Pronašli smo nešto bolje

ISPRIČALA FRANSIS DEL ROZARIO DE PAEZ

Zajedno s drugim muzičkim grupama, moja braća i ja smo 1988. godine imali nastup pred hiljadama gledalaca u njujorškom Medison skver gardenu. Naša grupa, koja je bila poznata po mom igranju, bila je prihvaćena sa oduševljenjem. Godinama ranije, otac nam je pomogao na putu do slave.

MOJ otac, koji je i sam bio muzičar, zapazio je da su sedmorica moje starije braće muzički nadarena. Zato je prodao kuću i kupio muzičke instrumente i opremu kako bi im pomogao da osnuju muzičku grupu. Tada sam još bila dete; rodila sam se nekoliko godina ranije, naime 1966. U to vreme, naša porodica je živela u gradu Iguej, u Dominikanskoj Republici.

Prvi nastup braća su imala 1978. u skupštini grada. Kasnije su se preselili u glavni grad Santo Domingu i tamo su nastupali. Počeli su da sviraju i pevaju u novom stilu muzičkog pravca merenge i postali su veoma popularni. a Grupa je postala poznata kao Los Hermanos Rosario (Braća Rozario).

Pošto sam dugo maštala o tome da postanem slavna igračica, želela sam da se pridružim braći. Na jednoj zabavi, moj brat Pepe, koji je bio vođa grupe, pozvao me je na podijum, govoreći: „Fransis je moja najmlađa sestra i ona zna da igra.“ Moje igranje je zadivilo prisutne. Iskoristila sam priliku i rekla Pepeu da želim da postanem član grupe. Tako sam sa 16 godina počela da igram na svim nastupima grupe Los Hermanos Rosario.

Profesionalna karijera

U merenge grupama su već postojali ženski vokali, ali nikada ranije nijedna žena nije igrala na podijumu ispred muškog ansambla. Sama sam smišljala koreografiju, koristeći jedan novi plesni stil za naše merenge aranžmane. Kada je moj stil postao poznat, nazvan je a lo Francis Rosario.

Imali smo jednu merenge pesmu s naslovom „Cumandé“, u kojoj je jedan stih glasio: „Y ahora todo el mundo como Francis Rosario“ (A sada svi zaigrajte kao Fransis Rozario). Ljudi bi tada igrali oponašajući moj stil. Ponekad bi radije seli na pod i gledali mene umesto da sami igraju. S vremenom je za najavu našeg nastupa bila dovoljna moja fotografija. Svi su znali da to znači da će Los Hermanos Rosario imati koncert.

Nakon što sam počela da nastupam s braćom, grupi su se pridružili i drugi muzičari, među kojima i tri brata Paez. Jedan od njih bio je trubač po imenu Roberto za koga sam se kasnije udala. Braća Paez su doprinela uspehu grupe. Počeli su da nam pristižu brojni pozivi da nastupamo na televiziji u Santo Domingu, kao i na koncertima u drugim zemljama.

 Godine 1988, otišli smo na turneju u Sjedinjene Države i Kanadu. Kao što sam već spomenula, jedan od nastupa imali smo u Medison skver gardenu. Tamo su bile mnoge od najpopularnijih merenge grupa, a naša je imala najbolji prijem kod publike. Nakon tog nastupa, menadžeri su nas uvek najavljivali kao poslednje na koncertu. Moje igranje je privlačilo pažnju više nego ikada ranije i fan klub naše grupe bio je sve veći. I prodaja naših ploča rasla je vrtoglavom brzinom.

Putovali smo svuda: u Kolumbiju, Ekvador, Panamu, Portoriko, Kurasao, Španiju, Nemačku i druge zemlje. Ubrzo smo postali jedna od najcenjenijih muzičkih grupa u Latinskoj Americi. Ples, pozornica, kostimi i šminka postali su najvažnije stvari u mom životu.

Dok se nisam udala, govorila sam da bih, ako bih se dopala nekom muškarcu koji ne voli da pleše, pre ostavila njega nego ples. Međutim, nedugo zatim moji prioriteti su se promenili.

