’Voleo bih da sam to učinio ranije‘

To je navika koja se naziva zavisnošću i to s dobrim razlogom. Rezultati jedne ankete koja je sprovedena u Sjedinjenim Državama pokazali su da dečaci uzrasta oko 13 godina provode u proseku 23 sata nedeljno igrajući video-igre. I mnogi odrasli postali su žrtve te zavisnosti. Osmotrimo primer hrišćanina po imenu Čarls. a „Za mene su video-igre bile poput utočišta, pomagale su mi da se opustim i pobegnem od stvarnosti“, priča on. „Ali, postao sam zavisan od njih baš kao što su neki ljudi zavisni od droge ili alkohola.“

Čarls kaže da je sa oko 11 godina počeo da igra gotovo „sve vreme“ i dodaje: „Nisam igrao igre koje su bile prožete demonizmom ili nasiljem, ali jednostavno su mi oduzimale previše vremena. Ponekad sam sedmicama, bilo u školi, na hrišćanskim sastancima ili u službi propovedanja, razmišljao samo o tome kako da rešim neki problem na koji sam naišao u igri.“

Uvodni članci iz Probudite se! od 22. decembra 2002, pod naslovom „Elektronske igre — da li imaju svoju mračnu stranu?“ uticali su na Čarlsa. „Nakon što sam ih pročitao, pokušao sam da ograničim vreme koje sam provodio uz video-igre. Međutim, nakon izvesnog vremena, ponovo sam počeo po starom.“

Kada je upoznao svoju buduću suprugu i neko vreme nakon što su se venčali, ovaj mladi čovek je uspeo da tu naviku drži pod kontrolom. „Ali onda je izašla nova igra na koju sam dugo čekao“, priča on. „Pozajmio sam novac da bih kupio kompjuter koji je mogao da je podrži. Od svih igara koje sam ikada igrao, ona mi je oduzela najviše vremena. Toliko sam joj se posvetio da sam zapostavio i Jehovu i svoju suprugu.“ Uskoro je uvideo da mora da preduzme drastične mere. „Odlučio sam da uništim sve svoje video-igre“, kaže on. „Izbrisao sam sve koje sam imao u kompjuteru, a diskove sam bacio u smeće.“

Da li je Čarls zažalio zbog svoje odluke? Ni najmanje! „Nemam reči da opišem kakvo sam olakšanje osetio nakon što sam to uradio“, kaže on. „Bilo je to kao da mi je neko skinuo ogroman teret s leđa. Osećao sam da mi je Jehova bliži nego ikada ranije, i počeo sam redovno da mu se molim. Takođe sam više pažnje posvećivao svojoj supruzi. Veoma sam srećan zbog toga što sam uspeo da pobedim svoju zavisnost. Žao mi je samo što to nisam učinio ranije.“

[Fusnota]