Moć štampe

Kada je Prvi svetski rat okončao monarhiju u Nemačkoj, na vlast je došla socijaldemokratska vlada. Zatim su komunisti pokušali da zbace tu novu vladu. I jedni i drugi smatrali su da bi kontrolisanje medija značilo ne samo kontrolisanje javnog mnjenja već i samih ljudi. Tako je počela žestoka borba za prevlast nad štampom.

TOKOM proteklih nekoliko vekova, novine su uticale na kulturu i politiku, igrale su važnu ulogu u poslovnom svetu i uticale su na svakodnevni život miliona ljudi. Kakvu ulogu one igraju u vašem životu?

Prve evropske novine izašle su 1605. godine u Nemačkoj. Danas u nekim mestima oko 75 posto ljudi starijih od 14 godina svakodnevno čita novine. Tiraž dnevnih novina u nekim zemljama u razvoju manji je od 20 primeraka na 1 000 stanovnika, dok je recimo u Norveškoj preko 600 primeraka. U celom svetu, za čitaoce se otima oko 38 000 listova.

Svi ti listovi obaveštavaju javnost o važnim dešavanjima, ali i više od toga. Oni pružaju informacije na osnovu kojih mnogi čitaoci oblikuju svoje stavove. „To što svakodnevno čitamo novine“, tvrdi Diter Ofenhojzer iz Nemačke komisije Uneska, utiče na „naše stavove, ponašanje i čak na naša osnovna moralna merila.“

Istoričari kažu da novine podstiču, podržavaju i opravdavaju ratove. Oni navode francusko-pruski rat (1870-71), špansko-američki rat (1898) i Vijetnamski rat (1955-75). Mnogi poslovni ljudi, naučnici, popularne ličnosti iz sveta zabave i političari propali su zbog skandala objavljenih u novinama. U čuvenoj aferi Votergejt, sredinom 1970-ih, novinari su otkrili i obelodanili niz događaja, što je primoralo američkog predsednika Ričarda Niksona da podnese ostavku. Da, mora se priznati da štampa ima ogroman uticaj, bio on dobar ili loš.

Ali kako je došlo do toga da novine imaju toliki uticaj? Koliko je pouzdano ono što čitamo u njima? Koje nam mere predostrožnosti mogu pomoći da bismo imali koristi od njih?

[Slika na 3. strani]

Rat za berlinske novine koji je usledio nakon Prvog svetskog rata