Suncokret — lep i koristan

Od dopisnika Probudite se! iz Švajcarske

VEDRI, sunčani dani lepo utiču na naše raspoloženje. Zato nije ništa neobično što se mnogi ljudi oraspolože kada vide suncokret, cvet nazvan po suncu! Pogled na srećno, nasmejano „lice“ samo jednog suncokreta u bašti može nas razvedriti. A šta tek reći za čitavo polje puno ovih jarkožutih cvetova!

Da li znate kako je ovaj ljupki cvet postao toliko omiljen? Da li se zaista okreće prema suncu? I da li je stvarno koristan?

Put oko sveta

Suncokret potiče s područja koje se proteže od Srednje Amerike do južne Kanade, a prvi su ga gajili Indijanci. Nakon što su ga španski istraživači 1510. n. e. preneli u Evropu, brzo je postao popularan širom zapadnog dela starog kontinenta. Suncokret je najpre smatran samo dekorativnom biljkom i krasio je botaničke bašte i privatne vrtove. Ali, negde sredinom 18. veka njegove semenke su postale tražena poslastica. U to vreme su ljudi takođe koristili njegovo lišće i cvetove kako bi pripremali čaj protiv visoke temperature.

Godine 1716, jedan Englez je dobio dozvolu da ekstrahuje ulje iz suncokreta za korišćenje u tekstilnoj i kožarskoj industriji. Pa ipak, suncokretovo ulje je sve do  19. veka bilo skoro nepoznato u drugim delovima Evrope. Doduše, ruski car Petar Veliki je 1698. doneo seme suncokreta iz Holandije u svoju zemlju. Međutim, sa gajenjem suncokreta u komercijalne svrhe u Rusiji se počelo tek 1830-ih. Samo nekoliko godina kasnije, u oblasti Voronjež proizvodilo se na hiljade tona suncokretovog ulja. Suncokret je brzo postao omiljena poljoprivredna kultura i u susednoj Ukrajini, zatim u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i bivšoj Jugoslaviji.

Pomalo je neobično što se suncokret vratio u Severnu Ameriku tek krajem 19. veka, i to zahvaljujući ruskim imigrantima. Prvi doseljenici na američki kontinent nisu nastavili da uzgajaju ovu biljku kao što su to činili Indijanci. Danas ogromna polja suncokreta krase predele mnogih zemalja.

Okreće se prema suncu

Da li se suncokret zaista okreće prema suncu? Da! I lišće i cvetovi ove biljke se okreću prema suncu, što je pojava koja se naziva heliotropizam. Biljka sadrži auksin, biljni hormon koji kontroliše rast. Veće količine ovog hormona nalaze se na strani okrenutoj od sunca i usmeravaju biljku da raste prema svetlosti. Međutim, nakon što se cvetovi potpuno razviju, oni više ne prate sunce, već su uglavnom okrenuti ka istoku.

Latinsko ime suncokreta, Helianthus annuus, izvedeno je iz grčkih reči koje znače „sunce“ i „cvet“, i iz latinske reči koja znači „godišnji“. Ova biljka obično naraste do visine od oko dva metra, ali neke džinovske vrste mogu i više nego duplo premašiti tu visinu. Na vrhu snažne stabljike s hrapavim, zelenim listovima poput krune stoji veliki okrugli cvet jarkožutih latica. One okružuju taman središnji deo koji se sastoji od manjih, cevastih cvetića. Nakon što ih insekti opraše, ti cvetići se razvijaju u jestive semenke. Središnji deo suncokretovog cveta prečnika je od 5 do 50 centimetara i može proizvesti od 100 do 8 000 semenki.

Mada postoje brojne sorte suncokreta i stalno se razvijaju novi hibridi, u poljoprivredi se obično gaje samo dve vrste. Jedna od njih je Helianthus annuus, koja se uglavnom gaji zbog ulja. Druga vrsta, Helianthus tuberosus, uzgaja se zbog krtole koja podseća na krompir. Koristi se kao stočna hrana i za proizvodnju šećera i alkohola.

Ekonomska vrednost

Suncokret se danas najviše gaji zbog semena iz kog se dobija izvanredno ulje. Suncokretovo ulje se koristi u kulinarstvu, u prelivima za salate i za proizvodnju margarina. Njegovo seme je veoma hranljivo, jer sadrži 18 do 22 posto proteina i drugih hranljivih materija.

Mnogi ljudi vole da grickaju pečene slane semenke suncokreta. Od njih se takođe pravi brašno koje se u pekarskoj industriji koristi kao aditiv. Pored toga, suncokretovo ulje ulazi u sastav šampona, sredstava za negu usana, krema za ruke, losiona za telo i proizvoda za negu beba. Ima primenu čak i u proizvodnji industrijskih motornih ulja. Semenke suncokreta se koriste i kao hrana za ptice i male životinje.

Polje suncokreta je pravi raj za pčele — s jednog hektara one mogu da sakupe dovoljno nektara za 25 do 50 kilograma meda. Kada se završi žetva suncokreta, ostaju stabljike koje sadrže između 43 i 48 posto celuloze, koja se upotrebljava za dobijanje papira i drugih proizvoda. Ostatak se može iskoristiti kao stočna hrana ili đubrivo.

Suncokret je zaista dragocen dar čovečanstvu. Njegova lepota je već dugo inspiracija za umetnička dela kao što je slika Vinsenta Van Goga, „Suncokreti“. Gde god da raste, suncokret unosi sunce u naše domove i bašte. Na njegovu ljupkost i višestruku primenu mogu nas podsetiti i sledeće psalmistine reči: ’Mnoga su čudesa tvoja Jehova, Bože moj, i staranja tvoja za nas!... Nema im broja‘ (Psalam 40:6).