Čuvajte se „belih zmajeva“!

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠVAJCARSKE

Šta leti bez krila, udara bez ruku i vidi bez očiju? (Zagonetka o belim zmajevima nastala u Srednjem veku).

LAVINE, odgovarajuće nazvane belim zmajevima, u tren oka mogu progutati planinara ili čak zatrpati celo selo. Iz tog razloga, ljudi ih nazivaju belom smrću. Kako nastaje ova zastrašujuća pojava? Ako živite u blizini snegom prekrivenih planina, već znate odgovor. Ali, ako živite u toplijim krajevima ili u niziji, ne morate se brinuti, pošto vam u tom slučaju opasnost od lavina preti jedino ako krenete na put i kročite na teritoriju belih zmajeva.

Lavine nastaju na visokim planinama gde sneg pada često i obilno. One bivaju pokrenute iznenada kada se velike količine snega, leda, zemlje, stenja i debala poput talasa sjure niz padinu ili u provaliju, često uništavajući sve na svom putu. Razaranje ne prouzrokuje samo silina lavine, već i vazdušni pritisak koji joj prethodi. On može oboriti gusto zbijeno drveće i oštetiti sve na šta naiđe, na primer mostove, puteve i pruge.

Prirodna pojava

Gromoglasne tone bele siline većim delom su sačinjene od sitnih pahulja. Kako nešto tako lepo kao što je sneg koji pada može postati tako smrtonosno kao što je zaglušujuća lavina? Odgovor leži u karakteristikama snega. On postoji u različitim oblicima: kristalima, zrncima i kuglicama. Pahulje u obliku kristala su uvek šestokrake zvezde i postoje u bezbroj različitih varijanti. Svaka je posebna i zadivljujuća! Kada padnu na zemlju, ti kristali mogu promeniti izgled. Razlike u temperaturi vazduha i pritisak nagomilanog snega prouzrokuju njihovo smanjivanje. Tek napadali sneg dubine 30 centimetara može se za samo 24 sata sabiti na svega 10 centimetara.

Stabilnost snežnog pokrivača zavisi od oblika pahulja. Šestokraki kristali se međusobno vezuju, ali zrnca i kuglice se valjaju jedne preko drugih i tako formiraju nestabilne slojeve, koji lako mogu skliznuti niz niže, čvršće slojeve snega. Dakle, na pojavu lavine utiču vrsta pahulja, količina napadalog snega, nagib terena, temperaturne razlike i jačina vetrova. Svojom težinom, lavinu slučajno može pokrenuti i čovek ili životinja prilikom prelaska preko strme snežne padine. Ali, postoje i druge vrste lavina.

Lavine koje prouzrokuje vetar nastaju kada se na jakom udaru vetra nađe mešavina tek napadalih pahulja u obliku zrnaca i kristala; takav rastresit sneg vole skijaši. Pošto je lagan, sneg se podigne u vazduh i može se sjuriti niz planinu brzinom većom od 300 kilometara na sat. Pritisak vazduha ispred ovih lavina toliko je jak da one mogu podići krovove i čak uništiti kuće za svega nekoliko sekundi.

 Jedna od najsmrtonosnijih lavina je suva lavina. Nju prouzrokuje nataloženi stari sneg. Kada gornji sloj snega pukne, velike gromade zaleđenog snega obruše se niz padinu brzinom između 50 i 80 kilometara na sat. Takve naslage takođe mogu visiti sa ivice litice. One predstavljaju veliku opasnost za skijaše, jer pod težinom samo jednog čoveka može doći do pucanja snežne ploče i pokretanja lavine koja ga može sahraniti za nekoliko sekundi.

Opasnost od lavina raste u proleće. S dolaskom kiše i sunca sneg postaje bljuzgav, tako da često nastaju mokre lavine. One su sporije, ali mogu pokrenuti sneg sa cele padine. Kako sneg klizi, on povlači za sobom veliko kamenje, drveće i zemlju, i kada se konačno zaustavi, ostavlja ogroman prljavi nanos.

