’Vidimo se kod bunara‘

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MOLDAVIJE

POMALO nervozno, mlada gleda kako se voda izvlači iz bunara i prosipa na put. Slatko se smeje dok je mladoženja uzima u ruke i nosi preko mokrog dela puta. Prijatelji i članovi porodice su se okupili da bi videli i pozdravili mladence koji izvode ovaj stari običaj. Taj neobičan svadbeni običaj na pravi način pokazuje da je u Moldaviji bunar mnogo više od mesta odakle se izvlači voda.

Moldavija se nalazi u jugoistočnom delu Evrope i graniči se na severu, istoku i jugu sa Ukrajinom, a na zapadu sa Rumunijom. Njena ukupna površina iznosi oko 34 000 kvadratnih kilometara.

Iako kroz ovu zemlju teče skoro 3 100 reka, zbog čestih suša one ne mogu u potpunosti  da podmire potrebe za vodom njenih 4 300 000 stanovnika. Zato se osim iz reka i jezera, više od 20 posto vode dobija iz bunara. Procenjuje se da s moldavske strane uz reku Prut ima između 100 000 i 200 000 bunara!

Podesno smešteni duž puteva, bunari sa ukrašenim nadstrešnicama čekaju da ugase žeđ umornim putnicima. U mnogim selima, bunar je i mesto gde se sastaju prijatelji i gde se razgovara o dnevnim zbivanjima.

Tradicionalno cenjenje za vodu

U Moldaviji se cenjenje za vodu iz bunara pokazuje na razne načine. Na primer, toaleti se prave na bezbednoj udaljenosti od porodičnog bunara, a da bi se njegova čistoća zaštitila još više, zabranjeno je vraćati višak vode u bunar. Svu preostalu vodu treba proliti na zemlju ili u sud pored bunara. Takođe, smatra se nepristojnim pljunuti na zemlju u blizini bunara, a po tradiciji je čak zabranjeno svađati se kod njega!

Bunari unapređuju duh zajedništva među Moldavcima. Kopanje novog bunara je značajan događaj i smatra se važnim kao i zidanje nove kuće. To se vidi iz moldavske izreke: „Ko ne sagradi dom, ne podigne sina, ne iskopa bunar i ne posadi drvo, protraćio je život.“ Kada se bunar iskopa, svi koji su učestvovali pozivaju se na veliku gozbu.

Briga za životnu sredinu

Većina bunara u Moldaviji crpe vodu iz gornje granice podzemne vode sa dubine od 5 do 12 metara. Voda se nalazi i između 150 i 250 metara pod zemljom. Uprkos tradicionalnim merama zaštite, veći deo moldavske podzemne vode zagađen je industrijskim i poljoprivrednim otpadom. Ujedinjene nacije su 1996. izdale publikaciju Republic of Moldova Human Development Report, u kojoj je primećeno da su nitrati i patogene bakterije zagadili „oko 60% bunara u Moldaviji“. Ipak, u poslednje vreme se kvalitet bunarske vode poboljšao, što je rezultat smanjenja industrijske proizvodnje, kao i količine hemikalija i goriva koji dospevaju u podzemne vode.

Ako posetite Moldaviju, ne morate da prosipate vodu na put da biste započeli prijateljski razgovor s nekim. Možda čak čujete novosti dok budete gasili žeđ čašom hladne vode. Dovoljno je da vam neki gostoljubivi Moldavac predloži da se vidite kod bunara.

[Okvir/Slike na stranama 26, 27]

TRADICIONALNI ZANAT

Oleg je limar. On pravi ukrasne nadstrešnice otkako je završio školu. „Rekao bih da nam je ovaj zanat u krvi“, kaže Oleg. „Početkom prošlog veka, moj deda je naučio da obrađuje metal od jednog od mnogobrojnih jevrejskih limara, koji je živeo u velikoj jevrejskoj zajednici nadomak sela Lipkani. Nakon pogroma u Drugom svetskom ratu, ostalo je samo nekoliko zanatlija, koji nisu bili Jevreji. Tada je moj otac naučio ovaj zanat i kasnije je to znanje preneo na mene.“

Dok pravi zanimljive oblike koji će krasiti nadstrešnice bunara, Oleg koristi jednostavan alat i nekoliko šablona, oslanjajući se pri tom na tradiciju i maštu. Meštani veoma cene njegovo umeće. Oleg kaže: „Moje mušterije se obično cenjkaju, govoreći da su druge zanatlije jeftinije, ali kada završim posao, obično spremno plate onoliko koliko tražim.“

[Mape na stranama 26, 27]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

UKRAJINA

MOLDAVIJA

RUMUNIJA

Crno more