„Poslodavac broj jedan u svetu“

Svake godine preko šeststo miliona ljudi putuje u inostranstvo. Nadalje, stotine miliona putuju unutar granica svoje zemlje, bilo poslovno bilo iz zadovoljstva. Zato je turizam — koji obuhvata delatnost hotela, odmarališta, avio-kompanija, turističkih agencija i drugih preduzeća koja pružaju usluge turistima — opisan kao „poslodavac broj jedan u svetu“.

SVETSKI godišnji prihod od turizma iznosi tri biliona evra. Turisti verovatno ne smatraju sebe delom nekog međunarodnog mirovnog pokreta, ali upravo tako je Svetska turistička organizacija UN opisala turističku delatnost. Frančesko Franđali, generalni sekretar te organizacije, obratio se prisutnima na jednoj konferenciji o turizmu, održanoj 2004. na Bliskom istoku, sledećim rečima: „Turizam i mir su neraskidivo povezani. Uticaj turizma je tako jak da može promeniti naizgled nepromenljivu situaciju i omogućiti uspostavljanje mira tamo gde se to čini nemogućim.“

Kako je nastala ta značajna delatnost? Da li turizam ima pozitivan uticaj? I može li taj uticaj zaista doneti mir?

Zlatno doba turizma

Savremena turistička delatnost na Zapadu nastala je u 19. veku, kada se usled industrijske revolucije u Evropi i Sjedinjenim Državama znatno povećao broj pripadnika srednje klase. Budući da su imali bolji životni standard i više slobodnog vremena, putovanje je za mnoge postalo pristupačno.

Osim toga, veliki napredak je ostvaren i što se tiče sredstava za prevoz putnika. Sada su od jednog do drugog većeg grada  putnike prevozili vozovi s jakim lokomotivama, a od jednog do drugog kontinenta veliki parobrodi. Da bi se udovoljilo potrebama sve većeg broja putnika, u blizini železničkih stanica i luka nicali su veliki hoteli.

Godine 1841, engleski biznismen Tomas Kuk je shvatio da bi bilo unosno te elemente povezati u jednu celinu. On je prvi ponudio kompletne turističke aranžmane koji su uključivali prevoz do željene lokacije, smeštaj i razne aktivnosti tokom boravka. „Zahvaljujući sistemu koji je stvorio g. Kuk“, primetio je 1860-ih britanski državnik Vilijam Gledston, „prvi put se otvorila mogućnost da pripadnici čitavih klasa u društvu posete i upoznaju strane zemlje, na koje nakon toga ne gledaju s prezirom već sa simpatijama.“

Procvat u 20. veku

Nažalost, simpatije prema strancima koje su se razvile zahvaljujući turizmu nisu sprečile izbijanje dva svetska rata tokom prve polovine 20. veka. Međutim, društvene promene i tehnološki napredak koji su ti ratovi pokrenuli nisu uništili turizam, već su ubrzali njegov razvoj.

Avio-saobraćaj je postao brži i jeftiniji, autoputevi su povezali različite zemlje, a broj motornih vozila se povećao. Do polovine 20. veka, odmori i turistička putovanja prihvaćeni su kao deo zapadne kulture i većina društvenih slojeva mogla ih je lako sebi priuštiti. Takođe, televizija je omogućila milionima domaćinstava da uživaju u fascinantnim prizorima egzotičnih mesta, usled čega se pojavila želja za putovanjem.

Početkom 1960-ih, broj stranih gostiju u svetu dostigao je 70 miliona godišnje. Sredinom 1990-ih, taj broj je iznosio preko 500 miliona! Širom sveta su nicali turistički centri koji su pružali usluge kako stranim tako i domaćim gostima. Razvoj turizma se povoljno odrazio i na delatnosti koje nisu direktno povezane s njim zato što turisti, osim ogromnih količina hrane i pića, kupuju i drugu robu i plaćaju brojne druge usluge.

Turizam je danas važna privredna grana za preko 125 zemalja. Ističući koristi od nje, u jednom saopštenju za javnost Svetske turističke organizacije UN iz 2004, bilo je navedeno da ta delatnost može ublažiti siromaštvo jer omogućava otvaranje malih i srednjih turističkih preduzeća. Budući da obezbeđuje nova radna mesta, ona može podići „ekološku, kulturnu i društvenu svest“.

Ipak, možda se pitate: ’Kako se to turizmom postiže? I kako on može koristiti našoj sredini?‘

Spasavanje prirode pomoću turizma

Početkom 1980-ih, neki naučnici i ljudi iz sveta filma zainteresovali su se za spasavanje kišnih šuma i koralnih grebena, kao i vrsta koje zavise od njih. Njihovi izveštaji i dokumentarni filmovi podstakli su interes javnosti za ta čuda prirode. Mala preduzeća koja su otvorena sa ciljem da se obezbede neophodni uslovi za život i rad tih ljudi proširena su kako bi se udovoljilo potrebama sve većeg broja turista ljubitelja prirode.

Ekoturizam je vrlo brzo postao popularan, što ga čini najnaprednijim delom turističke  delatnosti. Zaista, pokazalo se da je promovisanje prirodnih lepota vrlo unosno. Novinarka Marta Hani objašnjava: „U nekoliko zemalja, ekoturizam obezbeđuje najveći priliv stranog novca. U Kostariki, on je unosniji od izvoza banana, u Tanzaniji i Keniji od izvoza kafe, a u Indiji od izvoza tekstila i nakita.“

Na taj način turizam donosi novac neophodan za zaštitu flore i faune. „Procenjuje se da u Keniji“, zapaža Marta Hani, „samo jedan lav turističkoj delatnosti donese prihod od 5 000 evra godišnje, dok krdo slonova za isto vreme ’zaradi‘ 460 000 evra.“ Zahvaljujući ekoturizmu, havajski koralni grebeni godišnje obezbeđuju zaradu od oko 270 miliona evra!