Pojava slična lavini je glečer, to jest lednik. Glečeri su ogromne ploče leda koje se formiraju u veoma hladnim oblastima — u depresijama ili na senovitim padinama gde se sneg nikad ne topi. Taj sneg se s vremenom smrzava i pretvara u led. Glečeri se pomeraju veoma sporo. Pošto se njihovo kretanje može predvideti, retko se dešava da povrede ljude ili prouzrokuju veliku štetu.

Gde se javljaju lavine?

Lavine ne nastaju svuda gde ima snega. One se javljaju na planinama određene visine i u klimatskim uslovima koji omogućavaju zadržavanje snega i leda. Statistički podaci ukazuju da se u svetu svake godine desi oko milion lavina. Neka opasna područja su u Andima, kao i u Stenovitim planinama, Himalajima i naravno u Alpima, koji se protežu od Francuske prema severoistoku kroz  Švajcarsku, Nemačku i Austriju. U naseljenim delovima ovih oblasti, u lavinama život izgubi prosečno 200 ljudi svake godine. Od toga, u proseku 26 njih nastrada u Švajcarskoj.

Dve posebno razorne lavine desile su se u Andima u Peruu. Godine 1962, komad leda dug jedan kilometar odvojio se od 50 metara debele snežne kape planine Huaskaran, visoke 6 768 metara. Bio je težak četiri miliona tona i četiri puta veći od njujorškog Empajer stejt bildinga! Ta gromada je prešla 18 kilometara za 15 minuta. Sedam sela i između 3 000 i 4 000 ljudi ostalo je pod snegom koji je bio dubok 13 metara i prostirao se dva kilometra u širinu. Slično se desilo i 1970. na istoj toj planini. Međutim, ovog puta je zemljotres potresao snežnu kapu na jednom njenom severnom vrhu. Planina se prosto obrušila. Hiljade tona snega, kamenja i leda projurilo je brzinom od 300 kilometara na sat kroz uzanu klisuru, odnoseći usput stenje i kuće. Prema procenama, poginulo je 25 000 ljudi. Šta se može preduzeti kako bi se stanovnici planinskih područja zaštitili od takvih tragičnih slučajeva?

Mogu li se lavine sprečiti?

Neke mogu. Druge ne. Lavine koje pokreće nevreme ne mogu se sprečiti — one su normalna pojava, kao i kiša koja se sliva niz krov. One su prirodna posledica smene godišnjih doba. Međutim, iskustvo je poučilo vlasti u mestima gde se javljaju takve lavine da zabrane gradnju kuća u opasnim područjima i da zaštite važne saobraćajnice gradnjom tunela. S druge strane, lavine koje pokreću nepažljivi ljudi, kao što su smeli skijaši koji se ne obaziru na upozorenja i zabrane, mogle bi se sprečiti.

U Švajcarskoj, vlasti su bile prinuđene da preduzmu mere predostrožnosti. Tamo je 1931. osnovana Švajcarska komisija za istraživanje i pet godina kasnije prvi tim hrabrih istraživača započeo je naučna istraživanja na visini od 2 690 metara u oblasti Vajsflujoh, iznad grada Davos. Kasnije, godine 1942, osnovan je Švajcarski federalni institut za istraživanje snega i lavina. U planinama je na različitim mestima postavljeno nekoliko savremenih opservatorija. One omogućavaju predviđanje promena vremenskih uslova i odatle se redovno šalju upozorenja ukoliko preti opasnost od lavina.

Pa ipak, nepredviđene vremenske prilike i dalje su moguće, tako da se ne može otkloniti svaki rizik. Zato svako ko živi u opasnom području ili dođe na planinu tokom zime mora biti svestan sopstvene odgovornosti kako ne bi prouzrokovao lavinu. Zanimljivo je da su testovi obavljeni u Francuskoj pokazali da zvučni talasi koje prouzrokuju avioni ne pokreću lavine, a da to ne čini ni ljudski glas, kao što se ranije mislilo.

