Zadovoljiti potražnju za novostima

„SVI Atinjani i stranci koji su među njima boravili nisu trošili slobodno vreme ni na šta drugo osim da nešto novo kažu ili čuju“, zabeležio je hroničar Luka pre skoro 2 000 godina (Dela apostolska 17:21). Stotinak godina ranije, rimska vlada je primetila da su ljudi željni da čuju najnovije vesti i počela je da postavlja na prometnim mestima dnevne izveštaje zvane Acta Diurna.

Najkasnije do sedmog veka, Kinezi su počeli da izdaju list Dibao (Pao) i to su bile prve štampane novine u svetu. U Evropi, gde je još uvek bilo puno nepismenih, putujući pripovedači prenosili su vesti o ratovima, nemirima, kriminalu i drugim događajima. Kasnije se o takvim zbivanjima moglo čitati u novinama koje su bile pisane rukom ili rađene u drvorezu a prodavale su se na pijacama i vašarima.

S vremenom su trgovačke kuće obogatile svoja poslovna pisma važnim novostima koje su kasnije počele da se pojavljuju kao poseban dodatak zvan nova (novosti), koji je mogao da ide od ruke do ruke.

Počeci novina

Početkom 17. veka, u Nemačkoj su se pojavila dva lista koja su redovno izlazila. Jedan je štampan od 1605. u Strazburu i zvao se Relation (izveštavao je o novostima), a drugi, Avisa Relation oder Zeitung (savetodavni list), od 1609. u Volfenbitelu. Prve dnevne novine u Evropi bile su Einkommende Zeitungen (Dolazeće vesti), a počele su da izlaze 1650. u Lajpcigu.

 Te prve dnevne novine sastojale su se od četiri strane džepnog formata. U njima su se navodile vesti bez naročitog redosleda. Jedan primerak je bio prilično jeftin, ali godišnja pretplata iznosila je celu mesečnu platu dobro plaćenog radnika. Uprkos tome, potražnja za novinama brzo je rasla. Do početka 18. veka, samo u Nemačkoj redovno je izlazilo između 50 i 60 listova koje je čitalo nekoliko stotina hiljada čitalaca.

Isprva su izvori novosti bila pisma, druge novine, upravnici pošta koji su dobijali vesti putem pisama i umnožavali ih, ili jednostavno glasine koje bi novinari čuli na javnim mestima. Kako je konkurencija rasla, izdavači su nastojali da njihove novine budu sadržajnije i kvalitetnije. Unajmili su prve stručne urednike. A pošto većina izdavača nije mogla da priušti sebi razgranatu mrežu izvora novosti i izveštača, nastale su novinske agencije koje su pretplaćene izdavače počele da snabdevaju novostima.

Važni i korisni izumi

Novinarstvo ne bi bilo moguće bez važnih izuma, posebno štampanja pomoću pokretnih slova koje je uveo Johan Gutenberg. Dalji izumi učinili su proizvodnju novina praktičnom i isplativom. Na primer, tokom 1860-ih, rotaciona presa je omogućila štampanje na neprekidnoj rolni papira, umesto na listovima, kao do tada. Ubrzo nakon toga, počelo se s korišćenjem linotipa, štamparske mašine za slaganje metalnih slova u matrice. Zatim je u drugoj polovini 20. veka skupo ručno slaganje slova bilo zamenjeno kompjuterskim.

U međuvremenu, vesti su se širile sve brže otkako je tokom 1840-ih u upotrebu ušao telegraf, a tokom 1870-ih pisaće mašine i telefon. U skorije vreme, upotreba kompjutera, e-pošte i faksa postala je uobičajena u novinarstvu, čega su svedoci milioni ljudi. Izveštači sve brže stižu na lice mesta — železnicom, automobilom i avionom — dok brzi transport sada isporučuje sve više novina.

Šta stiže na papir?

Pošto živimo u sve „manjem“ svetu, u mnogim mestima nije problem pronaći dovoljno novosti. „Veći problem je napraviti izbor u moru novosti“, kažu urednici lista Frankfurter Allgemeine Zeitung. Novinske agencije preplavljuju nemačke novinske kuće s nekih 2 000 dopisa dnevno. Toj poplavi novosti doprinose i izveštači, dopisnici, kao i vesti koje emituju ostali mediji.

Dve trećine novosti čine izjave za štampu i izveštaji o raznim događajima kao što su koncerti, sportska dešavanja i kongresi. Urednici moraju poznavati ciljnu grupu čitalaca kako bi udovoljili potražnji za informacijama o temama od lokalnog značaja, kao što su na primer izveštaji o prinosu, godišnjice i proslave.

