Zloupotreba alkohola i zdravlje

„Sante!“ „Salute!“ „Za vaše zdorovje!“ „Čuk suk kvej!“ Bilo da žive u Francuskoj, Italiji, Rusiji ili Vijetnamu, ljudi koji piju zajedno izgovaraju slične zdravice poput našeg „U zdravlje!“ Pa ipak, paradoksalno je to što milioni ljudi u svetu umiru od posledica pijenja.

ZLOUPOTREBA alkohola je kompleksan problem koji obuhvata rizično korišćenje, štetno korišćenje i zavisnost od alkohola. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, rizično korišćenje podrazumeva „redovno konzumiranje alkohola koje može voditi do štetnih posledica“ — fizičkih, mentalnih ili društvenih. U ovom slučaju se radi o pijenju  iznad granica koje su postavili zdravstveni stručnjaci ili su određene zakonom. Štetno korišćenje, koje se naziva i zloupotreba alkohola, povezano je s pijenjem koje je već prouzrokovalo fizička ili mentalna oštećenja, ali još nije dovelo do zavisnosti. Zavisnost se opisuje kao „nemoć da se prekine s pijenjem“. Osoba koja je zavisna od alkohola žudi za pićem i nastavlja da pije uprkos različitim problemima koje ima zbog toga, a u nedostatku alkohola doživljava apstinencijalnu krizu.

Bez obzira na vaše godine, pol ili nacionalnost, i vi biste mogli da upadnete u zamku neumerenog korišćenja alkohola. Kako alkohol utiče na organizam? Koji su zdravstveni rizici povezani s preteranim konzumiranjem? I šta se u globalu smatra umerenim korišćenjem koje ne ostavlja štetne posledice?

Štetno dejstvo na umne sposobnosti

Etanol, hemijsko jedinjenje koje ulazi u sastav alkoholnih pića, spada u neurotoksine, to jest supstance koje mogu oštetiti ili razoriti nervni sistem. Osoba koja se napila u stvari pati od jednog vida trovanja. Unošenje velikih količina etanola izaziva komu i smrt. Primera radi, običaj ikinomi (brzo ispijanje alkoholnih pića), svake godine prouzrokuje smrtne slučajeve među studentima u Japanu. Naše telo je u stanju da pretvori etanol u bezopasne materije, ali to se ne dešava tako brzo. Ako se alkohol unosi brže nego što telo može da ga preradi, koncentracija etanola u organizmu raste i on počinje osetno da utiče na funkciju mozga. Na koji način?

Govor, vid, koordinacija pokreta, razmišljanje i ponašanje — sve je to povezano s nizom izuzetno složenih hemijskih reakcija u moždanim neuronima ili osnovnim ćelijama mozga. Prisustvo etanola menja te reakcije, umanjujući ili povećavajući ulogu nekih neurotransmitera — supstanci koje prenose signale od jednog do drugog neurona. Tako dolazi do poremećaja u protoku informacija, usled čega mozak ne može da funkcioniše normalno. Zbog toga osoba koja je  previše popila priča nerazgovetno, vid joj je zamagljen, a pokreti usporeni i gubi kontrolu nad svojim osećanjima i postupcima, što su uobičajeni simptomi trovanja.

Kod dugotrajnog korišćenja alkohola, hemijski procesi u mozgu se menjaju kako bi se neutralisalo otrovno dejstvo etanola i održala normalna funkcija nerava. Posledica je stvaranje tolerancije, što znači da ista količina alkohola ima slabije dejstvo nego ranije. Do zavisnosti dolazi kada je mozak toliko naviknut na prisustvo alkohola da bez njega ne može da funkcioniše na odgovarajući način. Telo žudi za alkoholom kako bi održalo hemijsku ravnotežu. U nedostatku alkohola, hemijska ravnoteža u mozgu zavisnika je potpuno poremećena i javljaju se simptomi apstinencijalne krize, kao što su teskoba, drhtavica, pa čak i napadi slični epileptičnim.

Osim što utiče na hemijske procese u mozgu, zloupotreba alkohola može voditi do atrofije i odumiranja nervnih ćelija, čime se menja sama struktura mozga. Mada uz apstinenciju može doći do delimičnog oporavka, štetu koja je već prouzrokovana nije moguće sasvim popraviti. Izgleda da se odumrli neuroni nikada ne obnavljaju, što kasnije utiče na pamćenje i druge spoznajne funkcije. Oštećenje mozga ne nastaje samo usled dugotrajnog korišćenja alkohola. Prema nekim istraživanjima, postoji verovatnoća da čak i relativno kratki periodi prekomernog pijenja ostavljaju štetne posledice.