Mere zaštite

Kada su počeli da se naseljavaju u planinskim oblastima, ljudi su brzo uvideli koliku opasnost predstavljaju lavine. Da im sneg ne bi zatrpao kuće, na padinama iznad naselja sadili su šume u kojima je bila zabranjena seča drveća. Pošto se u mnogim slučajevima to pokazalo kao efikasna zaštita, lokalne vlasti i danas vode računa o tim šumama. One su najbolja prirodna zaštita  od lavina. Međutim, praksa je pokazala da takva šuma mora biti gusta, sa nekoliko stotina stabala po hektaru, kao i da mora imati i starijeg i mlađeg drveća različitih vrsta.

U skorije vreme, inženjeri su napravili metalne brane učvršćene u betonu. One se postavljaju na mestima gde nastaju lavine, iznad tih šuma, i mogu biti visoke i do četiri metra. Ipak, bilo bi preskupo postavljati ih na svaku padinu. Da bi se građevine zaštitile, u podnožju padina postavljaju se ogromni kameni i zemljani nasipi — razbijači lavina. Oni mogu preusmeriti lavine i sprečiti ih da se sruče na sela i kuće u dolinama. Drugi tipovi razbijača su zemljani zidovi u obliku vrha strele, dva metra debeli i pet metara visoki. Vrh „strele“ je usmeren nagore, tako da se lavina razbija i sneg odlazi na dve strane. Krakovi su dugački 90 ili 120 metara i mogu zaštititi cele gradove. Međutim, kada opasnost preti glavnim putevima ili prugama u dolini, najbolja i najjeftinija zaštita su tuneli od drveta, čelika i betona.

Još jedan način za sprečavanje nastanka lavina jeste razbijanje debelih snežnih naslaga. Na primer, kanadska vojska zimi patrolira između gradova i ispaljuje projektile u sneg. Oni tako čuvaju autoput Trans-Kanada, razbijajući sneg pre nego što se surva i prekrije put. Nešto slično se radi i u Švajcarskoj, gde se na snežne padine eksplozivi ispaljuju ili ispuštaju iz helikoptera.

Spasavanje od naleta lavine

Skijaši i planinari bi trebalo da čekaju dok se ne ispita bezbednost padina. Nikada ne ignorišite istaknuta upozorenja! Zapamtite da se čak i najiskusniji profesionalni skijaš može naći pod snegom. Ako vas iznenada zahvati lavina, ne paničite! Stručnjaci savetuju da pravite pokrete kao da plivate. Tako ćete ostati blizu površine. Ili podignite jednu ruku što više možete. Tako vas spasioci mogu videti. Drugu ruku stavite preko usta i nosa. Statistički podaci pokazuju da samo polovina žrtava lavine preživi nakon što su bili zarobljeni u snegu više od 30 minuta. Danas neki skijaši nose lokatore, kao što su baterijski predajnici. Pošto na velikim visinama uvek postoji opasnost od bele smrti, neophodna je brza intervencija spasilaca.

Avgustinski kaluđeri su u švajcarskim Alpima vekovima odgajali čuvene pse svetog Bernarda. Ovi psi su imali snage i izdržljivosti da se kreću kroz dubok sneg i da podnesu ledene vetrove i hladno vreme. Dobro su se orijentisali u prostoru i dobro su zapažali zvukove i pokrete koje čovek ne može da registruje. Spasli su na stotine života, iako tokom spasilačkih akcija nisu nosili burence rakije na ogrlici, kao što je to na mnogim slikama prikazano! Danas se uglavnom koriste nemački ovčari, ali i neke druge rase pasa. Takođe, efikasna su i elektronska pomagala, koja uz pažljivu pretragu spasilaca mogu spasti živote. Ipak, dresirani psi su mnogo uspešniji u tome.

Kao što smo videli, ono što „leti bez krila, udara bez ruku i vidi bez očiju“ predstavlja pojavu koja demonstrira ogromnu snagu prirode. Beli zmajevi zaista iziskuju naše poštovanje.

[Istaknuti tekst na 19. strani]

Ako vas iznenada zahvati lavina, pravite pokrete kao da plivate

[Slika na 18. strani]

Psi svetog Bernarda su često prikazivani u spasilačkoj akciji s burencentom rakije, iako ga zapravo nisu nosili

[Izvor slike na 17. strani]

AP Photo/Matt Hage