Mladi pitaju. . .

Kako mogu izbeći da budem privučen pogrešnim osobama?

„Počela sam da se družim s jednom devojkom iz škole... Nije se drogirala, nije išla na žurke i nije bila nemoralna. Čak nije ni psovala i imala je sve petice. Ali ona definitivno nije bila dobro društvo“ (Elizabeta). a

ZAŠTO je Elizabeta došla do tog zaključka? Ona sada uviđa da je ta devojka uticala na nju da prihvati loše trendove. „Nastavila sam da se družim s njom“, objašnjava ona, „i počela da čitam knjige sa spiritističkim sadržajem, čak sam napisala priču na takvu temu.“

Marija se takođe upustila u loše ponašanje, ali nju je na to navelo druženje sa osobom koja je bila njen suvernik! Kako možeš znati da li je neko zaista loše društvo? Da li je uvek opasno biti blizak sa osobama koje ne služe Jehovi? Da li je uvek bezopasno družiti se s bilo kojim suvernikom?

Kako bi trebalo gledati na prijateljstvo sa osobom suprotnog pola? Ako tražiš bračnog druga, kako možeš biti siguran da će ta veza pozitivno uticati na tvoju duhovnost? Hajde da vidimo kako nam biblijska načela mogu pomoći da odgovorimo na ova pitanja.

Za koga se može reći da je dobar prijatelj?

Da li to što njena školska drugarica nije služila pravom Bogu znači da Elizabeta nije smela da se sprijatelji s njom? Istina,  pravi hrišćani ne smatraju da je neko loša osoba samo zato što nije njihov suvernik. Ali kada je u pitanju sklapanje bliskog prijateljstva, postoje razlozi zbog čega treba biti oprezan. U prvom veku, apostol Pavle je upozorio hrišćane u Korintu: „Loše društvo kvari dobre osobine“ (1. Korinćanima 15:33, The Bible — An American Translation). Šta je time hteo da kaže?

Vrlo je verovatno da su se neki od tih hrišćana iz Korinta družili sa epikurejcima, sledbenicima grčkog filozofa Epikura. On je poučavao svoje sledbenike da budu razboriti i hrabri, da ispoljavaju samokontrolu i postupaju pravedno. Čak ih je odvraćao od toga da rade loše stvari u tajnosti. Zašto je onda Pavle te ljude, pa čak i one u skupštini koji su imali slično gledište, smatrao ’lošim društvom‘?

Epikurejci nisu obožavali pravog Boga. Pošto nisu verovali u uskrsenje mrtvih, nastojali su da izvuku najviše iz ovog života (Dela apostolska 17:18, 19, 32). Onda ne čudi što su zbog druženja s takvima neki iz korintske skupštine počeli da gube veru u uskrsenje. Zato 15. poglavlje prve poslanice Korinćanima — u kojoj Pavle upozorava na loše društvo — obiluje argumentima sa ciljem da se pomogne tim hrišćanima iz prvog veka da obnove veru u realnu nadu u uskrsenje.

Koju pouku možemo izvući iz svega toga? Čak i osobe koje ne veruju u Boga mogu imati lepe osobine. Ali, ako ih izabereš za bliske prijatelje, to će uticati na tvoj način razmišljanja, tvoju veru i tvoje ponašanje. Zato je Pavle u svojoj drugoj poslanici Korinćanima napisao: „Ne ujarmljujte se nejednako s nevernicima“ (2. Korinćanima 6:14-18).

Marko, koji ima 16 godina, uvideo je koliko su mudre te Pavlove reči. On je isprva prihvatio vanškolske aktivnosti, što je uključivalo i putovanje u jednu zemlju u razvoju radi pomaganja u poučavanju tamošnje dece. Međutim, dok se pripremao sa školskim drugovima, promenio je mišljenje. On kaže: „Shvatio sam da mi toliko vremena u njihovom društvu ne bi nimalo koristilo u duhovnom pogledu.“ Zato je odlučio da se povuče iz projekta i da na druge načine pomaže ljudima u nepovoljnom položaju.

Prijateljstva sa suvernicima

Kako je sa sklapanjem prijateljstava unutar hrišćanske skupštine? Kada je pisao mladom Timoteju, Pavle je upozorio: „U velikom domu nema samo zlatnih i srebrnih posuda nego i drvenih i zemljanih, i neke su za časnu svrhu, a druge za svrhu bez časti. Ako se, dakle, neko drži podalje od ovih poslednjih, biće posuda za časnu svrhu, posvećena, korisna svom vlasniku, pripremljena za svako dobro delo“ (2. Timoteju 2:20, 21). Dakle, Pavle nije zanemario mogućnost da čak i među hrišćanima može biti onih koji se ne ponašaju časno. Zato je otvoreno upozorio Timoteja da se drži podalje od takvih osoba.

