Zašto tako mnogo ljudi živi u strahu?

ČOVEČANSTVOM vlada strah. On je svuda prisutan i utiče skoro na svakoga, mada se to ne može uvek zapaziti. Otkud takva atmosfera? Zašto neke ljude obuzima strah kada treba da izađu iz kuće? Zašto se mnogi ne osećaju bezbedno na poslu? Zašto se mnogi boje za sigurnost svoje dece? Čega se ljudi plaše u svom domu?

Naravno, postoje mnogi uzroci straha, ali mi ćemo osmotriti četiri opasnosti koje stalno utiču na ljude — nasilje u gradovima, seksualno uznemiravanje, silovanje i nasilje u kući. Razmotrimo najpre nasilje u gradovima. Ova tema je danas posebno aktuelna budući da trenutno skoro polovina svetskog stanovništva živi u gradskoj sredini.

Opasnosti u gradovima

Prvi gradovi su verovatno podignuti radi zaštite, ali mnogi ljudi sada smatraju da su gradovi opasna mesta. Ono što je nekada pružalo zaklon, postalo je zastrašujuće. Prenaseljeni gradski centri predstavljaju idealnu sredinu za ulični kriminal, a u neke sirotinjske četvrti s malo uličnog osvetljenja i policajaca opasno je čak i zaći.

 Ovakav strah nije uvek bez osnova; zastrašujući broj ljudi biva ubijen. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, širom sveta svake godine bude ubijeno 1,6 miliona ljudi. U Africi, na 100 000 ljudi, prema procenama godišnje se desi 60,9 ubistava.

Danas pretnju po bezbednost predstavljaju i mnogi ljudi, mesta i organizacije koje su nekada ulivale osećaj sigurnosti. Na primer, mnoga igrališta, škole i prodavnice sada se smatraju zastrašujućim mestima opasnog kriminala. U nekim slučajevima su ljudi koji bi trebalo da pružaju zaštitu, kao što su religiozne vođe, socijalni i prosvetni radnici, izdali poverenje drugih. Zbog izveštaja da su neki od njih zlostavljali decu, roditelji nerado dopuštaju drugima da vode brigu o njihovoj deci. Policija bi trebalo da štiti ljude, ali u nekim gradovima korupcija u njihovim redovima i zloupotreba moći sasvim su uobičajena pojava. U nekim zemljama, izraz „snage bezbednosti“ priziva u misli građanske ratove u kojima su mnogi ostali bez voljenih osoba nakon što ih je odvela vojska ili policija. Umesto da pružaju osećaj sigurnosti, vojska i policija u raznim delovima sveta doprinose tome da bude suprotno.

Knjiga Citizens of Fear—Urban Violence in Latin America kaže: „Stanovnici glavnih gradova Južne Amerike žive u stalnom strahu, u uslovima koji su u retko kom delu sveta toliko opasni. Na tom ogromnom području, svake godine bude ubijeno oko 140 000 ljudi, a svaki treći stanovnik direktno ili indirektno postane žrtva nasilja.“ Isto tako, u drugim delovima sveta, u glavnim gradovima često izbijaju politički protesti. Kada oni postanu nasilni, mnogi koriste nerede da bi krali, što stvara opšti haos. Ljudi koji se tada zateknu u gradu lako mogu upasti u takvu besnu masu.

U mnogim zemljama nastao je ogroman jaz u životnom standardu bogatih i siromašnih, što vodi do sve veće ogorčenosti. Mnoštva ljudi koji smatraju da su lišeni osnovnih životnih sredstava pljačkaju elitna naselja. Istina, to se ne dešava u svim gradovima, ali situacija podseća na tempiranu bombu koja samo što nije eksplodirala, a niko ne zna kada će.

Reklo bi se da je opasnost koju predstavljaju lopovi i revolucionari već sama po sebi dovoljna, ali postoje i drugi razlozi za zabrinutost koji doprinose sveopštem strahu.

Užas seksualnog uznemiravanja

Za milione žena, zvižduci, nepristojna gestikulacija i pohotni pogledi predstavljaju svakodnevnu noćnu moru. Časopis Asia Week kaže: „Istraživanja su otkrila da je svaka četvrta Japanka seksualno napastvovana u javnosti i da se 90% takvih slučajeva dešava u vozovima... Samo 2% žrtava odreaguje kada ih neko na ovaj način zlostavlja. Većina njih je rekla da ćuti jer se boji reakcije zlostavljača.“

Seksualno uznemiravanje se dramatično povećalo i u Indiji. „Kad god izađe iz kuće, žena postaje ophrvana strahom“, objašnjava jedan tamošnji novinar. „Na svakom koraku, ona se suočava sa  ismevanjem, ponižavanjem i nepristojnim dobacivanjem.“ Iz jednog indijskog grada, gde se stanovnici ponose relativno bezbednim ulicama, dolazi sledeći izveštaj: „Problem [ovog grada] nije na ulicama, već u kancelarijama... Trideset pet posto anketiranih žena izjavilo je da je doživelo seksualno uznemiravanje na radnom mestu... Pedeset dva posto žena reklo je da bi zbog toga prihvatilo manje plaćen posao... gde bi imalo kontakt [samo] sa ženama.“

Strah od silovanja

Žene ne strahuju samo zbog gubitka dostojanstva. Seksualno uznemiravanje ponekad je povezano sa opasnošću od silovanja. Razumljivo je što se mnoge žene više plaše silovanja nego čak ubistva. Žena se može zateći negde sama, obuzeta strahom da će biti silovana. Možda primeti nekog sumnjivog nepoznatog čoveka. Srce joj bije sve jače dok pokušava da proceni situaciju. ’Šta će on uraditi? Gde bih mogla da pobegnem? Da li da vrištim?‘ Česta iskustva poput ovog s vremenom narušavaju zdravlje žena. Mnogi odlučuju da ne žive u gradu ili ne žele da odlaze u gradove zbog takvih strahova.

