Čaplja govedarka — korisna i ljudima i životinjama

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

TO JE nesumnjivo bila jedna od najmirnijih kolonizacija svih vremena. Nije ispaljen nijedan metak, nije prolivena ni kap krvi. Starosedeoci nisu podvrgnuti eksploataciji i nijedna zemlja nije lišena svog bogatstva. Pa ipak, osvajači su nezadrživo napredovali i zauzimali jednu zemlju za drugom.

Ova invazija se odigrala tokom 20. veka, ali je uglavnom prošla nezapaženo, jer su kolonizatori bile ptice. Snalažljivi pernati osvajači koji su uspeli da zauzmu pet kontinenata, poznati su kao čaplje govedarke ili Bubulcus ibis, da spomenemo njihovo naučno ime.

Jedinstvena kolonizacija

Vekovima je stanište čaplji govedarki bilo ograničeno na tropsku Afriku. Ali, pre nekih stotinak godina naselile su se i na jugu tog kontinenta. Prema nekim izvorima, tokom tridesetih godina 20. veka neke od ovih ptica preletele su Atlantski okean i počele da osvajaju Južnu Ameriku. Do sredine 20. veka, stigle su do Floride, a deceniju kasnije mogle su se naći na području od Kanade na severu do Argentine na jugu. „Ako je čaplja govedarka... stigla u Novi svet samo pomoću svojih krila i vetra“, pisao je Rodžer Tori Piterson 1954. godine, „onda je to jedina ptica iz Starog sveta koja se naselila na američkom kontinentu bez pomoći čoveka.“

Ornitolozi su u međuvremenu utvrdili da su ove ptice same izvršile ovaj izuzetan podvig. Izračunato je da bi pomoću preovlađujućih vetrova, pasata, čaplja mogla da preleti okean između zapadne Afrike i Južne Amerike za oko 40 sati. Inače, Atlantski okean nije jedina prepreka koju su savladale. Druge čaplje su letele na istok, sve do Novog Zelanda. Tokom istog perioda, naselile su se širom većeg dela Evroazije, gde se njihovo ogromno stanište sada proteže od Pirinejskog poluostrva na zapadu do Japana na istoku.

Čaplja govedarka je postala stalni stanovnik u područjima gde vlada umerena klima, ali tamo gde su zime oštre, ona se seli u toplije krajeve nakon što njeni mladi počnu da lete. Njena zadivljujuća putovanja još uvek traju, i ona se redovno pojavljuje na udaljenim ostrvima u Tihom okeanu, pa čak i na Antarktiku.

Tajna uspešnih osvajanja

Ključni faktor koji pomaže čapljama govedarkama da sa uspehom naseljavaju nova područja jeste njihova prilagodljivost, kao i povezanost sa ljudima, posebno sa stočarima. Mada se većina čaplji hrani životinjama koje žive u vodi, čaplje govedarke više vole insekte. One su obično u društvu sa stokom, ali prate i slonove, kengure, traktore, pa čak idu i na mesta gde je izbio šumski požar. Ukratko, odgovara im sve što uznemirava insekte kojima se hrane.

Naravno, čaplje mogu doći do hrane i bez pomoći sa strane, ali stoka je idealan „gonič plena“ za ove pernate lovce. Primera radi, dok se na pašnjaku stoka polako premešta s jednog mesta na drugo, ona uznemirava skakavce, muve i bube. Pažljiva čaplja koja hoda pored stoke može  lako uhvatiti insekte koji lete prema njoj. Tako stoka pomaže čapljama da nađu i ulove svoj plen, što je prema jednom proračunu, čak dva do tri insekta u minuti. Ornitolozi procenjuju da zahvaljujući udruživanju sa stokom čaplje mogu utrošiti 30 posto manje energije, a uloviti 50 posto više plena.

Uspešnom širenju čaplje govedarke nije doprinelo samo to što imaju dobre saradnike za lov. Ove ptice su veoma izdržljive. Dok lete, može izgledati da to čine s naporom, za razliku od patki ili golubova čiji je let prav i brz. Ali čaplje mogu preleteti Saharu i, kao što je ranije spomenuto, one su prešle rastojanje između zapadne Afrike i Južne Amerike koje iznosi 4 000 kilometara.

