Divov  put

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ IRSKE

PREMA irskoj legendi, div iz Irske po imenu Fin Makul hteo je da se bori s Benandonerom, divom iz Škotske. Ali, postojao je jedan problem. Nije bilo dovoljno velikog broda kojim bi se jedan od divova prevezao preko mora! Fin Makul je, kaže legenda, rešio taj problem tako što je napravio put od ogromnih kamenih stubova.

Benandoner je prihvatio izazov i krenuo preko nasipa za Irsku. Bio je veći i jači od Fina Makula. Čim je Finova žena to shvatila, lukavo je prerušila svog muža u bebu. Kada je Benandoner stigao do njihove kuće i video „bebu“, uplašio se, jer ako je tolika beba, koliki je tek onda otac! Pobegao je u Škotsku! Da bi bio siguran da Fin Makul neće krenuti za njim, uništio je put za sobom. Iza njega su ostale samo stene koje su danas poznate pod nazivom Divov put.

Tokom proteklih više od trista godina, ovu duhovitu priču o nastanku Divovog puta čuli su milioni posetilaca. Kako je on zaista nastao, i šta ga čini posebnom atrakcijom? Odlučili smo da sami proverimo.

Put za divove!

Divov put se nalazi na severnoj obali Irske, oko 100 kilometara severozapadno od Belfasta. Po dolasku, kratko smo prošetali od turističkog centra do obale. Dočekao nas je zadivljujući prizor — na hiljade velikih, uspravnih kamenih stubova, visokih i do šest metara. Neki procenjuju da ih ima oko 40 000. Ali našu pažnju nije privukao njihov broj, već simetrija. Svi su prečnika od 40 do 50 centimetara, na vrhu su praktično ravni, i izgleda kao da su svi šestougaoni. Toliko su jednoobrazni da gledano odozgo liče na saće. Kasnije smo saznali da oko četvrtine stubova ima pet uglova, a da ih ima i sa četiri, sedam, osam, pa čak i devet uglova.

Divov put se sastoji od tri dela. Najveći od njih, Veliki put, počinje na obali u podnožju litica. Nekada je više ličio na ogromna razbacana gazišta, od kojih su neka visoka po šest metara. Posmatrajući ga kako se proteže ka moru, lako je zaključiti zašto je nazvan putem za divove pošto su na tom delu vrhovi nalik saću približno iste visine, a nasip podseća na popločani put čija širina varira od 20 do 30 metara. Tokom oseke, mogli smo da šetamo po nekoliko stotina metara ovim kamenim putem dok lagano nije nestao pod talasima, kao da se nastavlja prema Škotskoj.

Ostala dva dela, Srednji put i Mali put, protežu se uporedo s Velikim putem. Oba više podsećaju na brežuljke nego na puteve. Zaravnjeni vrhovi olakšavaju posetiocima avanturističkog duha da se penju sa jednog „brežuljka“ na drugi. Ipak, mora se biti veoma oprezan jer su stubovi blizu vode vlažni i veoma klizavi!

Druge divovske formacije

Nastavili smo da pešačimo još oko šest i po kilometara duž dela obale koji je poznat kao Rtovi puta, i videli još hiljade ovih stubova na liticama. Tokom godina, ljudi su davali imena nekim od ovih formacija. Dve od njih su dobile ime po muzičkim instrumentima. Jedna je nazvana Orgulje zbog dugih stubova pravilnog oblika koji podsećaju na cevi ogromnih orgulja. Druga, Divova harfa, ima velike zakrivljene stubove koji se spuštaju sve do obale.

Legenda o divovima uticala je na davanje imena i drugim formacijama. Na primer, postoje Divov razboj, Divov mrtvački sanduk i Divovi topovi, kao i Divove oči. Postoji čak i Divova čizma! Tu stenu u obliku čizme videli smo nešto dalje od Divovog puta, na jednoj plaži. Pošto je visoka oko dva metra, neki su izračunali da je div iz legende koji je nosio tu „čizmu“ sigurno bio visok barem 16 metara.

