Umetnikova potraga za srećom u „raju“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! SA TAHITIJA

JOŠ od kada je prvi čovek Adam isteran iz Raja, čovečanstvo neprestano traga za onim što je izgubljeno. Ta grozničava potraga za Rajem navela je mnoge umetnike da pokušaju da ga pronađu na slikarskom platnu. Jedan od njih je slavni slikar iz 19. veka Pol Gogen.

Pre oko dve godine, stotine posetilaca, uključujući i slikare amatere, otišli su s dva broda na sićušno ostrvo Hiva Oa, jedno od Markiskih ostrva u Francuskoj Polineziji. Upravo na tom ostrvu je Gogen umro 1903. godine. Na stogodišnjicu njegove smrti, svečano otvaranje kulturnog centra koji nosi njegovo ime privuklo je ove posetioce toliko opčinjene njegovim radom.

Gde je raj?

Ali zašto je Gogen pre više od jednog veka otišao iz Evrope da bi ostatak života proveo na ovom mirnom ostrvu u južnom Pacifiku? Vodeći težak život siromašnog umetnika u Evropi, počeo je da prezire civilizaciju u kojoj je živeo. Prezirao je ono što ga je okruživalo smatrajući to posledicama uskih pogleda evropske kulture i njenog ustaljenog poretka. Gogen je do ovog zaključka došao nakon prve posete Tahitiju, koja je trajala oko dve godine. Pošto se vratio u Evropu, odlučio je: „Ništa me neće sprečiti da odem, i to zauvek. Kako je besmislen život ovde u Evropi!“ Gogen je odbacio zapadnjačke vrednosti i poput mnogih Evropljana tog doba, sanjao je o davno izgubljenom raju, gde bi čovek bio zaštićen od štetnog uticaja civilizacije. Nadao se da će svoju želju za rajem ispuniti u nekom idiličnom sunčanom vrtu na Pacifiku ispunjenom mirom. Čeznuo je za ovim predivnim mestom, po njemu idealnim za slikanje.

Gogen je poput mnogih svojih savremenika smatrao da je zbog jednostavnosti takvog načina života bolje biti daleko od civilizacije i živeti u harmoniji s prirodom. Pošto su Polinežani imali takav odnos prema prirodi, neki su ih smatrali sposobnima samo za dobro. Njihova  nevina jednostavnost i blaga narav kao da su bile odraz savršenog sveta. Gogen je tragao upravo za takvom srećom. Međutim, on je i dalje očajnički tražio odgovor na misteriju postojanja i ljudske sudbine, kao i lek protiv beznađa i straha od smrti.

Na južnim morima Gogen je našao izvor inspiracije. Ta sredina je kod njega prouzrokovala umetnički preporod. Jedna od njegovih omiljenih tema bila je jednostavna lepota meštana. Lica koja je slikao odisala su spokojstvom, samopouzdanjem i zadovoljstvom. Želeo je da na platno prenese legendarni svet nestvarnog mira pod tropskim nebom.

Prava sreća

Da li je Gogen našao pravu sreću na Tahitiju, Hiva Oi ili nekom drugom ostrvu? Bio je prinuđen da shvati da čak i na tim malim tropskim ostrvima svako mora da umre. Savršenstvo nije deo ovog sveta. Jednom prilikom, tokom svojih prvih godina na Tahitiju, napisao je: „Već neko vreme sam loše raspoložen i to utiče na moj rad... Iz mojih slika ne zrači radost.“ Predivni pejzaži koje je slikao nisu ispunili njegova očekivanja. Još uvek mu je bio potreban novac, a imao je i zdravstvenih problema. Čak ni u ovoj sredini nije mogao da pronađe odgovore na važna pitanja o životu. Usredsređen na taj paradoks, odlučio je da naslika jedno veliko platno, koje je postalo kruna njegovog rada na Tahitiju. To je ogromna alegorična slika duga skoro četiri metra, s naslovom D’où venons-nous? Que sommes-nous? Où allons-nous? (Odakle potičemo? Ko smo? Kuda idemo?). Njom je pokušao da izrazi svoje neshvatanje sveta, nedokučivu misteriju našeg postojanja.

Odgovori na pitanja o životu koja su Gogen i drugi pre i posle njega postavili nalaze se u Bibliji, knjizi u kojoj Bog  otkriva svoju nameru za čovečanstvo. Odgovori koji se u njoj nalaze istiniti su i zadovoljavajući. Oni ukazuju na sigurnu nadu za budućnost. Osim toga, oni nas poučavaju da gde god živeli — na Pacifiku ili negde drugde — samo nam život u harmoniji s našim Stvoriteljem, Jehovom Bogom, može pomoći da nađemo pravu sreću. Jehovini svedoci u Francuskoj Polineziji, kao i u drugim delovima sveta, srećni su što tu predivnu nadu u budući raj mogu da podele s drugima.

Kopiranje majstora

Prilikom obeležavanja stogodišnjice Gogenove smrti, izloženo je stotinu vernih reprodukcija njegovih dela. To su uglavnom bili radovi dvoje umetnika, Kloda i Vjere Farine. Oni su došli da neko vreme žive na Hiva Oi kako bi napravili kopije Gogenovih slika, koje su poklonili novootvorenom kulturnom centru.

Da bi reprodukovali i tačno preneli ono što je Gogen želeo da izrazi, pažljivo su proučavali velike fotografije originala da bi zapazili i najsitnije detalje u vezi sa bojama i oblicima. Oni kažu da to nije nimalo lako, da je kopiranje umetničkih dela teško i da zahteva mnogo vremena i energije. „Umetnik ima stvaralačku slobodu i ako bi naslikao sto sa pet nogara, niko to ne bi smatrao neobičnim — publika bi ga čak proglasila genijem. Ali, ako zaboravite jedan listić na grmu, vaše delo će naići na oštre kritike! To  objašnjava zašto je manje ljudi koji se bave reprodukcijom nego drugih umetnika“, kaže ovaj par. Šta garantuje uspeh u tom poslu? „On mora znati praktično sve o umetniku i njegovom životu jer ima samo fotografije, na kojima boje nisu uvek verne. Zato mora sakupiti precizne informacije iz muzeja.“ Danas se Gogenova dela prodaju za ogromne svote novca i zato dela bračnog para Farina predstavljaju dragocen doprinos ovom kulturnom centru.

[Slika na 23. strani]

Autoportret Pola Gogena

[Slike na 23. strani]

„Femmes de Tahiti” ili „Sur la plage” (Tahićanke ili Na plaži)

[Slike na 24. strani]

„Femme à la mangue“ (Žena s mangom); original (gore) i kopija koju su izradili Klod i Vjera Farina (prikazani na slici dole u svom studiju u Atuoni)

[Izvori]

Erich Lessing/Art Resource, NY

Copie dʹoeuvre de Gauguin, avec lʹaimable autorisation de Claude et Viera Farina

[Slika na 25. strani]

„Les Parau Parau“ (Glasine)

[Izvor]

Scala/Art Resource, NY

[Slika na 25. strani]

„Quand te maries-tu?“ (Kada ćeš se udati?)

[Izvor]

Erich Lessing/Art Resource, NY

[Izvor slike na 23. strani]

Ilustracija: Erich Lessing/ Art Resource, NY