Da li to znači da treba da budeš nepoverljiv prema suhrišćanima? Ne. Takođe,  to ne znači ni da od prijatelja treba da očekuješ da budu savršeni (Propovednik 7:16-18). Međutim, samo to što neka mlada osoba dolazi na hrišćanske sastanke ili što su joj roditelji revni u skupštini ne garantuje da bi ona bila pravi prijatelj.

„I dete delima svojim pokazuje hoće li put njegov biti čist i prav“, stoji u Poslovicama 20:11. Zato je mudro da razmisliš: Da li je očigledno da je toj osobi njen odnos s Jehovom na prvom mestu u životu? Ili se vidi da njena razmišljanja i stavovi odražavaju „duh sveta“? (1. Korinćanima 2:12; Efešanima 2:2). Da li druženje s njim ili s njom jača tvoju želju da obožavaš Jehovu?

Ako za prijatelje biraš one koji gaje jaku ljubav prema Jehovi i duhovnim stvarima, ne samo što ćeš izbeći probleme, već ćeš i steći više snage da služiš Bogu. Pavle je rekao Timoteju: „Teži za pravednošću, verom, ljubavlju, mirom, zajedno sa onima koji Gospoda prizivaju iz čistog srca“ (2. Timoteju 2:22).

Prijateljstvo sa osobama suprotnog pola

Ako si odrasla osoba i želiš da stupiš u brak, da li si razmislio o tome kako sva ova načela treba da utiču na tvoj izbor bračnog druga? Mnogo toga te može privući budućem supružniku, ali ništa nije toliko važno kao njegova duhovnost.

Biblija zato uvek iznova upozorava na to da se treba venčavati „samo u Gospodu“ (1. Korinćanima 7:39; Ponovljeni zakoni 7:3, 4; Nemija 13:25). Tačno je da ima ljudi koji nisu naši suvernici, ali su odgovorni, pošteni i obzirni. Pa ipak, oni nemaju istu motivaciju kao ti, naime da nastave da razvijaju takve osobine i da održe brak kako godine prolaze.

S druge strane, osoba koja je predana i lojalna Jehovi nastoji da neguje hrišćanske osobine i čuva ih, ma šta da se desi. Ona zna da ljubav prema supružniku Biblija povezuje sa dobrim odnosom s Jehovom (Efešanima 5:28, 33; 1. Petrova 3:7). Stoga, kad oba bračna druga vole Jehovu, oni imaju najjači motiv da ostanu lojalni jedno drugom.

Da li to znači da će brakovi sklopljeni između suvernika sigurno uspeti? Ne. Na primer, šta bi se moglo desiti ako stupiš u brak sa osobom koja se slabo zanima za duhovne stvari? Nespremna da se odupre pritiscima ovog sveta, duhovno slaba osoba bi lako mogla da odluta od hrišćanske skupštine (Filipljanima 3:18; 1. Jovanova 2:19). Zamisli tugu i neslogu u braku do koje bi moglo doći ako bi se tvoj supružnik uprljao „prljavštinama sveta“ (2. Petrova 2:20).

Pre nego što stupiš u vezu koja bi mogla voditi do braka, razmisli: Da li je očigledno da je ta osoba duhovno jaka? Da li ostavlja dobar primer hrišćanskog življenja? Da li je dobro utvrđena u biblijskoj istini ili još treba duhovno da napreduje? Da li si uveren da je pokretačka snaga u životu te osobe ljubav prema Jehovi? Korisno je znati da je neka osoba na dobrom glasu. Međutim, moraš biti siguran da je osoba za koju si zainteresovan odana Jehovi i da će zaista biti dobar bračni drug.

Takođe, zadrži na umu da su neki koji su privučeni „pogrešnim osobama“ najpre privučeni pogrešnim stvarima — na primer, nekom obliku neprikladne zabave ili aktivnosti. Primerni mladi u hrišćanskoj skupštini neće učestvovati u tome. Zato ispitaj svoje srce.

Ako uvidiš da tvom srcu treba disciplina, nemoj očajavati. Ono se može disciplinovati (Poslovice 23:12). Sve se svodi na sledeće: Šta ti zaista želiš? Da li želiš da budeš privučen onome što je dobro i onima koji su to već učinili? Uz Jehovinu pomoć, ti možeš razviti takvu želju (Psalam 97:10). Vežbanje moći zapažanja da razlikuju ispravno i neispravno pomoći će ti da vidiš ko će ti biti dobar, pravi prijatelj (Jevrejima 5:14).

[Fusnota]

[Slika na 26. strani]

Dobro društvo vrši pozitivan uticaj u duhovnom pogledu