Pogled u svet
Pogled u svet
Mladi i mobilni telefoni
„Mladi Britanci nisu u stanju da organizuju svoj život bez mobilnog telefona“, izveštava londonski Daily Telegraph. Istraživači su pratili grupu mladih uzrasta između 15 i 24 godine koji su dve sedmice bili bez mobilnog telefona. „To je bilo veoma neobično iskustvo“, navodi se u izveštaju. „Mladi su bili prinuđeni da se suoče s potpuno novim situacijama: da razgovaraju sa svojim roditeljima, da pokucaju na vrata svojih prijatelja i da upoznaju njihove roditelje.“ Profesor Majkl Hjum sa Univerziteta u Lankasteru, u Engleskoj, opisuje uobičajene razgovore mladih korisnika mobilnog telefona kao „način za sticanje samopouzdanja i pronalaženja sopstvenog identiteta“. Bez mobilnog, jedna tinejdžerka je bila „razdražljiva i napeta“, izveštava se u novinama, dok se jedan tinejdžer osećao usamljeno i „morao je unapred da planira tačno vreme susreta s drugima“, umesto „da s prijateljima razgovara kad god to poželi“.
Nemci previše štede vodu?
Sistemi za vodosnabdevanje i kanalizaciju u Nemačkoj trpe zbog toga što potrošači previše štede vodu, izveštava list Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung. Prilikom projektovanja tih sistema, uzeta je u obzir veća potrošnja koja se predviđala u budućnosti. U isto vreme, štednja vode reklamirana je kao važan doprinos očuvanju životne sredine i prirodnih bogatstava, usled čega je potrošnja vode opala. Sada je problem u tome što „u mnogim mestima, pijaća voda stoji u cevima“, kaže Ulrih Emihen iz Nemačkog saveznog udruženja za gas i vodu. „Duže stajanje dovodi do korozije cevi, a voda apsorbuje metale.“ Takođe, kada u kanalizacionoj mreži nema dovoljno vode, čvrsta materija se nagomilava i počinje da se raspada. Jedino rešenje je da se kroz sisteme za vodosnabdevanje i kanalizaciju pušta dragocena pijaća voda.
Carski rez i alergije
„Moguće je da carski rez stvara dugotrajni rizik, što ranije nismo primećivali“, kaže Sibil Kolecko, sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu. „Ako se uzmu u obzir faktori koji nisu strogo medicinski, nikako ga ne bih preporučila.“ Istraživači kažu da takva vrsta porođaja može doprineti porastu broja slučajeva astme i alergija. Praćenje razvoja 865 beba koje su bile dojene tokom prva četiri meseca, pokazalo je da su bebe rođene pomoću carskog reza imale više stomačnih problema i bile podložnije alergijama na hranu. Prema časopisu New Scientist, „to bi se moglo objasniti time što bebe rođene pomoću carskog reza nemaju priliku da tokom porođaja progutaju korisne bakterije, a kolonizacija crevnog trakta bakterijama igra važnu ulogu u razvoju imunološkog sistema“.
„Hit u dekoraciji enterijera“?
„Turisti i poslovni ljudi sa Zapada koji u Kini nelegalno kupuju tigrovo krzno odgovorni su za uništavanje jedne od najugroženijih vrsta na svetu“, kaže se u londonskom listu The Sunday Telegraph. Broj tigrova u divljini opao je sa oko 100 000 pre jednog veka na manje od 5 000. Većina njih živi u Indiji, dok neki prebivaju u drugim zemljama južne Azije kao i na Dalekom istoku. Londonska dobrotvorna organizacija pod nazivom Environmental Investigation Agency izveštava da kupci gledaju na njegovo krzno kao na „hit u dekoraciji enterijera, ali time dovode tigra do ivice istrebljenja... Ove životinje su do te mere ugrožene da je svaki primerak važan za preživljavanje vrste.“ Između 1994. i 2003, zaplenjena su 684 tigrova krzna, ali smatra se da je to samo deo onoga što se prokrijumčari.
Implantacija identifikacionog čipa
„Američka Uprava za hranu i lekove odobrila je implantaciju identifikacionog čipa“ kao sredstva za pristup zdravstvenom kartonu pacijenta, izveštava časopis Journal of the American Medical Association (JAMA). Proizvođači preporučuju da se čip, veličine zrna pirinča, ugradi ispod pacijentove kože u predelu tricepsa. Kada se skenerom pređe preko tog mesta, medicinsko osoblje može pročitati identifikacioni broj čipa. On se zatim koristi za pristup informacijama koje su prethodno smeštene u bazu podataka, što se omogućava putem jedne bezbedne Internet veze. Ova nova tehnologija „može doprineti bržem pristupu važnim informacijama o zdravstvenom stanju pacijenata koji nisu u svesnom stanju ili ne mogu da govore“, navodi JAMA, i to bi se „takođe moglo koristiti u cilju poboljšanja bezbednosti, kao i za finansijsku i ličnu identifikaciju“.
Vanbračni život
„Sve više Kanađana ulazi u divlji brak pre nego što se venčaju“, izveštava list Vancouver Sun. Alan Mirabeli, izvršni direktor Vanijeovog instituta za porodicu u Otavi, kaže: „Današnja generacija Kanađana ispod 35 godina suočava se s većom stopom razvoda i razdvajanja svojih roditelja nego ijedna druga pre nje. Zato su veoma oprezni kada je reč o stupanju u brak.“ Jedna nacionalna anketa koja je obuhvatila skoro 2 100 Kanađana uzrasta između 18 i 34 godine otkrila je da „22 posto njih... živi s partnerom nevenčano, dok je 27 posto venčano“, navodi se u izveštaju. „Jedno od prethodnih istraživanja Vanijeovog instituta otkrilo je da je 1975. godine 61 posto ispitanika bilo venčano, dok je svega jedan posto živelo sa svojim partnerom u divljem braku.“
Godina ekstremnih vremenskih uslova
„Godina 2004, koja će ostati upamćena po četiri razorna uragana na području Kariba i po smrtonosnim tajfunima u Aziji, četvrta je najtoplija zabeležena godina, što je nastavak perioda koji je započeo 1990, u kom je bilo 10 najtoplijih godina“, navodi se u izveštaju Asošiejted presa. Takođe, prošle godine je potrošeno najviše novca na otklanjanje posledica štete prouzrokovane vremenskim nepogodama. Procenjuje se da su samo u Sjedinjenim Državama i na području Kariba uragani izazvali štetu u visini od preko 43 milijarde dolara. Neka područja su bila pogođena olujama i talasima vrućina dok je u isto vreme na drugim mestima vladala izuzetno oštra zima. Primera radi, u junu i julu, u južnoj Argentini, Peruu i Čileu zabeležene su jako niske temperature uz snežne padavine. Prema citiranom izveštaju, „naučnici kažu da će stalan rast temperature verovatno nastaviti da izaziva poremećaje u globalnoj klimi“.