Duhovno buđenje

Ova promena je počela kada smo 1991. bili na turneji na Kanarskim ostrvima. Roberto i ja smo se tek bili venčali. Njegov brat Fredi, koji je takođe svirao u grupi, počeo je da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima i uvek je sa sobom nosio njihove publikacije.

Jednom sam u njegovoj sobi videla knjigu Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji i počela sam da je prelistavam. Pažnju mi je privuklo poglavlje „Da li zaista postoji pakao?“, pošto nam je majka govorila da će onaj ko radi loše stvari goreti u paklu. Zato sam se plašila da bih mogla otići tamo.

Nekoliko nedelja kasnije, dok smo još uvek bili na Kanarskim ostrvima, imala sam pobačaj. Kada su me odveli u bolnicu, rekla sam Robertu da pita Fredija za knjigu koju sam videla u njegovoj sobi. Želela sam da je čitam tokom oporavka. Oduševila me je. Između ostalog, saznala sam da pakao o kom govori Biblija nije ništa više do opšti grob čovečanstva i da Bog nikada nije ni pomislio da nekoga muči (Jeremija 7:31). Dopalo mi se što Biblija kaže da mrtvi apsolutno ničega nisu svesni (Propovednik 9:5, 10).

Kada smo se vratili u Dominikansku Republiku, Fredi je zamolio jednog Jehovinog svedoka da nas poseti. On nam je pričao o biblijskoj nadi u večni život u raju na zemlji i to je pobudilo zanimanje i kod mog muža (Psalam 37:29; Luka 23:43). Zatražili smo biblijski studij.

Promena vrednosti i prioriteta

Kako sam napredovala u biblijskom spoznanju, moj stav prema poslu koji sam toliko volela počeo je da se menja. Biblijska načela počela su da oblikuju moj način razmišljanja (Rimljanima  12:2). Pitala bih se: ’Kako da izvodim ovaj ples pred svim tim ljudima koji me posmatraju? To nije ono što želim.‘ Molila sam se Bogu: „Molim te, izbavi me iz ove situacije.“ Razgovarala sam s mužem o svojim osećanjima. I on je razmišljao poput mene.“ „Budi strpljiva dušo“, rekao je. „Napusti grupu, a za tobom ću odmah i ja.“

Opet sam ostala u drugom stanju, tako da sam svakako morala postepeno da prestanem sa igranjem. Mogla sam češće da idem na hrišćanske sastanke u Dvoranu Kraljevstva. To me je ojačalo, kao i Roberta, koji je takođe išao sa mnom, što nam je izgradilo cenjenje za veliku vrednost sastajanja s Jehovinim narodom. Razumeli smo da su nam, ako želimo da nastavimo da napredujemo u biblijskoj istini, potrebni pouka i ohrabrenje koji se dobijaju na hrišćanskim sastancima (Jevrejima 10:24, 25). Čak i kada smo putovali van zemlje, Roberto i ja smo tražili Dvoranu Kraljevstva i odlazili na sastanke.

Kada sam se porodila, vratila sam se poslu, ali moje srce više nije bilo tamo. Promena je bila očigledna, i novine su počele da me kritikuju. Često su me pitali: „Zašto ne igrate kao nekada?“ Stalno sam se molila Jehovi da mi pomogne da nađem izlaz iz te situacije i ujedno ostanem u dobrim odnosima s braćom. Već sam bila jedan od vlasnika grupe i nisam želela da dođem u sukob s njima.

Kada sam opet ostala u drugom stanju, rekla sam Rafi, koji je vodio grupu nakon smrti našeg brata Pepea, da želim više vremena da provodim s decom i da više neću nastupati sa grupom. Rekao mi je da postupim onako kako mislim da je najbolje. Nijedan od moje braće nijednom se nije usprotivio mom proučavanju Biblije. Za to sam veoma zahvalna.

Novi život u službi Jehovi

Nakon deset godina sa grupom, 1993. sam završila karijeru igračice i bezrezervno se predala Jehovi. Postala sam objavitelj dobre vesti o Božjem Kraljevstvu i, nakon što je Roberto napustio grupu, krstili smo se 1994. godine (Matej 24:14). I Fredi i Robertov stariji brat Hulio postali su Svedoci, kao i Manuel Perez, još jedan član grupe. Svi oni i dan-danas verno služe Jehovi.

