Glečeri na Ekvatoru

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

JOHAN LUDVIG KRAPF, 39-godišnji misionar iz Nemačke, tvrdio je da je 3. decembra 1849, tokom boravka u ekvatorijalnoj Africi, na trenutak spazio planinu sa snežnom kapom na vrhu. Evropski geografi su ga ismejali. Po njihovom mišljenju, to što je on video bile su obične krečnjačke stene. Krapf, koji je od planine bio udaljen više od 140 kilometara, priznao je da mu se taj prizor ukazao samo na nekoliko minuta, nakon čega su mu oblaci zaklonili vidik.

Krapf nije bio iznenađen što su ga evropski geografi ismejali. Godinu dana pre toga, izveštaj o najvišoj planini u Africi, oko 300 kilometara južno, takođe je primljen s nevericom. Međutim, postojanje te planine uskoro je potvrđeno. Radilo se o 5 895 metara visokom Kilimandžaru. S druge strane, istinitost Krapfove tvrdnje dokazana je tek 34 godine kasnije — dve godine nakon njegove smrti.

Škotski istraživač Džozef Tomson je 1883. stigao do planine  s glečerima koju je Krapf video. Bila je to 5 199 metara visoka planina Kenija, koja se uzdiže odmah ispod ekvatora, i druga je po visini planina u Africi. Neki misle da je ova planina, koja je sada ugašeni vulkan, nekada bila viša od 6 000 metara. Veruje se da je dugogodišnja erozija odnela slojeve vulkanske prašine i pepela, otkrivajući dva šiljasta vrha koji su visoki preko 5 100 metara, i treći koji je visok 4 985 metara.

Predmet obožavanja

Davno pre dolaska Evropljana u Afriku, planina Kenija je bila predmet obožavanja ljudi koji su živeli na njenim nižim obroncima. Neki su verovali da na njenom najvišem vrhu živi stvoritelj svemira i da je upravo na tom mestu udahnuo život čoveku. Njemu se iskazivala zahvalnost i za kiše koje natapaju plodno zemljište u podnožju planine. Oni koji se drže tih verovanja prinosili su i još uvek mu prinose životinjske žrtve kako bi mu udovoljili.

Zbog snega i leda koji se nalaze u blizini tamnih vrhova Kenije, starosedeoci su je nazivali planina s pegama ili bela planina. Njena tri najviša vrha, Batian, Nelion i Lenana, nazvana su po velikim afričkim poglavicama koje su nekada živele u toj oblasti. Brojna smaragdnozelena planinska jezera u blizini stenovitih vrhova još više ističu lepotu ovog predela.

Bogat biljni i životinjski svet

Ljubitelji prirode se na ovoj planini mogu diviti mnoštvu očaravajućih prizora. Tokom godina, glečeri koji su se otapali pretvorili su neplodno vulkansko tlo u mesto na kom bujaju različite biljke. Niži obronci su prekriveni gustim šumama u kojima rastu kedar, tisa i drvo kamfora, od kojih se izrađuje  kvalitetan nameštaj. Često se mogu videti i „šume“ bambusa koji dostiže visinu od preko 6 metara i guši rast nižih biljaka.

Ovo je područje s raznovrsnim životinjskim svetom. Od većih sisara tu su lavovi, leopardi, zebre, afrički bivoli, šumske i močvarne antilope. Ova planina je utočište i za slonove i crne nosoroge. Među manjim životinjama koje su ovde našle svoj dom nalaze se jedna vrsta gvenona, crno-beli gvereza majmuni s juga, damani krošnjari, kao i više vrsta glodara.

Ogroman broj ptica različitih vrsta leti nad ovim područjem. Supovi, crne lunje, krunasti i drugi orlovi, planinski i afrički mišari vrebaju glodare i zmije. Pravi kontrast bujnim zelenim šumama predstavljaju tamnocrveni Hartlaubovi turakoi, ljubičasti čvorci, kljunorošci sa srebrnastim šarama pored kljuna, kao i zlatne vuge. Posvuda u planinskoj šumi mogu se videti različite vrste sunčica s perjem upadljivih boja.