Čaplje govedarke imaju nomadsku prirodu, a ta želja za putovanjem takođe doprinosi njihovom širenju. Koja bi se druga ptica koja se hrani insektima usudila da se zaputi na daleki jug, čak do pustog Antartika i to, kako se čini, samo iz radoznalosti?

Dok su putovale u daleke krajeve, čaplje govedarke su praktično svuda nalazile idealna staništa. Na svakom kontinentu na koji su stigle, farmeri su pretvarali ogromna područja u rančeve ili su navodnjavali polja koja su vrvela od insekata. Čaplje su se doseljavale i napredovale.

Korisne za ljude i životinje

Zbog njihovog belog perja, druželjubivosti i sklonosti da budu u blizini stoke, ove ptice je lako posmatrati. Jata snežnobelih čaplji govedarki koje lepršaju iznad polja nisu samo lep prizor, već su od neprocenjive koristi ljudima jer sprečavaju da se štetni insekti previše namnože. U Tanzaniji je jednom prilikom viđeno čak 40 000 čaplji kako se hrane rojevima skakavaca. Neki farmeri smatraju da su čaplje govedarke toliko korisne da su ih doneli na svoje farme kako bi sprečile širenje insekata koji nanose štetu usevima. Svaka od ovih ptica može da pojede više od 600 skakavaca i cvrčaka dnevno.

Prisustvo čaplji govedarki prija i stoci, pošto ove ptice jedu muve i druge insekte koji su prava napast. Izgleda da su životinje svesne toga da su im ove ptice prijatelji i ne bune se što im bezobrazne čaplje ponekad stoje na leđima, koristeći ih kao prevozno sredstvo.

Svaka ptica svome jatu leti

Bilo da podižu mlade, da se odmaraju ili hrane, čaplje govedarke vole društvo. Kada se gnezde, one rado dele drvo s drugim vrstama čaplji ili s rodama. Po svemu sudeći, takvo udruživanje pomaže da se grabljivci drže po strani, a sve ptice imaju koristi od zajedničkog doma. Kolonije s ptićima su bez izuzetka prometne i bučne. Čaplje često kradu grančice iz komšijskih gnezda, tako da stalno izbijaju prepirke. Neke čaplje su pognute nad svojim gnezdima dok druge ispod drveta marljivo tragaju za grančicama koje su pale na zemlju. Njihovi rođaci, ostale čaplje i rode, čija se velika gnezda nalaze na najboljim granama, obično ignorišu svu tu gužvu i galamu koja vlada oko njih.

Upadljivo udvaranje čaplji govedarki uključuje istezanje, klepetanje kljunom i šepurenje žutim perjem koje krasi mužjake tokom sezone parenja. Kada jedan roditelj stigne do gnezda, njegov partner ga dočekuje „ceremonijom dobrodošlice“, pri čemu ponosno pokazuje perje na leđima. S obzirom na to da se čaplje govedarke ne plaše ljudi, ove predstave se često mogu videti.

Bilo da ste na safariju u Africi, bilo da prolazite kroz neki stočarski kraj u Severnoj Americi ili pak posmatrate pirinčana polja na Dalekom istoku, verovatno ćete spaziti ove lepe ptice. Možete ih videti kako se vrzmaju oko nogu slonova, uobraženo stoje na leđima volova ili u suton lete na svoje odmorište. Gde god da ih vidite, složićete se da one doprinose ljupkosti predela, dok ujedno obavljaju posao koji koristi i ljudima i životinjama. Njihovo jedinstveno naseljavanje drugih oblasti, jedna je od najnežnijih kolonizacija koju je svet ikada video.

[Slike na stranama 14, 15]

 Čapljama govedarkama, koje su se naselile na pet kontinenata, prija društvo i slonova i stoke

Gvajana

Australija

Kenija

Sjedinjene Države

Španija

[Izvor]

© Joe McDonald