Popularni delovi novina su sportska rubrika, zabava, političke karikature i reč urednika. Reportaže, izveštaji iz inostranstva i intervjui sa istaknutim ličnostima i stručnjacima mogu biti veoma poučni i zanimljivi.

 Novine u krizi

„Nemačka novinska industrija suočava se s najtežom finansijskom krizom u svojoj istoriji“, pisale su 2002. godine novine Die Zeit. A 2004, Švajcarsko novinsko udruženje izvestilo je najniži ukupan tiraž u proteklih deset godina. Šta se dešava s potražnjom za novinama?

Jedan od razloga je to što je svetska ekonomija krenula nizbrdo, što se odrazilo na reklamiranje, koje je mnogim novinama donosilo dve trećine prihoda. Od 2000. do 2004, američki Wall Street Journal izgubio je 43 posto zarade od reklamiranja. Da li će se sa oporavkom ekonomije oglašavanje u novinama vratiti na staro? Mnoge oglase za nekretnine, poslove i prodaju automobila preoteo je Internet. Danas se novine takmiče sa elektronskim medijima — radiom, televizijom i Internetom.

S druge strane, potražnja za novostima još uvek je velika i ne jenjava. Profesor medijske ekonomije Aksel Cerdik izjavio je za jedne novine iz Frankfurta: „Ova kriza nije toliko ozbiljna kao što većina novinara smatra.“ Glavna urednica jednog nemačkog dnevnog lista rekla je nešto slično: „Lokalne [novine] su još uvek jake.“

Čak i ako kažemo da ništa ne može tako temeljno obraditi neku novost i pokrenuti takvu diskusiju u javnosti kao što to mogu novine, ipak ostaje pitanje: Možete li se pouzdati u njihovo viđenje stvari? Kako možete imati koristi od onoga što čitate u novinama?

[Okvir/Slika na 10. strani]

NOVINARSTVO — ZAHTEVAN POZIV

Neko bi mogao zavideti novinarima. „Kada se novinaru ime pojavi u medijima, to mu može pružiti osećaj velikog zadovoljstva i uspeha“, priznao je jedan dugogodišnji francuski novinar. Pa ipak, novinarstvo može biti i izvor frustracija do kojih dolazi kada priču objavi suparnički list, kada se ne uspe dobiti intervju, kao i kada se bezbrojni sati provedu u iščekivanju događaja koji se ne desi.

Jedna novinarka iz Poljske spomenula je dodatni izazov. „Mi ne znamo kada ćemo biti slobodni a kada ćemo morati da radimo“, rekla je ona. „Ponekad trpi naša privatnost, a brzi tempo može negativno uticati na naš porodični život.“ Jedan bivši novinar iz nekadašnjeg Sovjetskog Saveza istakao je možda najveću frustraciju: „Toliko bih se trudio, a na kraju moj članak ipak ne bi bio objavljen.“

Sportska reporterka najtiražnijih novina u Holandiji otkriva: „Često mi kažu da sam neznalica. Neki čitaoci se iznerviraju i razbesne, a pošto se zbog sporta ponekad prilično uzburkaju strasti, neki su čak pretili da će me ubiti.“ Zašto onda novinari ipak nastavljaju da se bave ovim poslom?

Naravno, neki to čine zbog zarade. Ali to nije slučaj kod svih. Jedan novinar koji radi za jedan francuski list kao razlog je naveo svoju ljubav prema pisanju. Njegova koleginica iz Meksika je rekla: „Barem uspevate da napišete nešto što će ljudima koristiti.“ A u Japanu, jedan od urednika drugog najtiražnijeg dnevnog lista u svetu rekao je: „Srećan sam kada osetim da sam pomogao ljudima i kada istina izađe na videlo.“

Svakako, u pripremi novina ne učestvuju samo novinari. U zavisnosti od veličine i profila izdavačke kuće, tu su i urednici, korektori, osobe koje se bave proveravanjem tačnosti informacija, arhivari i mnogi drugi koji rade naporno, ali anonimno — i to sve da biste vi dobili svoj primerak novina.

[Slike na 4. strani]

Nekadašnje nemačke novine: Bibliothek für Kunst - und Antiquitäten-Sammler, Vol. 21, Flugblatt und Zeitung, 1922.

[Izvor]

Jedne od prvih novina u Nemačkoj i današnji štand s novinama