Na visini od preko 3 000 metara, šuma ustupa mesto prostranim tresetištima koja se pružaju dokle god pogled seže. Ovde buseni trave prekrivaju tlo poput čupavog tepiha. Među zanimljivim biljkama nalazi se i jedna vrsta kostriša koja cveta jednom u 20 godina. Tu su i drvenasti kostriš sa širokim listovima na vrhu stabljike i lobelija koja može biti visoka preko 6 metara. Te biljke, zajedno sa drvolikim (velikim) vresom, upotpunjuju izgled alpske zone u ovom prostranom području.

U negostoljubivim delovima na velikim visinama živi malo životinja, i to ne preko cele godine. Jedini stalni stanovnici su damani. Oni žive na većoj nadmorskoj visini od svih ostalih životinja na ovom području, sve do skoro 4 300 metara. Privikli su se na uslove koji vladaju na tim visinama. Ovi dobroćudni sisari veličine zeca koji žive među stenama hrane se uglavnom biljem. Ne plaše se ljudi i poznati su po tome što imaju običaj da ukradu hranu umornim izletnicima koji ništa ne slute!

U neposrednoj blizini veličanstvenih vrhova

Živopisni zašiljeni vrhovi predstavljaju snažan kontrast nižim delovima planine. Najviši vrhovi Batian (5 199 metara) i Nelion (11 metara niži) podsećaju na dva velika roga. Sastoje se od ogromnih crnih stena vulkanskog porekla koje izgledaju kao da lebde iznad oblaka. Nešto niže, 11 glečera prkose vrelom ekvatorijalnom suncu, koje je do sada otopilo barem 7 njihovih „rođaka“. Najveći glečer se za poslednjih 100 godina upola smanjio. Neki od ovih glečera mogu se videti iz glavnog grada Kenije, Najrobija, koji je udaljen 130 kilometara.

Ovo visoko stenovito „ostrvo“ privlači alpiniste iz celog sveta. Prvi Evropljanin koji je osvojio vrh Batian bio je Halford Makinder, kome je to pošlo za rukom 13. septembra 1899. Prošlo je 30 godina dok nije ponovljen njegov podvig. Planina je surovo kaznila neke koji su pokušali da osvoje njen vrh — do 1987. na njenim liticama stradalo je više od 60 osoba.

Alpinisti obolevaju od različitih oblika visinske bolesti. U stvari, veruje se da je ova planina odgovorna za 50 posto svih slučajeva visinskog edema pluća. U knjizi On God’s Mountain — The Story of Mount Kenya, zapaža se sledeće: „Oni koji ne dobiju ovu boljku [visinsku bolest], nisu lišeni nevolja — pešačenje i uspinjanje uz ovu planinu užasno je težak poduhvat. Dok hodate, jedva vučete noge. Priljubljeni ste uz strmu liticu visoku nekoliko stotina metara. Muči vas strašna glavobolja. U stomaku osećate mučninu. Na stopalima imate plikove. Iz očiju vam liju suze.“

Mada su nepogode ostavile svoj trag na vrhovima Kenije i mada se njeni glečeri polako tope, ništa ne može narušiti raskošnu lepotu i veličanstvenost ove nebeske tvrđave. Koliko god bila divlja, njena lepota nastavlja da bez reči daje hvalu Stvoritelju, Jehovi Bogu (Psalam 148:9, 13).

[Mapa na 16. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Ekvator

Planina Kenija

[Slika na 16. strani]

Jedno od mnoštva planinskih jezera

[Slika na 17. strani]

Tri najviša vrha planine Kenija

 [Slika na 18. strani]

Visoki vrhovi privlače alpiniste iz celog sveta

[Slika na 18. strani]

Ovde se često mogu videti ptice kao što je ova sunčica

[Slika na 18. strani]

Damani žive na visini od skoro 4 300 metara

[Slika na 18. strani]

Niži obronci obrasli su drvećem među kojim je i tisa

[Izvor slike na 16. strani]

Strana 16: Pictures Courtesy of Camerapix Ltd.

[Izvor slike na 17. strani]

Picture Courtesy of Camerapix Ltd.

[Izvori slika na 18. strani]

Sve umetnute fotografije izuzev fotografije alpiniste: Pictures Courtesy of Camerapix Ltd.; pozadina: Duncan Willetts, Camerapix