Zadivljujući morski „usisivači“

Od dopisnika Probudite se! sa Fidžija

„Lagano se kreću po morskom dnu brzinom male kazaljke na satu ili mljackaju kroz sediment bogat organskim materijama. Ima ih svuda, od plitkih priobalnih voda do najdubljih delova okeana. Poput minijaturnog krda gnuova, tumaraju dnom ambisa u stalnoj potrazi za bogatim organskim ’snegom‘ koji pristiže odozgo“ (Filip Lamber, kustos Kraljevskog muzeja Britanska Kolumbija).

MOGLI biste se pitati zašto bi iko s oduševljenjem govorio o jednom morskom krastavcu. Uostalom, ovo stvorenje je opisano kao „neka bezglava gumasta kobasica“. Ipak, da li se o njemu može saznati nešto više od onoga što se vidi na prvi pogled?

Produktivni radnici

Za morske krastavce se kaže da su u srodstvu s morskim zvezdama i ježevima. Iako liče na puževe golaće, koji nemaju oklop, dosta se razlikuju od tih morskih stvorenja. Do sada je poznato više od 1 100 vrsta morskih krastavaca. Mnogi od njih, uključujući i jestive vrste, vrlo su jednostavne građe. Drugi su ukrašeni najegzotičnijim šarama. Zbog nožica po celoj površini tela mnoge vrste liče na bradavičaste krastavce.

Neki morski krastavci su mikroskopske veličine, dok drugi mogu biti dugački 5 metara. Ipak, većina je dužine između 10 i 30 centimetara. Procenjuje se da morski krastavci čine više od 90 posto svih bića koja žive na dubini od 8 000 metara, što ih po brojnosti čini dominantnim organizmima na dnu nekih okeana. Iako većina živi na dnu, mali broj tih vrsta ume da pliva.

Morski krastavci se mogu naći u svim okeanima, gde se neprekidno hrane organskim sedimentima. Poput usisivača, oni prečišćavaju nanose na morskom dnu tako što gutaju velike količine taloga, izdvajaju organske materije i za sobom ostavljaju čisti pesak. Na jednom hektaru koralnog grebena može ih živeti i do 5 000.

 Morski krastavac se hrani mikroskopskim organizmima i otpacima sa morskog dna ili koje nanese struja. Ima do 30 pipaka nalik na perje sa posebnim nervnim završecima koji mu pomažu da oseti i uhvati deliće hrane. Zatim svaki pipak „oliže“ i nastavi da njime traži hranu.

Neke vrste se ponašaju kao „domaćini“ koji zabavljaju „goste“. „Gosti“ su ribe i druga stvorenja koja žive u crevu domaćina i izlaze noću da bi se hranili. Tu spada 27 vrsta riba iz porodice Carapidae. Kada se uplaše, mogu se videti kako jure nazad u skrovište. Poznato je da se povremeno hrane reproduktivnim i respiratornim organima svog gazde. Međutim, domaćinu to ne škodi, pošto ima sposobnost da obnovi izgubljeno tkivo.

Snalažljivi u opasnosti

Morski krastavci svakako zaslužuju da ih pobliže osmotrite ukoliko naiđete na njih prilikom sledeće posete nekom okeanu. Ali pazite! Ako osete da su u opasnosti, ovi morski „usisivači“ primeniće neki od svojih zbunjujućih trikova. Na primer, neki izbacuju masu dugih lepljivih vlakana u koja se grabljivica uplete ili se zbog njih dezorijentiše. Ta masa brzo otvrdne, tako da bespomoćni čovek može jedino da obrije dlake za koje su se ova lepljiva vlakna zalepila.

 Neki morski krastavci proizvode otrov holoturin. Ova supstanca je smrtonosna za mnoge vrste riba. Osim što može škoditi očima i prouzrokovati osip, izgleda da je za ljude bezopasna. Već generacijama, ostrvljani prilikom ribolova koriste ovu supstancu da bi otrovali, ubili ili ošamutili ribu, a korisna je i kao sredstvo za odbijanje ajkula. Istraživanja ukazuju na to da otrovi koje proizvode morski krastavci možda mogu pomoći u razvijanju lekova protiv raka i infekcija. Razni ekstrakti spravljeni od morskih krastavaca koriste se u alternativnoj medicini za lečenje artritisa, obnovu hrskavice i spuštanje krvnog pritiska. Od njih se takođe dobijaju vitaminski i mineralni dodaci ishrani.

