Jaz između bogatih i siromašnih

BEZ obzira na to kojim se izrazima ukazuje na njih, industrijski razvijene i ekonomski napredne zemlje mogu se pohvaliti visokim životnim standardom, dok zemlje s manje razvijenom industrijom, pa samim tim i sa slabijom ekonomijom, imaju mnogo niži životni standard. Moglo bi se reći da su to dva različita sveta.

Naravno, takve suprotnosti mogu postojati i unutar jedne države. Razmislite o relativno bogatim zemljama koje su spomenute u prethodnom članku. U njima ima i bogatih i siromašnih. Primera radi, u Sjedinjenim Državama oko 30 posto ukupnog nacionalnog dohotka sliva se u džepove bogatih koji čine 10 posto stanovništva. U isto vreme, 20 posto siromašnih mora da živi sa samo 5 posto ukupnog dohotka. Možda ovakva ili slična situacija postoji i u zemlji u kojoj živite, naročito ako je u njoj srednji stalež malobrojan.  Ali, čak i tamo gde je srednji stalež relativno brojan, vlade još uvek nisu uspele da premoste ekonomski jaz između bogatih i siromašnih.

Daleko od idealnog

Ni bogate ni siromašne zemlje ne mogu se pohvaliti idealnim stanjem. Pomislite samo na nepovoljan položaj onih koji žive u siromašnijim zemljama. Zdravstvena zaštita je u velikoj meri ograničena. Dok u 9 najbogatijih zemalja koje su navedene u okviru na ovoj strani, jedan lekar dolazi na 242 do 539 stanovnika, u 18 najsiromašnijih zemalja situacija je daleko nepovoljnija. U njima jedan lekar dolazi na 3 707 do 49 118 stanovnika. Stoga je sasvim razumljivo što u bogatijim zemljama prosečan životni vek premašuje 73 godine, dok je u više od polovine najsiromašnijih zemalja on daleko ispod 50 godina.

 U siromašnim zemljama su znatno ograničene i mogućnosti da se stekne obrazovanje, zbog čega su deca često osuđena na život u bedi. Nedostatak obrazovanja se može zapaziti na osnovu stope pismenosti. Dok u 7 od 9 najbogatijih zemalja nema nepismenih (u preostale dve pismeno je 96 i 97 posto stanovništva), u 18 najsiromašnijih zemalja najviša stopa pismenosti je 81 posto, a najniža 16 posto. U deset od ovih zemalja pismeno je manje od 50 posto stanovništva.

Ali ni u bogatim zemljama situacija nije sasvim ružičasta. Dok za žitelje siromašnih zemalja veliki problem predstavlja nedostatak hrane, u bogatim zemljama sve više ljudi umire od posledica gojaznosti. U knjizi Food Fight navodi se da, „što se ishrane tiče, u svetu više nije najveći problem neuhranjenost već neumerenost“. A časopis The Atlantic Monthly piše: „Oko devet miliona Amerikanaca sada je ’bolesno gojazno‘, što znači da imaju oko 45 ili više kilograma iznad normalne težine. Zdravstveni problemi izazvani gojaznošću svake godine u ovoj zemlji prouzrokuju oko 300 000 slučajeva prevremene smrti.“ U istom članku se ukazuje na to da bi „gojaznost uskoro mogla da nadmaši i glad i zarazne bolesti kao najveća pretnja po zdravlje ljudi“. a

Istina je da žitelji bogatih zemalja imaju viši životni standard, ali oni istovremeno mogu pridavati veći značaj materijalnim posedima nego međuljudskim odnosima, stavljajući tako preveliki naglasak na imovinu a premali na sam život. Usled toga, postaju skloni da značaj i vrednost drugih ljudi mere prema njihovoj profesiji, primanjima ili posedima, umesto da im merilo budu nečije znanje, mudrost, sposobnosti ili dobre osobine.

U naslovu jednog članka koji je objavljen u nemačkom nedeljniku Focus postavljeno je sledeće pitanje: „Imati malo manje, zašto da ne?“ U tom članku, koji je istakao da upravo jednostavan život donosi sreću, bilo je rečeno: „Uprkos izuzetno velikom ekonomskom napretku, većina onih koji žive u zapadnom svetu nisu srećniji danas nego što su bili pre nekoliko decenija... Svako kome su materijalne stvari na prvom mestu u životu, na dobrom je putu da postane nesrećan.“

Ostvarivanje savršene ravnoteže

Činjenice pokazuju da i bogate i siromašne zemlje imaju svoja pozitivna i negativna obeležja. Dok u siromašnom svetu ljudi ponekad žive veoma skromno, u bogatim zemljama postoji mnogo toga što komplikuje život. Bilo bi zaista korisno kad bi ova dva sveta mogla da uče jedan od drugog! Ali, da li je realno verovati da takva savršena ravnoteža može biti ostvarena?

Možda mislite da je taj cilj, iako poželjan, jednostavno iznad ljudskih sposobnosti. A i istorija čovečanstva pruža temelj za takav zaključak. Pa ipak, situacija uopšte nije beznadežna. Možda ste prevideli najlogičnije rešenje ovog problema. Šta bi to moglo biti?

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 6. strani]

’Gojaznost bi uskoro mogla da nadmaši i glad i zarazne bolesti kao najveća pretnja po zdravlje ljudi‘ (The Atlantic Monthly).

[Grafikon na 5. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Zemlje su Prosečan

poređane po životni vek

azbučnom redu muškaraca Stopa

(u godinama) pismenosti(%)

Devet Belgija 75.1 100

najbogatijih Kanada 76.4 96.6

zemalja Danska 74.9 100

Island 78.4 100

Japan 78.4 100

Luksemburg 74.9 100

Norveška 76.5 100

Švajcarska 77.7 100

Sjedinjene 74.4 95.5

Države

Osamnaest Benin 50.4 37.5

Najsiromašnijih Burkina faso 43 23

Zemalja Burundi 42.5 48.1

Čad 47 53.6

Kongo 49 80.7

Etiopija 47.3 38.7

Gvineja-bisao 45.1 36.8

Madagaskar 53.8 80.2

Malavi 37.6 60.3

Mali 44.7 40.3

Mozambik 38.9 43.8

Niger 42.3 15.7

Nigerija 50.9 64.1

Ruanda 45.3 67

Sijera Leone 40.3 36.3

Tanzanija 43.3 75.2

Jemen 59.2 46.4

Zambija 35.3 78

[Izvor]

Izvor: 2005 Britannica Book of the Year.

[Izvor slike na 4. strani]

© Mark Henley/Panos Pictures