Oboljenja jetre i rak

Jetra ima ključnu ulogu u razmeni hranljivih materija, u borbi protiv infekcija, regulisanju protoka krvi i eliminisanju toksičnih supstanci kao što je alkohol. Dugotrajno konzumiranje alkohola oštećuje jetru u tri faze. U prvoj fazi, razlaganje etanola usporava razgradnju masti, usled čega se one talože u jetri. Ovo oboljenje se naziva steatoza jetre ili masna jetra. S vremenom se razvija hronična upala jetre, to jest hepatitis. Osim što može direktno izazvati pojavu hepatitisa, izgleda da alkohol takođe smanjuje otpornost organizma na viruse hepatitisa B i C. a Ukoliko se ne leči,  upala prouzrokuje raspadanje i odumiranje ćelija jetre. Alkohol povećava štetu jer izgleda pokreće apoptozu — prirodni proces programiranog samouništenja ćelija.

Završna faza je ciroza. Hronična upala i uništavanje ćelija prouzrokuju trajna oštećenja jetre u vidu ožiljnog tkiva. Umesto da bude sunđerasta, jetra s vremenom postaje grudvasta. Na kraju, ožiljno tkivo sprečava normalan protok krvi, što za posledicu ima slabljenje funkcije jetre i smrt.

Dejstvo alkohola na jetru ima još jednu, manje primetnu posledicu — oslabljena je njena sposobnost da se bori protiv kancerogenih materija. Time se znatno povećava rizik od pojave raka jetre, kao i raka usne duplje, ždrela, grla i jednjaka. Povrh toga, alkohol slabi sluzokožu usta kroz koju onda lakše prodiru kancerogene materije iz duvana, zbog čega su pušači u većoj opasnosti. Žene koje svakodnevno piju podložnije su pojavi raka dojke. Prema jednom ispitivanju, kod žena koje su pile tri ili više alkoholnih pića dnevno rizik od raka bio je 69 posto veći nego kod onih koje nisu pile.

Uticaj toksina na bebe

Jedna od najtragičnijih posledica zloupotrebe alkohola jeste njegovo dejstvo na nerođeno dete. „Od svih supstanci koje se zloupotrebljavaju, alkohol ima daleko najpogubniji uticaj na fetus“, izveštava International Herald Tribune. Kad trudnica pije, i beba u njenom stomaku pije, a toksično dejstvo alkohola je posebno razorno u fazi formiranja fetusa. Alkohol prouzrokuje trajna oštećenja centralnog nervnog sistema fetusa. Neuroni se ne formiraju pravilno. Neke ćelije bivaju uništene, dok se druge razvijaju na pogrešnim mestima.

Posledica je fetalni alkoholni sindrom koji je najčešći uzrok mentalne zaostalosti kod novorođenčadi. Deca sa ovim sindromom imaju smanjene umne sposobnosti, poteškoće u govoru, poremećaje u ponašanju, zaostaju u intelektualnom razvoju, sporije rastu, mogu biti hiperaktivna i imati poremećaje sluha i vida. Takođe, mnoge takve bebe rođene su s karakterističnim deformitetima lica.

Izvesni nedostaci, kao što su poremećaji u ponašanju i ograničena sposobnost učenja, mogu se javiti čak i kod dece čije su majke u trudnoći umereno konzumirale alkohol. „Ne morate biti alkoholičar da biste naškodili svojoj bebi“, kaže profesorka En Strajsgut, član tima za proučavanje uticaja alkohola i droge na fetus, na Univerzitetu u Vašingtonu, i dodaje: „isto činite i ako tu i  tamo popijete poneko piće tokom trudnoće.“ U izveštaju francuskog Nacionalnog instituta za zdravlje i medicinska ispitivanja, pod naslovom Alcool — Effets sur la santé (Uticaj alkohola na zdravlje), navodi se: „Uzimanje alkohola je izuzetno štetno tokom čitave trudnoće — još nije utvrđena neka minimalna doza ispod koje ne postoji rizik.“ U skladu s tim, bilo bi najmudrije da se žene koje su trudne ili nameravaju da ostanu u drugom stanju potpuno odreknu alkohola. b

Bezbedno pijenje

Ovde smo naveli samo neke zdravstvene probleme koje alkohol izaziva. U članku koji je 2004. objavljen u časopisu Nature bilo je istaknuto da „čak i male količine alkohola povećavaju rizik od povrede, kao i izglede za pojavu oko 60 oboljenja“. S obzirom na to, kako bi se moglo definisati bezbedno pijenje? Danas milioni ljudi bez ikakvih posledica uživaju u povremenom konzumiranju alkohola. Ključni faktor za očuvanje dobrog zdravlja jeste umerenost. Ali, šta je zapravo umerenost? Većina ljudi bi rekla da umereno pije, možda tvrdeći da sve dok nisu pijani ili zavisni od alkohola, nemaju razloga za zabrinutost. Pa ipak, svaki četvrti Evropljanin pije u meri koja se smatra rizičnom.