Ali, morski krastavac ima još jedno iznenađenje koje čuva za situacije kada se oseti posebno ugroženim. Ta reakcija pomera granice samoodbrane. Ako pokušate da ga pomerite, doslovno se raspadne i raspori sebi utrobu. Zaprepašćeni ovim šokantnim činom, pitate se šta ste to uradili da bi to jadno stvorenje doživelo takav jeziv kraj! Ali opustite se. Teško da ste mu oduzeli život. Umesto toga, bili ste očevici izuzetnog mehanizma za bekstvo. Ova životinja se tako brzo oporavlja da će nove unutrašnje organe dobiti za samo nekoliko nedelja!

Još uvek traženi

Drevni poziv lova na morske krastavce još uvek postoji u vodama kako umerenog tako i tropskog područja. Neki ronioci čak rizikuju život i zdravlje da bi povećali ulov. Već vekovima gotovo sav taj ulov završava u Kini i drugim delovima Orijenta. Proizvodnja suvih morskih krastavaca za tržište sastoji se od kuvanja u slanoj vodi, a zatim vađenja iznutrica, dimljenja i sušenja na suncu. Danas se mogu nabaviti i zamrznuti.

Da li će se morski krastavac naći i na vašem stolu? Možda. Ipak, bez obzira na to što se zove krastavac, verovatno ga nećete naći u svojoj salati. Kada se skuva, postaje pihtijast i skoro providan. Koristi se za zgušnjavanje i kao začin supama. Na Fidžiju se na tradicionalan ostrvski način pripremaju razni specijaliteti s kokosovim prelivom. Kada je jelo spremljeno, podseća na ribu, ukusno je i treba ga dosta žvakati.

Pa ipak, ovi nenametljivi, tihi radnici mnogo su više od ukusnog zalogaja. Treba da im budemo zahvalni za to što neumorno čiste mora i održavaju ih u dobrom stanju. Ovi zadivljujući morski „usisivači“ bez reči odaju slavu Onome ko ih je stvorio! (Psalam 104:24, 25).

 [Okvir/Slike na 24. strani]

Odlike morskih krastavaca

◼ Respiratorni sistem morskog krastavca veoma se razlikuje od nama poznatog. Voda ulazi kroz crevo, a kiseonik se uzima kroz zidove dve respiratorne grane. Neke vrste koje žive na velikim dubinama kiseonik apsorbuju celom površinom tela. A neke čak dišu preko kože na nožicama.

◼ Skleriti koje morski krastavci imaju umesto pravih kostiju, daju im njihov karakteristični izgled. Kada se posmatraju kroz elektronski mikroskop, vidi se da su skleriti fascinantno dizajnirani u obliku točka, sidra i zakrivljenih šiljaka, koji se nalaze na površini kože, što joj daje izdržljivost štavljene kože. Ovi složeni, sićušni kristali kalcijum-karbonata razlikuju se od vrste do vrste i stoga su korisni pri njihovom raspoznavanju.

◼ Morski krastavci se kreću pomoću hidraulike. Stotine posebnih šupljih nožica, koje kontroliše sistem za protok vode, međusobno su sinhronizovane. Prilikom širenja i kontrakcije komora, voda se potiskuje prema nožicama koje se pružaju po određenom redosledu, što omogućava željeni pokret.

◼ Razmnožavanje se obično obavlja putem vantelesne oplodnje, nakon koje će embrioni otplivati do morskog dna. Međutim, neke vrste koriste sasvim drugačiji metod. One se doslovno raspore, to jest poprečno podele na dva dela. Za divno čudo, onda počinju da regenerišu delove tela koji im nedostaju. Ovaj vid razmnožavanja je bespolan i zahteva znatnu nadoknadu tkiva svakog od rasporenih delova.

[Izvor]

Od vrha do dna: Courtesy Bruce Carlson, Georgia Aquarium; courtesy of UC Museum of Paleontology, www.ucmp.berkeley.edu; © Houseman/BIODIDAC; Ocean Sky Diving, Hong Kong

[Slika na 23. strani]

Morski krastavac u samoodbrani izbacuje lepljiva vlakna

[Slika na 23. strani]

Bradavičasti morski krastavac

[Slika na 23. strani]

Dok se hrani, sa jednim pipkom u ustima

[Slike na 25. strani]

Morski krastavac pripremljen na tradicionalan ostrvski način sa kokosovim prelivom

[Izvor slike na 22. strani]

http://www.JohnHarveyPhoto.com

[Izvori slika na 23. strani]

Umetnuta fotografija gore: © David Wrobel/Visuals Unlimited; pozadina: © Phillip Colla/SeaPics.com; dole levo: © Doug Perrine/SeaPics.com