Osetili smo Božju pomoć koja jača

ISPRIČALA ESTER GAITAN

„Kidnapovali smo vašu majku. Ne pokušavajte da zovete policiju. Javićemo vam se sutra ujutro, čekajte naš poziv.“

MOJA mlađa sestra je primila ovaj telefonski poziv jednog utorka prošle godine, nakon što je naša majka, Ester, bila kidnapovana. Moj suprug Alfredo i ja saznali smo za to kad smo se vratili sa sastanka iz Dvorane Kraljevstva Jehovinih svedoka. Otišli smo u kuću mojih roditelja u gradu Meksiku, gde su se već okupili naši rođaci. Moja mlađa sestra i mlađi brat bili su očajni, a mamine sestre su plakale.

Otac i stariji brat bili su na službenom putu. Nakon što smo telefonom razgovarali s njima, složili smo se da bi bilo najbolje da obavestimo policiju. Tokom cele te teške noći, molili smo se za pomoć. Jasno smo osetili da nam Bog daje ’snagu koja nadilazi uobičajenu‘ (2. Korinćanima 4:7).

Kada je sledećeg jutra zazvonio telefon, ja sam se javila. Mada sam bila veoma nervozna, uspela sam da pričam smireno. Kidnaper je želeo da razgovara sa ocem, ali rekla sam mu da on nije u gradu. Tada je taj čovek kazao da će sačekati dok se otac ne vrati i da će onda početi pregovore. Zapretio je da će ubiti mamu ako im ne platimo ogromnu sumu novca.

Sutradan nas je ponovo pozvao. Pošto sam zvučala mirno uprkos njegovim pretnjama, upitao me je: „Zar ne shvatate ozbiljnost situacije?“

„Naravno“, odgovorila sam. „Kidnapovali ste moju majku. Ali, mi smo Jehovini  svedoci i uvereni smo da će nam naš Bog pomoći. Osim toga, Biblija nam pomaže da budemo spremni da se suočimo s teškim vremenima u kojima živimo.“

„Znam, znam, čuo sam sve to“, odgovorio je. „Vaša majka priča isto. Ona ima veliko pouzdanje u svog Boga i u vas.“ Tako smo saznali da je mama i dalje čvrsta u veri i to nas je ojačalo.

Pomoć da istrajemo

Kako su dani prolazili, suhrišćani su nam telefonirali i slali pisamca i elektronske poruke. Nastavili smo da idemo na sastanke i da učestvujemo u propovedanju. Utehu nam je pružalo i svakodnevno čitanje Biblije i biblijske literature. Iznad svega, molitva nam je davala „Božji mir“ (Filipljanima 4:6, 7).

Jedan od policajaca je prokomentarisao: „Devet godina radim u ovom odeljenju i za to vreme sam video mnoge porodice savladane očajem, ali vi ste drugačiji. Tako ste spokojni. Siguran sam da je to zbog vašeg Boga.“

Pokazali smo mu Probudite se! od 22. decembra 1999, sa uvodnim člancima „Zašto je kidnapovanje svetska opasnost“, koje smo ponovo razmatrali. Pročitao ih je i zatražio još primeraka, rekavši da bi voleo da bolje upozna Jehovine svedoke.

Konačno, nakon 15-dnevnih pregovora, kidnaperi su oslobodili mamu. Bila je dobro, iako su je držali zatvorenu u jednoj sobici, s lancem oko noge. Ipak, ophodili su se prema njoj s poštovanjem i redovno su joj davali lek koji mora da uzima, budući da ima dijabetes i visok krvni pritisak.

Mama nam je ispričala kako je uspela da sve to uspešno prebrodi. „U početku sam bila veoma uplašena“, priznala je, „ali onda sam počela da se molim Jehovi i on nije dozvolio da me očajanje savlada. Dok sam bila u ta četiri zida, nikada se nisam osećala usamljeno. Jehova mi je bio tako stvaran. Ni u jednom trenutku me nije napustio. Molila sam ga da mi pomogne da pokazujem plodove njegovog duha, pre svega strpljenje.

„Zahvaljujući Božjoj pomoći, nisam plakala niti paničila. Stalno sam se prisećala biblijskih stihova koje sam znala i pevala sam pesme Kraljevstva. Ponekad sam zamišljala da sam na nekom hrišćanskom sastanku i u mislima sam učestvovala. Takođe sam zamišljala kako propovedam ljudima i vodim biblijske studije. Pošto je moj um bio toliko zaokupljen time, vreme je brzo prolazilo.

„Imala sam priliku i da pričam kidnaperima o svojoj veri. Svaki put kad bi mi neko od njih doneo hranu, propovedala sam mu, iako su mi oči bile vezane. Na primer, jednom sam rekla kidnaperu da je Biblija prorekla teška vremena u kojima živimo i da razumem da im je novac sigurno jako potreban. Rekla sam mu da Jehova Bog ima apsolutnu moć, ali da je nikada ne zloupotrebljava. Zatim sam ga zamolila da ne zloupotrebe svoju moć nada mnom, već da prema meni postupaju čovečno.

„Kidnaper me je saslušao i rekao mi da ne brinem, da me neće povrediti. Zahvalna sam Jehovi što mi je pružio podršku u tim teškim trenucima i odlučnija sam nego ikad da nastavim da mu služim kao opšti pionir [punovremeni jevanđelizator], dokle god to budem mogla.“

Ovo iskušenje je približilo mamu i sve nas Jehovi. Nemamo reči kojima bismo opisali koliko smo srećni što je mama opet kod kuće. Utešno je znati da pod vladavinom Božjeg Kraljevstva neće biti ovakvih zločina. U međuvremenu, moja porodica i ja možemo potvrditi istinitost psalmistinih reči: „Mnoge su nevolje pravednika, ali Jehova uvek ga izbavlja“ (Psalam 34:20).