Pošto sam toliko uživala u svom poslu, mnogi nisu razumeli zašto sam napustila svet zabave. Neki su smatrali da jednostavno prolazim kroz neku fazu. „Kao i sve druge umetnike, proći će je to i vratiće se grupi“, predviđao je jedan čuveni televizijski producent iz naše zemlje. Ali to se nije desilo. Bila sam odlučna da se što je moguće više posvetim služenju Jehovi.

Naše troje dece — Keti, Roberta i Obeda — poučavamo da su najvažnije stvari u životu duhovne, a ne materijalne prirode. Možemo iz ličnog iskustva da ih upozorimo na loš uticaj ovog sveta i da im pružimo dobro vođstvo u životu. Veoma nam koristi naš nedeljni porodični biblijski studij koji nam pomaže da ostanemo ujedinjeni u svetu gde se članovi porodica sve više udaljuju jedni od drugih.

Nastojimo da poučimo svoju decu tako da za njih Jehova bude stvarna osoba u koju se mogu pouzdati (Poslovice 3:5, 6; Jevrejima 11:27). Takođe želimo da im pokažemo koliko je važno ići na hrišćanske sastanke i učestvovati na njima. Posmatrati ih kako rastu držeći se biblijskih načela jeste neprocenjiv dar. Već dve godine služim kao pomoćni pionir, kako Jehovini svedoci nazivaju one koji provode najmanje 50 sati mesečno razgovarajući s drugima o svojim biblijskim verovanjima. Moj muž već godinama služi kao starešina u hrišćanskoj skupštini.

Merenge još uvek smatram prelepim plesom. Nažalost, merenge koji je danas popularan često se veoma razlikuje od onog kakav je nekad bio. Nekada je to uglavnom bila zdrava zabava. Sada, da bismo pronašli prikladnu merenge muziku, moramo da budemo vrlo izbirljivi.

 Superiornost služenja Jehovi

Svet nudi mnoge stvari, ali osoba mora gledati šta stoji iza svega toga. To se odnosi i na muzičku industriju, koja na prvi pogled izgleda veoma privlačno i bezopasno. Ali nije. Mnogi u njoj zloupotrebljavaju drogu i vode nemoralan način života. Pojavljivanjem na sceni, osoba dolazi u vezu s ljudima koji nemaju ni trunku savesti i koji žive za trenutna zadovoljstva ne osvrćući se na posledice (1. Korinćanima 15:33).

Uvideli smo da je služenje Jehovi nešto najbolje čemu osoba može posvetiti život. Sećam se kako sam se nakon jednog od naših najvećih nastupa vraćala u hotel i osećala tako prazno. Sada znam da je to bilo zato što nismo zadovoljavali naše najvažnije, duhovne potrebe (Matej 5:3).

Naš život je sada usredsređen na vršenje volje našeg Stvoritelja, posebno na taj način što propovedamo i poučavamo druge dobroj vesti o njegovom Kraljevstvu (Matej 24:14; Dela apostolska 20:35). Zahvaljujući tome, naša porodica je srećna i zadovoljna. Zaista smo zahvalni što smo deo Božjeg naroda i što imamo prave prijatelje — braću i sestre po veri — s kojima delimo predivnu nadu u večni život u Božjem novom svetu (Marko 10:29, 30; 2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:3, 4).

U svetu zabave bili smo dobro plaćeni. Ali kada smo upoznali našeg Boga, Jehovu, pronašli smo duhovno blago koje je daleko vrednije od materijalnog bogatstva. Veoma smo srećni što služimo Bogu koji ostvaruje svoje namere, srećnom Bogu koji nas poziva da se uzdamo u njega! (Psalam 37:3). Potpuno smo uvereni da smo pronašli nešto daleko bolje od slave i materijalnog bogatstva, i molimo se Jehovi da nama i našoj porodici pomogne da vršimo njegovu volju zauvek.

[Fusnota]

[Slika na 21. strani]

Na početku moje karijere, sa ostalim članovima grupe

[Slika na 21. strani]

Nastup u Njujorku, oko 1990.

[Slika na 23. strani]

Ispred Dvorane Kraljevstva

[Slika na 23. strani]

Umetnuta fotografija: Tokom porodičnog biblijskog studija