Pružanje utehe usred tragedije

Dolores Gomez, Jehovina svedokinja iz jednog gradića nadomak Barselone, imala je 44 godine kada joj je lekar rekao da ima tumor na mozgu i da će živeti još nekih osam meseci. Njeni suvernici su je obasipali izrazima ljubavi. Nekoliko dana pre nego što je umrla, njeni rođaci, koji nisu Svedoci, došli su iz raznih delova Španije.

Svedoci su se pobrinuli za njihove potrebe — za smeštaj, hranu, prevoz i drugo. Nepokolebljiva vera i dostojanstvo koje je Dolores pokazivala do samog kraja, kao i gostoljubivost Svedoka, dirnuli su njenu porodicu. Oni su opisali svoja osećanja u sledećem pismu.

„Ovo pismo pišemo grupi muškaraca i žena koji propovedaju ne samo tako što govore da vole svoje bližnje, već i tako što to pokazuju i delima koja odražavaju njihova duboka plemenita osećanja. Doživeli smo to tokom jednog teškog perioda, neizlečive bolesti naše sestre Loli [Dolores].

„Zato svi mi (njeni rođaci iz udaljenih krajeva Španije), ujedinjeni u bolu zbog tako velikog gubitka, želimo da izrazimo našu duboku zahvalnost i naklonost svima vama koji ste delili s njom radost i tugu, njene pobede i poraze, sve do poslednjeg trenutka njenog života.

„Takođe, želimo da znate da je to za nas bio jedan od najvećih izraza ljubavi i jedinstva. Vraćamo se svojim kućama, svojim porodicama i obavezama, ali drugačiji, dirnuti snagom ljubavi koja je bila tako očigledna kod naše sestre Loli i kod vas, što nam svakog dana uliva novu snagu.

„Opraštamo se od vas duboko zahvalni i ispunjeni srdačnom naklonošću. Prijatelji, neka vam do našeg sledećeg susreta Jehova obilno daruje sreću.“

U potpisu, porodica Dolores Gomez

[Slike na 31. strani]

Neki od lokalnih Svedoka