Gledište Biblije

Da li se treba moliti Bogorodici?

VEĆINA ljudi koja je iole upoznata s hrišćanstvom zna ko je bila Marija. U Svetom pismu čitamo da je Svemogući Bog posebno blagoslovio ovu mladu ženu tako što ju je izabrao da bude Isusova majka. Isusovo rođenje je bilo jedinstveno po tome što je Marija bila devica kada je ostala trudna sa Isusom. Neke hrišćanske crkve već dugo iskazuju Mariji posebno poštovanje. Efeški sabor ju je 431. n. e. proglasio „majkom Božjom“, a danas se mnogi poučavaju da joj upućuju svoje molitve. a

Iskreni obožavaoci znaju da ne mogu bilo kome upućivati svoje molitve. Šta Biblija kaže o tome? Da li hrišćani treba da se mole Bogorodici?

„Nauči nas kako da se molimo“

U Jevanđelju po Luki izveštava se da je jedan od učenika zamolio Isusa: „Gospode, nauči nas kako da se molimo.“ Isus je odgovorio: „Kad se molite, recite: ’Oče, neka se sveti ime tvoje.‘“ U Propovedi na gori, Isus je svojim sledbenicima dao slično uputstvo da se mole: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje“ (Luka 11:1, 2; Matej 6:9).

Stoga, prva stvar koju učimo jeste da molitvu, to jest reči u svrhu obožavanja, treba upućivati Isusovom Ocu, Jehovi. Biblija nam nigde ne govori da treba bilo  kome drugom da se molimo. To je na mestu jer, kao što je Mojsiju bilo rečeno kada je dobio Deset zapovesti, Jehova je „Bog koji zahteva da se odanost iskazuje isključivo njemu“ (Izlazak 20:5, NW).

Šta je sa upotrebom brojanica?

Mnogi koji se mole Bogorodici poučeni su da se blagoslov može dobiti ponavljanjem molitvi Zdravomarija, Očenaš i drugih. Za katolike, „najčešći oblik odanosti Mariji bez sumnje je upotreba brojanice“, kaže se u knjizi Symbols of Catholicism. Jedno značenje pojma brojanica odnosi se na nisku kuglica koja služi za brojanje molitvi. „Pet celina od po deset kuglica odvojenih posebnom kuglicom“, kaže se u pomenutoj knjizi, „označavaju da treba izgovoriti pedeset molitvi ’Zdravomarija‘, pet ’Očenaša‘ i pet ’Slava Ocu‘.“ Da li Bog s naklonošću gleda na usrdno ponavljanje molitvi pomoću brojanice?

Pouzdan odgovor opet možemo naći u uputstvu koje je Isus dao svojim učenicima. „Kad se molite, ne govorite uvek jedno te isto, kao što to rade ljudi iz nacija“, rekao je on, „jer oni misle da će biti saslušani zbog mnogo reči“ (Matej 6:7). Dakle, Isus je jasno rekao svojim sledbenicima da ne ponavljaju iste molitve.

’Ali, zar Isus nije poučio svoje učenike da ponavljaju molitvu Očenaš?‘, mogao bi neko pitati. Tačno je da nam je Isus dao uzornu molitvu, koja je postala poznata kao molitva Očenaš. Međutim, treba zapaziti da je on to učinio odmah nakon što je dao prethodno spomenuto upozorenje da ne govorimo „uvek jedno te isto“. Da Isus nije želeo da se uzorna molitva uči napamet, vidi se i iz različitih izraza koje je koristio u dva navrata kada je poučavao učenike kako da se mole (Matej 6:9-15; Luka 11:2-4). U tim prilikama on je iznosio slične misli, ali nije koristio iste reči. To nas vodi do zaključka da je Isus jednostavno dao primere toga kako njegovi sledbenici mogu da se mole i za šta je prikladno moliti se. Što je još važnije, iz njegovih reči se vidi kome treba upućivati molitve.

Poštovanje Marije

Činjenica da se hrišćanima u Svetom pismu ne govori da se mole Mariji nipošto ne ukazuje na nedostatak poštovanja prema ulozi koju je ona imala u ostvarenju Božje namere. Blagoslovi koji dolaze preko njenog Sina doneće večne koristi celom poslušnom čovečanstvu. „Svi [će me] naraštaji proglašavati srećnom“, rekla je sama Marija. A njena rođaka Jelisaveta rekla je da je Marija „blagoslovljena... među ženama“. Da, zaista je bilo tako. Marija je dobila izuzetnu prednost time što je bila izabrana da rodi Mesiju (Luka 1:42, 48, 49).

Pa ipak, Marija nije jedina žena koja je u Svetom pismu nazvana blagoslovljenom. Zbog onoga što je preduzela u korist drevne nacije Izrael, za Jailju je takođe rečeno da je „blagoslovena među ženama“ (Sudije 5:24). Verna Jailja, Marija i mnoge druge pobožne žene spomenute u Bibliji, sigurno su primeri vredni oponašanja, ali ne i obožavanja.

Marija je bila veran Isusov sledbenik. Bila je prisutna u mnogim prilikama tokom njegove zemaljske službe i takođe na njegovom pogubljenju. Nakon Isusovog uskrsenja, ona je s njegovom braćom bila ’ustrajna u molitvi‘. To nam pruža razlog da verujemo da je pored njih i ona bila pomazana svetim duhom na Pentekost 33. n. e., i da je stoga imala nadu da će postati deo klase neveste koja će vladati s neba zajedno sa Hristom (Matej 19:28; Dela apostolska 1:14; 2:1-4; Otkrivenje 21:2, 9).

Ali, ništa od toga ne daje nam za pravo da se molimo Mariji. Iskrena molitva je neophodan deo obožavanja i hrišćani su podstaknuti da ’ustraju u molitvi‘ (Rimljanima 12:12). Međutim, sve molitve treba upućivati samo Jehovi, preko Isusa Hrista (Matej 4:10; 1. Timoteju 2:5).

[Fusnota]