Gledište Biblije

Da li žene treba da prikrivaju svoju lepotu?

„ŽENE vole modu“, rekao je Džordž Sajmonton, dugogodišnji modni kreator i profesor na njujorškom Institutu za modu. On objašnjava: „Žene vole da izraze svoju individualnost, da budu sigurne u sebe, da poboljšaju svoj izgled... Mislim da to pokazuje da imate poštovanja prema sebi i prema ljudima oko sebe.“ Da, doterivanje se već dugo smatra načinom na koji žene izražavaju svoju ženstvenost, poboljšavaju izgled i postižu izvesnu meru samopouzdanja.

Međutim, neki su u ime religije bacili negativno svetlo na doterivanje žena. „Svete žene... ako ste... prirodno lepe... ne smete isticati svoju lepotu, već se morate truditi da je prikrijete“, napisao je Tertulijan u trećem veku n. e. Što se tiče kozmetike, nastavio je: „Žene greše protiv Boga kada mažu lice kremama, boje obraze rumenilom i crtaju obrve.“ Takođe, zlatni i srebrni nakit nazvao je „sredstvima za zavođenje“.

Danas mnogi još uvek čvrsto zastupaju slične stavove o doterivanju žena. Neke religije čak zabranjuju vernicama da nose nakit i odeću živih boja, ili da koriste šminku. Mora li hrišćanka prikrivati svoju lepotu ili sme raditi na tome da poboljša svoj izgled?

Božje gledište

Biblija ne govori detaljno o nošenju nakita i upotrebi kozmetike. Pa ipak, ima dovoljno dokaza da Bog ne osuđuje ni ove ni druge oblike doterivanja.

Na primer, kada je opisivao način na koji je blagoslovio Jerusalim, Bog je o tom gradu govorio kao o ženi, rekavši:  „Nakitih te nakitom... Ti beše savršeno lepa“ (Jezekilj 16:11-13). U takav nakit, iako je bio simboličan, spadali su narukvice, ogrlica i minđuše. Takođe, Sveto pismo upoređuje zlatni nakit sa osobom koja mudro opominje, čije reči prima onaj ko je spreman da posluša (Poslovice 25:1, 12 DK). Pošto u Svetom pismu postoje takva poređenja, možemo zaključiti da Bog sigurno nije protiv toga da žene koriste neke detalje kako bi istakle svoju lepotu.

Hrišćanke i doterivanje

Neki biblijski stihovi se direktno bave doterivanjem žena. Apostol Pavle je napisao: „Želim da se žene ukrašavaju urednom odećom.“ Kada to čine „sa skromnošću i zdravim mislima“, to može biti odraz njihovog poštovanja prema Bogu (1. Timoteju 2:9, 10). Kada hrišćanke na skroman način vode računa o svojoj lepoti, to može stvoriti lepu sliku o Božjoj nauci i skupštini.

Neki prigovaraju da isti stihovi kažu da doterivanje ne treba da bude u ’posebnom pletenju kose i zlatu ili biserima ili vrlo skupoj odeći, nego onako kako dolikuje ženama koje izjavljuju da poštuju Boga, naime, dobrim delima‘. Da li to znači da žene ne smeju da prave frizure ili da nose nakit?

Ne, ne znači. U Bibliji se o doterivanju govori u pozitivnom svetlu. Prema tome, Pavle nije zabranio ukrašavanje, već je podstakao žene da se usredsrede prvenstveno na ukrašavanje hrišćanskim osobinama i dobrim delima.

Bitni su poticaji

Apostol Pavle je napisao: „Nemojmo više osuđivati jedan drugoga, nego radije odlučite da ne stavljate pred brata kamen spoticanja ili neki razlog za posrtanje“ (Rimljanima 14:13). Kako se to primenjuje na naše doterivanje?

Pre svega, Pavle nam kaže da ’ne osuđujemo jedan drugoga‘. Moramo paziti da ’ne stavljamo pred brata kamen spoticanja‘. Merila o tome šta je prihvatljivo mogu se razlikovati od zemlje do zemlje i od kulture do kulture. Ono što je prikladno u jedno vreme i na jednom mestu, može biti neprikladno u neko drugo vreme i na nekom drugom mestu. Ne smemo spoticati ili vređati druge doterivanjem koje se u našoj kulturi povezuje s neispravnim načinom života. Pobožne žene treba da se pitaju: ’Kako se u društvu gleda na ono što nosim? Da li bi članovima skupštine bilo neprijatno ili bi zbog toga bili zbunjeni ili posramljeni?‘ Čak i ako hrišćanka ima pravo da se oblači i doteruje na određeni način, ona neće koristiti to pravo ukoliko bi njeno doterivanje drugi smatrali neprikladnim (1. Korinćanima 10:23, 24).

Isto tako, obraćanje prevelike pažnje na izgled može voditi do štetnih stavova. Danas u mnogim zemljama ima žena koje se doteruju provokativno kako bi na neskroman način privukle pažnju na sebe. Međutim, hrišćanke strogo izbegavaju da se doteruju na takav način i teže da budu zdravih misli i čestite, „tako da se o Božjoj reči ne bi govorilo pogrdno“ (Titu 2:4, 5).

Pobožne žene razumeju da koliko god se doterivale, njihova prava lepota leži u ’tajnoj osobi srca‘, koja se ogleda u njihovim stavovima i ponašanju (1. Petrova 3:3, 4). Žena koja pravi mudar izbor u pogledu oblačenja i upotrebe kozmetike i nakita stiče poštovanje drugih i donosi čast svom Stvoritelju.