da se usmeri pažnja na zadatke, visoka hiperaktivnost i nepredvidiva ili ćudljiva narav“. Šest godina kasnije, njih 100 se ponašalo „praktično na isti način kao i mladi iz kontrolne grupe koju su sačinjavali njihovi vršnjaci primernog ponašanja“. Šta im je pomoglo da se poboljšaju? „Deca koja su postala srećni tinejdžeri manje su se družila sa asocijalnim vršnjacima [i] imala su bolji roditeljski nadzor“, navodi se u izveštaju.

 Mame medvedi se ne plaše turista

„Prisustvo bučnih ekoturista moglo bi na neočekivani način da koristi mrkim medvedima u divljini“, izveštava britanski časopis New Scientist. Ljudi koji posećuju udaljena područja s netaknutom prirodom često uznemire životinje, što ponekad ima katastrofalne posledice. Međutim, britanski i američki istraživači koji su pratili ponašanje mrkih medveda u jednom izolovanom području na zapadu Kanade, gde se mreste lososi, „ustanovili su da odrasli mužjaci izbegavaju turiste... dok prisustvo ljudi izgleda ne smeta medvedicama i njihovim mladuncima kojima je, kako se čini, zvuk autobusa pokazatelj da su inače agresivni mužjaci otišli sa reke“, navodi se u izveštaju. „Čak i nakon što mužjaci odu, ženke se ne pojavljuju dok ne dođu turisti.“ Medvedice po svemu sudeći koriste priliku da se hrane na najboljim mestima, ne strahujući da će mužjaci napasti mladunce.

Rad tokom bolesti

„Ljudi koji i pored toga što se ne osećaju dobro primoravaju sebe na rad, povećavaju verovatnoću da će dobiti neko srčano oboljenje“, piše u onlajn izdanju britanskih novina Telegraph. Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu su deset godina pratili zdravstveno stanje i izveštaje o prisutnosti na poslu više od 10 000 državnih službenika. „Tokom godina koje su sledile“, kod 30 do 40 posto radnika koji nisu ostajali kod kuće kad su bili bolesni — čak i kada se radilo samo o prehladi — „bilo je dvostruko više slučajeva srčanih oboljenja“, izjavio je ser Majkl Marmot, koji je predvodio ovo istraživanje.

Reč koju je najteže prevesti

„Najteže prevodiva reč na svetu je ’ilunga‘, sa čiluba jezika“, koji se govori u Demokratskoj Republici Kongo, izveštava BBC News. Ova reč je dobila najviše glasova u izboru u kom je učestvovalo hiljadu lingvista. Reč ilunga označava „osobu koja je spremna da oprosti svaku uvredu prvi put, da istrpi drugi put, ali nikada i treći put“. Visoko mesto na listi teško prevodivih reči zauzela je i japanska reč naa, koja se koristi samo u „japanskoj provinciji Kansaj, da bi se naglasila neka izjava ili izrazilo slaganje s drugom osobom“. Prema rečima Jarge Žilinskijen, direktorke prevodilačke agencije koja je organizovala ovo istraživanje, „ljudi ponekad zaboravljaju da prevodilac... mora da prenese misao ne samo s jednog na drugi jezik, već i iz jedne kulture u drugu [i da] ponekad isti pojam jednostavno ne postoji u obe kulture“.

Čitanje radi razonode i bolji uspeh u školi

Čitanje radi razonode više doprinosi uspehu u školi nego „sati učenja, pomoć roditelja, rad na kompjuteru ili čitanje beležaka sa časova“, izveštavaju meksičke novine Milenio. Tokom jednog istraživanja pregledano je više stotina hiljada testova za upis u srednju školu. Rezultati pokazuju da će učenici koji izdvajaju vreme i za učenje i za čitanje radi razonode verovatno imati bolji uspeh u školi. Pri tom, oni ne moraju čitati samo knjige o temama koje se obrađuju u školi. Mnoga dela kao što su biografije, poezija i knjige s naučnom tematikom, mogu čitati iz čistog zadovoljstva. S druge strane, u izveštaju se zapaža da će učenici koji svakodnevno satima gledaju TV umesto da čitaju verovatno imati niže ocene.

Biografije za posao i prevara

Dok većina onih koji konkurišu za neki posao uglavnom nastoji da se potencijalnom poslodavcu predstavi u najboljem mogućem svetlu, ima i onih koji pribegavaju prevari. Jedno istraživanje koje je sprovela kompanija za proveru kandidata Australian Background pokazalo je da je od 1 000 kandidata 21 posto njih lagalo buduće poslodavce o svojim kvalifikacijama, izveštava The Sydney Morning Herald. Pored toga, „60 posto onih koji su bili osuđivani nije to priznalo, čak ni kada im je postavljeno direktno pitanje u vezi s tim“, navode pomenute novine. „Oni koji konkurišu za posao mogu tvrditi da vladaju svetom“, kaže stručnjak za zapošljavanje Gari Brak. „Ali, ako malo bolje istražite njihovo poslednje zaposlenje, može se ispostaviti da su vladali samo malim ćoškom kancelarije.“

Neaktivnost smrtonosnija i od pušenja

„Neaktivnost je smrtonosnija od pušenja“, zaključak je istraživanja tokom kog su ispitivane navike vežbanja 24 000 stanovnika Hongkonga koji su umrli tokom 1998. To istraživanje je pokazalo da fizička neaktivnost povećava rizik od prerane smrti, i to za 59 posto kod muškaraca i za 33 posto kod žena, izveštavaju novine South China Morning Post. „Dobro je ako ne pušite. Ali, ako ne vežbate, još uvek ste u opasnosti“, izjavio je Tajhing Lam, načelnik odseka za opštu medicinu na Univerzitetu u Hongkongu. Prema njegovim rečima, čak je i malo vežbanja bolje od potpune neaktivnosti. On preporučuje da se pola sata dnevno sedenje zameni pešačenjem ili obavljanjem kućnih poslova.

Sve više obolelih od sifilisa

U Italiji se broj registrovanih slučajeva polno prenosive bolesti sifilisa „više nego udvostručio tokom poslednje dve godine“, navodi italijanski nedeljnik Panorama. Prema Đampjeru Karoziju, direktoru Instituta za zarazne i tropske bolesti pri Univerzitetu u Breši, radi se uglavnom o mladima koji nikada nisu bili uključeni u programe prevencije side i koji su se obratili lekaru ubrzo nakon što su stupili u intimne odnose. Panorama ističe da je kod 40 posto zaraženih ova bolest uznapredovala do trećeg stadijuma, kada „oštećuje unutrašnje organe i širi se na mozak, srce, kosti, zglobove, oči i jetru“.