Pogled u svet

Moć smeha

„Naučnici su procenili da samo pola minuta radosnog smeha vredi koliko i 45 minuta odmaranja“, izveštava poljski nedeljnik Przyjaciółka. Jedan spontan prasak u smeh može se uporediti s tri minuta aerobika, dok je deset toplih osmeha ekvivalent za deset minuta intenzivnog veslanja.“ Smeh donosi i druge koristi. Na primer, pluća dobijaju trostruko veću količinu vazduha, poboljšava se cirkulacija, kao i varenje, metabolizam, aktivnost mozga i izlučivanje štetnih materija. Da biste bili dobro raspoloženi, u pomenutom časopisu se preporučuje da dan započnete tako što ćete se smešiti sebi, svom bračnom drugu i deci. Zatim se dodaje: „Naučite da se smejete na svoj račun. Pokušajte da vidite pozitivnu stranu u svemu, čak i u teškim situacijama.“

 Više sunca po podne — mirnije noći

Prema rezultatima jednog nedavnog istraživanja o navikama spavanja 56 zdravih beba, koji su objavljeni u publikaciji Journal of Sleep Research, „bebe koje su dobro spavale noću bile su znatno duže izložene sunčevoj svetlosti tokom ranog poslepodneva“. Za razliku od toga, izloženost svetlosti ujutru i predveče nije doprinela kvalitetu sna. Autor ovog istraživanja je dr Ivon Harison, sa Univerzeta Džon Mur u Liverpulu, koja je i sama majka. Ona je odlučila da ispita uticaj svetlosti na kvalitet sna beba zbog jednog ranijeg istraživanja koje je pokazalo da starije osobe bolje spavaju ako su preko dana više vremena provele na suncu.

Širenje Šagasove bolesti

Šagasovu bolest izaziva parazit koji se prenosi putem izmeta stenice Triatoma megista, insekta koji se hrani krvlju. Ova bolest je karakteristična za seoska područja od Meksika do Argentine. Procenjuje se da je ovim parazitom zaraženo milion i po do dva miliona Meksikanaca, izveštava meksički list The Herald. Međutim, Šagasova bolest se širi i u druge delove sveta. Jedan način je putem transfuzije krvi. Meksički biolog Bert Kolman objašnjava: „Već smo dobili izveštaje iz Australije, Evrope, Sjedinjenih Država i Kanade o infekcijama putem transfuzije krvi. Kada uglavnom zdravi doseljenici s područja gde je ta bolest karakteristična daju krv, niko u pomenutim zemljama i ne pomišlja da uradi test na Šagasovu bolest.“ Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je na zapadnoj hemisferi ovom bolešću zaraženo 16 do 18 miliona ljudi i da je još 100 miliona u opasnosti. Za sada, ne postoji lek za Šagasovu bolest, koja se često završava smrću.

Bukom do zaostalog poreza

Da bi podstakle lokalno stanovništvo da plati 900 000 evra, koliko duguje za porez na imovinu, gradske vlasti iz Radžamandrija u Indiji obećale su da neće naplaćivati novčane kazne i kamatu, javlja novinska služba Rojters. Kada taj pristup nije doneo rezultate, vlasti su angažovale 20 grupa bubnjara da udaraju u bubnjeve ispred domova nesavesnih poreskih obveznika. Bubnjari „prave buku ispred kuća onih koji nisu platili porez, čime ih navedu da izađu napolje. Zatim im objasne njihove obaveze i potrebu da što pre izmire svoj dug“, kaže gospodin Anjdžanejulu, član gradske uprave. „Oni udaraju u bubnjeve sve dok ljudi ne obećaju da će platiti porez.“ Ova neobična metoda pokazala se delotvornom. Zahvaljujući njoj, nakon samo jedne sedmice gradu je plaćeno 18 posto zaostalog poreza.

Religija u Rusiji

U Rusiji je nekad vladalo mišljenje da su među vernicima uglavnom žene, stariji i oni koji nisu uspeli da završe srednju školu. Međutim, podaci sada pokazuju da među članovima crkava ima sve više mladih, kao i muškaraca i visokoobrazovanih osoba, izveštavaju novine Rossiyskaya Gazeta. Između 1989. i 1991. godine, samo 30 posto stanovništva izjavljivalo je da pripada pravoslavnoj crkvi. Ali od 1999. naovamo, taj broj je porastao na više od 50 posto. Ruski sociolozi su nedavno ustanovili da 30 posto Rusa veruje u zagrobni život, 24 posto u raj i pakao, a 28 posto u religiozna čuda. Skoro trećina ispitanika slaže se sa izjavom: „Verujem da Bog postoji i nimalo ne sumnjam u to.“ Istovremeno, „30 posto Rusa veruje u astrologiju, a 50 do 55 posto veruje u proročanske snove i u predskazanja“, navodi se u izveštaju.

Pokušaj Grčke crkve da uvede savremeni grčki

Zabrinut zbog toga što tokom službe u grčkim crkvama mnogi ne razumeju delove iz Biblije koji se čitaju na grčkom jeziku iz starog doba, grčki arhiepiskop je naložio da se u atinskim crkvama koristi i savremeni grčki. „Novi zavet se čita na originalnom helenističkom ’koine‘ (narodnom jeziku), koji se govorio od kraja četvrtog veka pre n. e. do petog veka n. e.“, izvestio je list Kathimerini. Ali arhiepiskop je bio „zabrinut zbog toga što naročito mladi ne razumeju taj jezik i ne mogu da prate službu“, navedeno je u izveštaju. U jednom probnom programu koji je pomenuti list nazvao „velikim korakom za crkvu koja se inače čvrsto drži tradicije“, odlomci iz Biblije bili su čitani najpre na koine grčkom, a zatim na savremenom grčkom. Međutim, nakon manje od godinu dana, iste novine su izvestile da crkva „odustaje“ od pokušaja da „čitanje Novog zaveta učini razumljivijim većem broju ljudi“.

Stara prijateljstva, Internet i povećanje stope razvoda

Veb-sajtovi pomoću kojih se ponovo može stupiti u kontakt s nekadašnjim društvom iz škole „doprinose povećanju talasa razvoda, budući da muževi i žene koje muči monotonija kontaktiraju sa svojim ljubavima iz školskih dana“, izvešava britanski list Guardian Weekly. Komentarišući uticaj ove pojave na stopu razvoda u Britaniji, koja je 2004. dostigla najviši nivo u proteklih sedam godina, Kristin Nortam, predstavnica udruženja za bračno savetovanje Relate, izjavila je sledeće: „Mnogim ljudima je njihova prva ljubav iz škole ili sa koledža ostala u lepoj uspomeni. Ako su nezadovoljni svojim brakom, počinju da se pitaju kako bi bilo da su ostali sa starom ljubavi.“ Sada je supružnicima koji nisu srećni lakše nego ikada da se „priključe na Internet u potrazi za romansom, umesto da rešavaju emocionalne probleme koje imaju u braku“, zapaža se u citiranim novinama.

Opasnosti na stepenicama

Na stepenicama se „svake godine povredi više ljudi nego u saobraćajnim udesima“, navodi se u američkom časopisu The Week. U izveštaju se dodaje: „Procenjuje se da u Sjedinjenim Državama svake godine 1 091 osoba pogine dok se penje uza stepenice ili silazi niz njih, dok se 769 400 osoba povredi.“ Šta dovodi do pogrešnih koraka i zatim do pada? „Ljudi najčešće pogrešno procene rastojanje i ne stanu kako treba“, piše The Week.