Neki izvori definišu umereno konzumiranje alkohola kao unošenje 20 grama čistog alkohola (dva standardna pića) dnevno za muškarce, odnosno 10 grama (jedno piće) kad se radi o ženama. Francuski i britanski zdravstveni stručnjaci predlažu „razumnu granicu“ od tri pića dnevno za muškarce i dva pića dnevno za žene. Američki Nacionalni institut za zloupotrebu alkohola i alkoholizam nadalje preporučuje da „osobe starije od 65 godina ograniče unošenje alkohola na jedno piće dnevno“. c Međutim, svi mi različito reagujemo na alkohol. U nekim slučajevima, čak i te niže doze mogu biti previsoke. Na primer, „umerene količine alkohola mogu štetno delovati na osobe koje pate od afektivnih poremećaja i anksioznosti“, zapaža se u jednom izveštaju (10th Special Report to the U.S. Congress on Alcohol and Health). Treba uzeti u obzir starost, zdravstveno stanje i telesnu građu pojedinca. (Vidite okvir „Kako smanjiti rizik“.)

Kakva pomoć stoji na raspolaganju onima koji su upali u zamku zloupotrebe alkohola? Na ovo pitanje biće odgovoreno u sledećem članku.

[Fusnote]

 [Okvir/Slike na 5. strani]

JEDNA ZA PUT?

Ograničenja u pogledu vožnje pod uticajem alkohola postoje skoro koliko i automobili. Prve zabrane stupile su na snagu u Danskoj, 1903. godine.

Kad pijete na prazan želudac, koncentracija alkohola u vašoj krvi dostiže najviši nivo u roku od oko pola sata nakon konzumiranja. Nasuprot mišljenju mnogih, kafa, izlazak na svež vazduh i vežbanje neće vam pomoći da se otreznite. Jedino što može da umanji dejstvo alkohola na vaš organizam jeste vreme. Osim toga, imajte na umu da jedno standardno piće sadrži istu količinu alkohola, bilo da se radi o vinu, pivu ili nekom žestokom piću. d

Čak i male količine alkohola mogu negativno uticati na vašu sposobnost da vozite. Alkohol utiče na vid. Usled toga, saobraćajni znaci izgledaju manji, ograničen je periferni vid, kao i sposobnost da se procene razdaljine i usmeri pažnja na udaljene objekte. Mozak sporije obrađuje informacije, usporeni su refleksi i koordinacija pokreta.

Ukoliko doživite saobraćajnu nezgodu dok ste pod dejstvom alkohola, vaše povrede će verovatno biti ozbiljnije nego da ste bili trezni. Štaviše, uticaj alkohola na srce i cirkulaciju krvi smanjuje vaše izglede da preživite bilo koju hitnu operaciju. „Prema tome, suprotno od raširenog gledišta, najčešće žrtve saobraćajnih nesreća povezanih s konzumiranjem alkohola jesu sami pijani vozači“, zapaža se u jednom izveštaju francuskog Nacionalnog instituta za zdravlje i medicinska ispitivanja. S obzirom na te opasnosti, u izveštaju se pružaju sledeće preporuke:

◼ Nemojte voziti ako ste pili.

◼ Nemojte sedati u automobil s vozačem koji je pio.

◼ Nemojte dozvoliti prijateljima ili roditeljima da voze pod uticajem alkohola.

[Fusnota]

[Slike]

Približno istu količinu alkohola sadrže

Jedna flaša piva (330 ml, 5% alkohola)

Jedna čašica žestokog pića (viski, džin, votka) (40 ml, 40% alkohola)

Jedna čaša vina (140 ml, 12% alkohola)

Mala čaša likera (70 ml, 25% alkohola)

[Okvir na 6. strani]

DA LI JE ZAVISNOST OD ALKOHOLA NASLEDNA?