„Strah, zabrinutost i patnja jesu deo svakodnevnog života mnogih žena u gradu“, kaže se u knjizi The Female Fear. „Strah od silovanja nagoni žene da uvek budu budne i na oprezu, spremne na odbranu, što stvara napetost i osećaj teskobe kada se neko kreće suviše blizu njih, posebno noću. To je... osećanje kog se žene nikada ne mogu potpuno osloboditi.“

Mnoge žene su žrtve nasilja. Međutim, strah od nasilja pogađa skoro sve žene. Publikacija The State of World Population 2000, koju su izdale Ujedinjene nacije, kaže: „Širom sveta, barem svaka treća žena doživela je da bude pretučena, prisiljena na seks ili zlostavljana na neki drugi način — najčešće od nekoga koga poznaje.“ Da li strah pogađa ljude samo na javnim mestima? Koliko često ljudi žive u strahu u svom domu?

Strah od nasilja u domu

Iako širom sveta mnoge žene bivaju prebijene u kući, ta ogromna nepravda je tek nedavno priznata kao krivično delo. U jednom izveštaju iz Indije navedeno je da „najmanje 45 posto Indijki njihovi muževi šamaraju, šutiraju ili tuku“. Zlostavljanje od strane supružnika predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje širom sveta. Što se tiče žena u Sjedinjenim Državama starosti između 15 i 44 godine, Federalni istražni biro izveštava da ih više biva povređeno prilikom nasilja u kući nego u saobraćajnim nesrećama, uličnom kriminalu i silovanju zajedno. Kućno nasilje je stoga mnogo ozbiljnije nego povremena prepirka koja preraste u šamaranje. Mnoge žene žive u strahu da će biti povređene ili ubijene u kući. Istraživanje sprovedeno u celoj Kanadi pokazalo je da je trećina žena koje su žrtve kućnog nasilja bila u takvoj situaciji da su strahovale za svoj život. U Sjedinjenim Državama, dvoje istraživača došlo je do sledećeg zaključka: „Dom je najopasnije mesto za ženu i često predstavlja teren za okrutnost i mučenje.“

Zašto je tako mnogo žena zarobljeno u takvim opasnim vezama? Mnogi se pitaju: ’Zašto ne potraže pomoć? Zašto ne odu?‘ U većini slučajeva, odgovor je: zbog straha. Strah se smatra izrazitim obeležjem kućnog nasilja. Nasilni muškarci obično kontrolišu svoje žene nasiljem i zatim ih ućutkuju pretnjama smrću. Čak i ako zlostavljana žena skupi hrabrosti da potraži pomoć, to ne znači da će je obavezno i dobiti. Čak i među onima koji se zgražavaju  na druge oblike nasilja, postoji sklonost da nipodaštavaju, ignorišu ili opravdavaju nasilje koje vrše muževi. Takođe, nasilni muž van kuće može delovati šarmantno. Često prijatelji ne mogu da veruju da on tuče svoju ženu. Poražene nevericom drugih i bez mogućnosti da se igde sklone, mnoge zlostavljane žene smatraju da nemaju drugog izbora osim da žive u stalnom strahu.

Zlostavljane žene koje odu od kuće, ponekad postanu žrtve jedne druge vrste uznemiravanja — praćenja. Tokom jednog nedavnog istraživanja kojim je bilo obuhvaćeno preko hiljadu žena u državi Luizijana, u Severnoj Americi, 15 posto njih izvestilo je da su bile praćene. Zamislite njihov strah. Neko ko vas je ugrožavao nastavlja da se pojavljuje gde god da odete. Telefonira vam, prati vas, posmatra i čeka. Može vam čak ubiti kućnog ljubimca. To je pravi teror!

Možda niste žrtva te vrste straha. Ali koliko strah utiče na vaše svakodnevne aktivnosti?

Da li strah utiče na vaše postupke?

Budući da živimo u svetu u kojem vlada strah, možda nismo ni svesni toga koliko odluka svakodnevno donesemo upravljajući se strahom. Koliko često strah utiče na vaše postupke?

Da li se zbog nasilja vi i vaša porodica plašite kada uveče treba sami da se vraćate kući? Da li se plašite kada treba da koristite gradski prevoz? Da li na vaš izbor zaposlenja utiče strah od putovanja na posao ili možda strah od kolega ili ljudi s kojima biste dolazili u kontakt? Da li strah utiče na vaš društveni život i izbor zabave? Možda zbog straha od pijanica i velikih masa ne idete na neke sportske događaje i koncerte? Da li strah utiče na ono što radite u školi? Za mnoge roditelje, strah da njihova deca ne postanu delinkventi utiče na izbor škole, i strah je sigurno razlog zbog čega se mnogi odlučuju da ne puštaju decu da idu peške ili javnim prevozom, već ih voze kolima.

Da, čovečanstvo živi u strahu. Ali strah od nasilja postoji skoro koliko i čovek. Možemo li očekivati da se išta promeni? Da li je svet bez straha samo san? Ili postoji čvrst razlog da se nadamo da se u budućnosti niko neće bojati ničega lošeg?