Pogled u svet

Pacovi spasioci

Detektori metala, koji se već dugo koriste za otkrivanje nagaznih mina, „spori su i zamorno je raditi s njima jer reaguju na svaki komad metala, nakon čega se to mesto mora proveriti“, izveštava The Citizen, list iz Južnoafričke Republike. „Sada je tu džinovski pacov kesaš, najnovije oružje u ratu protiv preko 100 miliona nagaznih mina koje su rasute u oko 60 zemalja, i od kojih prema procenama pogine ili bude povređeno 50 ljudi dnevno.“ Ovaj veliki glodar se u kombinaciji s detektorima metala i psima koristi u Mozambiku za otkrivanje protivpešadijskih mina preostalih još nakon završetka građanskog rata 1992. „Nagazne mine“, navodi se u izveštaju, „predstavljaju podmukli ostatak tog sukoba. One i dan-danas sakate i ubijaju Mozambikance, među kojima su i seoska deca rođena dugo nakon što su puške utihnule.“ Džinovski pacov kesaš, koji je ime dobio po kesastim obrazima u kojima nosi hranu, živi u mnogim delovima Afrike, lako ga je pripitomiti i jedan je od omiljenih kućnih ljubimaca.

 Gore ili dole?

Da li u zdravstvenom pogledu postoji ikakva razlika između pešačenja uzbrdo i nizbrdo? Istraživači kažu da je to donekle slučaj. Na jednoj planini u Alpima sprovedeno je istraživanje tokom kog je 45 dobrovoljaca dva meseca pešačilo uz uspon od 30 stepeni, a zatim se vraćalo žičarom. Zatim su naredna dva meseca radili suprotno. Oba eksperimenta su doprinela smanjenju štetnog holesterola, ali istraživanje je pokazalo da postoji mogućnost da je „pešačenje uzbrdo efikasnije za smanjenje nivoa masti zvanih trigliceridi, [dok] pešačenje nizbrdo bolje utiče na smanjenje šećera u krvi i poboljšava toleranciju glukoze“, objašnjava Tufts University Health & Nutrition Letter. Stoga bi kretanje nizbrdo moglo biti dobro za dijabetičare i nešto je lakše za one koji tek počinju s vežbanjem. Oni koji žive u gradu to mogu postići tako što se u visokim zgradama penju liftom, a silaze stepenicama, ili tako što ih neko odveze na uzvišenje, a zatim sačeka u podnožju. Međutim, imajte u vidu da silaženje, to jest hodanje nizbrdo više opterećuje kolena.

Okeansko dno vrvi od života

Putem međunarodnog projekta popisa morskih vrsta, sprovodi se obuhvatno istraživanje okeana, uključujući i okeansko dno. Za sada, „znanje o životnim oblicima u moru skoro da je ograničeno na one koji žive blizu površine, do dubine od oko 200 metara“, objašnjava se u španskim novinama El País. Pošto je veći deo okeanskog dna na dubini od 5 do 11 kilometara, 95 posto je još uvek neistraženo. Da bi obavili ovaj težak deo popisa, biolozi će koristiti savremene uređaje za lociranje i fotografisanje vrsta u njihovom prirodnom okruženju, pošto se karakteristike nekih životnih oblika znatno menjaju kada se iznesu na površinu. Jedan tim od 50 biologa očekuje da će u morskim dubinama pronaći milione novih vrsta. Vođa projekta Pedro Martinez Arbizu ističe da je na jednom kvadratnom metru okeanskog dna kod Angole pronađeno 500 vrsta. Od toga, „90 posto je nepoznato i mora se proučiti i dobiti ime“, rekao je on.

Čokolada ubija pse

Čokolada „kod pasa prouzrokuje povraćanje i grčeve“ i „ako pojedu preveliku količinu, može [ih] ubiti“, upozorava BBC News. Čokolada sadrži teobromin, hemikaliju koja je otrovna za pse i utiče na njihovo srce, bubrege i centralni nervni sistem. U izveštaju se kaže da „200 grama crne čokolade može ubiti psa od 25 kilograma, kao što je ženka labradora“. Samo 30 grama nezaslađene čokolade za kuvanje može ubiti malog psa. Ipak, veštačka čokolada za pse je neškodljiva i može se kupiti u prodavnicama za kućne ljubimce.

Ako neko pokuša da vam otme kola

Krađa automobila je postala unosan posao u gradu Meksiku, izveštavaju novine El Universal. U proseku, svakog dana se ukrade i zatim proda 80 automobila. Prema jednom tužiocu, izgleda da su najčešće žrtve muškarci koji putuju sami, pošto lopovi smatraju da će žene pre vrištati ili da će s njima u kolima biti i deca, što otežava krađu. Oko 85 posto uhvaćenih prestupnika su mladi između 18 i 25 godina. Lopovi obično upere oružje u vozača dok je na semaforu, namerno izazovu sudar kako bi vozač izašao iz kola, ili mu priđu dok otvara garažu. Pomenute novine preporučuju vozačima da ne pružaju otpor, već da budu smireni — posebno ako lopovi imaju oružje — i da zapamte što više informacija o kriminalcima. Da bi im vozilo bilo lakše pronađeno, žrtve treba odmah da se obrate policiji sa svim potrebnim informacijama, kao što su broj registarskih tablica i boja ukradenih kola.

Vozači tinejdžeri

Roditelji koji ne žele da njihova deca voze dok su u tinejdžerskom dobu, sada imaju podršku u vidu nedavnog istraživanja koje je sproveo Američki nacionalni institut za zdravlje. Ovo istraživanje „ukazuje na to da se deo mozga koji sprečava rizično ponašanje ne razvija potpuno sve do 25. godine“, izvešteno je u međunarodnom izdanju lista The Miami Herald. Ranije se mislilo da mozak dostiže zrelost već sa 18 godina, kada su čula i refleksi na vrhuncu. Međutim, statistike Osiguravajućeg zavoda za bezbednost na autoputevima pokazuju da „u odnosu na starije vozače tinejdžeri imaju četiri puta veće izglede da budu učesnici u sudaru i tri puta veće izglede da poginu u njemu“. Time se potvrđuje da su podložni tome da im nešto odvuče pažnju i da su skloni riskantnoj vožnji.

Oprezno sa sredstvima za izbeljivanje zuba

Specijalisti iz bolnice Frej Antonio Alkalde u Gvadalahari, u Meksiku, upozoravaju da sredstva za izbeljivanje zuba mogu prouzrokovati povrede i bolove, izveštava Milenio, list iz grada Meksika. Oni na zubima mogu prouzrokovati „od površinskih do dubinskih oštećenja“, i možda ih čak ne izbele efikasno. Prema ovim stručnjacima, zdravi zubi mogu biti različitih nijansi, od narandžaste do sive. Iako se ljudima govori da su beli zubi „najlepši i najzdraviji“, oni nisu obavezno i najbolji, kaže specijalista Rosio Lilijana Ernandez.