U nastojanju da pronađu delotvoran lek za alkoholizam, naučnici pokušavaju da razumeju ulogu gena u pojavi i razvoju ove zavisnosti. S vremenom su otkrili nekoliko gena za koje veruju da utiču na reakciju osobe na alkohol. Međutim, na pojavu alkoholizma ne utiču samo genetski faktori. Čak i ako neko ima izvesne genetske predispozicije ne znači da će postati zavisan od alkohola. Određenu ulogu ima i uticaj okoline. Među faktore rizika ubrojeni su neadekvatna roditeljska briga, zloupotreba alkohola u porodici, druženje s vršnjacima koji piju, konfliktne situacije, emocionalni problemi, depresija, agresivnost, želja za uzbuđenjima, visoka otpornost na dejstvo alkohola ili zavisnost od neke druge opojne supstance. Ovi i drugi činioci mogu voditi do zavisnosti od alkohola.

[Okvir/Slika na 6. strani]

FRANCUSKA:

Procenjuje se da oko pet miliona ljudi prekomerno pije, od čega je između dva i tri miliona zavisno od alkohola

NIGERIJA:

Prema novinama Daily Champion koje izlaze u Lagosu, „u Nigeriji ima više od 15 miliona alkoholičara“, što je skoro 12 posto stanovništva

PORTUGAL:

U ovoj zemlji je stepen potrošnje čistog alkohola po stanovniku među najvišima u svetu. Lisabonske novine Público izveštavaju da 10 posto stanovništva ima „ozbiljne poremećaje izazvane alkoholom“

SJEDINJENE DRŽAVE:

U jednom izveštaju se navodi da „po medicinskim kriterijumima, blizu 14 miliona Amerikanaca, što je 7,4 posto stanovništva, zloupotrebljava alkohol ili pati od alkoholizma“ (10th Special Report to the U.S. Congress on Alcohol and Health)

[Okvir na 8. strani]

KAKO SMANJITI RIZIK

Sledeće preporuke za smanjenje rizika objavila je Svetska zdravstvena organizacija, to jest njen Odsek za mentalno zdravlje i bolesti zavisnosti. Treba imati u vidu da smanjen rizik ne znači da je svaka opasnost otklonjena. Reakcija na alkohol se razlikuje od osobe do osobe.

◼ Nemojte piti više od dva standardna pića dnevno e

◼ Najmanje dva dana sedmično nemojte uopšte piti

U sledećim okolnostima je čak i jedno ili dva pića previše:

◼ Kad vozite ili upravljate nekom mašinom

◼ U trudnoći ili tokom dojenja

◼ Kada uzimate određene lekove

◼ Ukoliko imate neki zdravstveni problem

◼ Ako ne možete da se kontrolišete kad počnete da pijete

[Fusnota]

[Izvor]

Izvor: Brief Intervention for Hazardous and Harmful Drinking

[Okvir/Slika na 9. strani]

DOBAR ZA SRCE?

Naučnici pretpostavljaju da izvesne hemijske supstance u crnom vinu (polifenoli) smanjuju dejstvo jedne supstance koja izaziva sužavanje krvnih sudova.

Osim toga, alkohol se obično povezuje s povećanjem nivoa takozvanog dobrog holesterola. On takođe smanjuje nivo supstanci koje mogu prouzrokovati stvaranje krvnih ugrušaka.

Moguće koristi od konzumiranja alkohola povezuju se s pijenjem malih količina raspoređenih tokom cele sedmice, a ne s jednom velikom količinom popijenom tokom samo jednog večernjeg izlaska. Prekoračenje granice od dva pića dnevno dovodi se u vezu s povišenim krvnim pritiskom, dok neumereno konzumiranje alkohola povećava rizik od moždanog udara i može prouzrokovati uvećanje, kao i nepravilan rad srca. Ovi i drugi zdravstveni rizici poništavaju sve pozitivne efekte alkohola na kardiovaskularni sistem. Svako preterivanje je štetno.

[Dijagram/Slika na 7. strani]

KAKO VAM ALKOHOL MOŽE NAŠKODITI

Mozak

Odumiranje ćelija, gubitak pamćenja, depresija, agresivno ponašanje

Slabljenje vida, govora i koordinacije

Rak grla, usne duplje, dojke, jetre

Srce

Slabljenje srčanog mišića, mogući poremećaji u radu srca

Jetra

Masna, zatim uvećana, na kraju pojava ožiljnog tkiva (ciroza)

Drugi rizici

Slabljenje imuniteta, čir, upala pankreasa

Trudnice

Rizik od rađanja bebe koja je mentalno zaostala ili ima deformitete

[Slika na 8. strani]

„Od svih supstanci koje se zloupotrebljavaju, alkohol ima daleko najpogubniji uticaj na fetus“