Još jedna formacija — Vrhovi dimnjaka — podseća na susret slavne španske armade sa Divovim putem. Budući da su ih erozija i uticaj vremenskih prilika odvojili od velike litice, tih nekoliko stubova izdižu se na jednom rtu iznad obale. Nije teško uvideti zašto su mornari koji bi ih spazili sa mora mogli pomisliti da su to vrhovi dimnjaka nekog velikog zamka. Izgleda da je španski ratni brod Hirona, dok je bežao nakon poraza španske armade 1588, otvorio vatru na ove stubove misleći da je to neprijateljski zamak.

 Drugi kraj Divovog puta

Divov put je navodno napravljen da bi povezao Irsku i Škotsku. Gde je onda drugi kraj? Identični bazaltni stubovi nalaze se 130 kilometara severoistočno, kod Stafe, veoma malog nenaseljenog ostrva nadomak zapadne obale Škotske. (Ime Stafa znači „Ostrvo stubova“.) Benandoner, div iz Škotske koji je pobegao od Fina Makula, zvao se i Fingal, a glavno obeležje ovog ostrva — velika pećina u bazaltnim stubovima dužine nekih 80 metara — po njemu se zove Fingalova pećina. Zvuk talasa koji se razbijaju o zidove pećine inspirisao je nemačkog kompozitora Feliksa Mendelsona da 1832. napiše uvertiru „Hebridi“, poznatu i kao „Fingalova pećina“.

Kako su stubovi nastali?

Pošto ove jednoobrazne stubove nisu napravili zavađeni divovi, kako su oni nastali? Saznali smo da se odgovor krije u načinu formiranja nekih tipova stena.

Severna Irska se nalazi na krečnjačkom području. Dosta davno, vulkanska aktivnost duboko u Zemljinoj kori izbacila je kroz otvore u krečnjaku rastopljeno stenje čija je temperatura bila viša od 1000 stepeni Celzijusa. U dodiru s vazduhom, ono se ohladilo i očvrsnulo. Ali, zašto nije nastala ogromna masa nepravilnog oblika?

Rastopljeno stenje, to jest magma, sastoji se od mnogih hemijskih elemenata i stoga može stvoriti razne tipove stenja. Tip stene kod Divovog puta je bazalt. Kako se lagano hladila, magma se skupljala i zbog njenog hemijskog sastava, na spoljašnjoj površini su se formirale pravilne šestougaone pukotine. Dok se magma postepeno hladila iznutra, pukotine su se spuštale, omogućavajući nastanak mnogobrojnih bazaltnih stubova nalik na olovke.

 ’Gde je hvalisanje arhitekata?‘

Ovakvi stubovi ne postoje samo u Irskoj i Škotskoj. Međutim, u drugim delovima sveta uglavnom je prilično teško doći do njih. Retka su mesta gde ima tako mnogo dobro očuvanih šestougaonih stubova do kojih svako može doći.

Krajem 18. veka, ser Džozef Benks bio je toliko oduševljen upečatljivom lepotom relativno malog broja stubova koje je otkrio na ostrvu Stafa, da je zapazio: „U poređenju sa ovim, šta su katedrale i palate koje je sagradio čovek! Gde je sad hvalisanje arhitekata?“

Naša poseta Divovom putu, jednom od irskih prirodnih čuda, probudila je slično osećanje u nama. Dok smo se šetali, zadivljeno smo posmatrali tu prirodnu arhitekturu i razmišljali o moći i kreativnosti Velikog Stvoritelja i Arhitekte, Jehove Boga.

[Slika na 15. strani]

Prirodni fenomen— većina kamenih stubova je šestougaona

[Izvor]

Courtesy NITB

[Slika na stranama 16, 17]

Bazaltni stubovi se protežu uz obalu u dužini od šest kilometara

[Slika na 17. strani]

Divova čizma, visoka oko dva metra

[Slika na 17. strani]

Ovi stubovi visoki oko 12 metara podsećaju na cevi ogromnih orgulja

[Izvori slika na 16. strani]

Gore levo: Courtesy NITB; dole: © Peter Adams/Index Stock Imagery