Kako prepoznati pravi ekoturizam?

U izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine, pod naslovom Ekoturizam: Načela, praksa i strategija razvoja uz očuvanje životne sredine, navodi se: „Izraz ’ekoturizam‘ pojavljuje se u publikacijama mnogih koji se bave turističkom delatnošću, a državne institucije često koriste taj pojam kako bi istakle turističku ponudu svoje zemlje. Međutim, u praksi se niko ne pridržava suštinskih načela [ekoturizma].“ Kako možete utvrditi da li je aranžman koji vas zanima zaista u skladu s načelima ove vrste turizma?

Megan Epler Vud, autorka citiranog izveštaja, navodi da takav aranžman obuhvata: pružanje informacija o sredini koju želite da posetite i o njenoj kulturi, kao i smernice o odgovarajućoj odeći i prikladnom ponašanju; mogućnost da se pobliže upoznate s geografskim, društvenim i političkim prilikama koje vladaju na vašem odredištu i mogućnost da budete u kontaktu s lokalnim stanovništvom i van mesta rezervisanih za trgovinu; unapred plaćenu punu cenu ulaznica u sve parkove i smeštaj u objektima koji ne ugrožavaju životnu sredinu.

Šta se postiže ekoturizmom

Ekoturizam obično obuhvata više od organizovanog obilaska nekog mesta u prirodi. On se definiše kao „svrsishodno putovanje sa ciljem da se upozna kultura, kao i flora i fauna određenog područja, pri čemu se vodi računa o tome da ekosistem ostane netaknut, dok se u isto vreme pruža prilika za ostvarivanje prihoda koji lokalnom stanovništvu koristi u tom smislu što obezbeđuje očuvanje prirodnih bogatstava“.

Da li ekoturizam udovoljava tim visokim standardima? Martin Vikelski, sa Univerziteta Prinston, kaže: „Ekoturizam je jedan od glavnih činilaca koji doprinosi očuvanju [ostrva] Galapagos.“ U afričkoj državi Ruandi, uspešnom promovisanju  ekoturizma pripisuje se zasluga za spasavanje populacije planinskog gorile, jer se time lokalnom stanovništvu pruža mogućnost da prihod ostvari na legalan način, a ne krivolovom. U drugim afričkim zemljama, prihod od turizma zasigurava neometan rad prirodnih rezervata.

Širom sveta, ekoturizam doprinosi napretku u društvu i zaštiti životne sredine, a turistička delatnost bez sumnje ostvaruje značajne prihode. Međutim, da li ova delatnost donosi samo koristi? I kakva je budućnost putovanja po svetu?

[Okvir/Slika na 6. strani]

Saveti za one koji putuju u inostranstvo a

Pre nego što krenete na put

1. Napravite spisak važnih podataka u koji ćete uključiti informacije iz pasoša, brojeve kreditnih kartica, brojeve avionskih karata i pojedinosti o putničkim čekovima. Jedan primerak ostavite kod kuće, a drugi ponesite sa sobom.

2. Proverite da li vam pasoš i viza još uvek važe; vakcinišite se ukoliko je to neophodno.

3. Obezbedite odgovarajuće zdravstveno osiguranje, zato što bi pružanje hitne pomoći ili transport iz udaljene zemlje mogli da koštaju hiljade evra. Ukoliko patite od neke bolesti, ponesite sa sobom pismo vašeg doktora u kom se opisuje to oboljenje i navode nazivi svih lekova koje uzimate. (Pažnja: U neke zemlje je nezakonito unositi izvesne lekove. Proverite pojedinosti u najbližoj ambasadi ili konzulatu zemlje koju planirate da posetite.)

Tokom putovanja

1. Nemojte sa sobom nositi nijednu stvar koja vam je i suviše važna da biste je izgubili.

2. Pasoš i dragocenosti nemojte nositi u torbi ili u spoljašnjim džepovima, već negde blizu tela. Mudro je da dokumenta članova porodice ne nosi samo jedna osoba.

3. Ako novčanik nosite u džepu, omotajte ga gumicama. Na taj način možete sprečiti džeparoše da vam ga ukradu.

4. Vodite računa o tome koliko kupujete pomoću kreditnih kartica, i nemojte prekoračiti svoj budžet. Ako prekoračite limit svoje kreditne kartice, u nekim zemljama biste mogli biti uhapšeni.

5. Procenite da li je mudro da fotografišete vojna lica, vojne ili privredne objekte kao što su luke, železnica ili objekti na aerodromu. U nekim zemljama to se smatra pretnjom po bezbednost.

6. Nemojte prihvatati pošiljke od osoba koje ne poznajete dobro.

Kada kupujete suvenire

1. Imajte na umu da je u mnogim zemljama zabranjeno unošenje slonovače, kornjačinog oklopa, biljaka, krzna i slično, čak i ako se radi o malim suvenirima.

2. Budite oprezni prilikom kupovine predmeta od keramike s glazurom jer oni mogu izazvati trovanje olovom ukoliko nisu dobro napravljeni.

[Fusnota]

[Slika na 5. strani]

Ekoturistički aranžmani su brzo postali popularni