Kako podneti gužvu u saobraćaju?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! S FILIPINA

UPOZORENJE: Mnogi veliki gradovi nalaze se na udaru jedne pošasti. To nije zarazna bolest, a ipak ugrožava milione ljudi. Šta je to? Pošast u vidu zastoja u saobraćaju!

Istraživači kažu da česta izloženost saobraćajnim zastojima može ugroziti vaše zdravlje. Rezultati jednog nedavnog istraživanja čak ukazuju na to da se nakon jednog sata provedenog u gužvi povećava rizik od srčanog udara. Novine The New Zealand Herald izveštavaju da su „izduvni gasovi, buka i stres verovatno glavni uzroci iznenadnog porasta tog rizika“.

Otrovi u vazduhu

Većina motornih vozila ispušta azot-okside i neka kancerogena jedinjenja. Mnoga vozila, posebno ona sa dizel motorom, izbacuju velike količine sitnih čestica, koje predstavljaju ozbiljnu opasnost po zdravlje ljudi. Procenjuje se da svake godine usled zagađenja vazduha umre i do tri miliona ljudi, a dobrim delom „zasluga“ za to pripada motornim vozilima. U jednom izveštaju se kaže da je 10 posto respiratornih infekcija kod dece u Evropi posledica zagađenja prouzrokovanog sitnim česticama, dok je taj procenat još veći u gradovima s velikim zakrčenjima u saobraćaju.

Uzmite u obzir i opasnosti koje prete životnoj sredini. Azot-oksidi i sumpor-dioksid iz izduvnih gasova doprinose nastanku kiselih kiša koje zagađuju vodu, škode životu u njoj i oštećuju veoma mnogo vrsta biljaka. Da stvari budu gore, vozila ispuštaju ogromne količine ugljen-dioksida, označenog kao najvećeg krivca za globalno zagrevanje, za koje se kaže da prouzrokuje daljnje opasnosti za planetu.

Više udesa

Kako je saobraćaj sve gušći, povećava se i opasnost po ljudski život. Svake godine u saobraćajnim nesrećama pogine više od milion ljudi, i taj broj konstantno raste. Ova opasnost je posebno izražena u pojedinim područjima. Na primer, istraživači Evropske komisije otkrili su da „na svakih milion stanovnika, na putevima u Grčkoj pogine 690 ljudi, naspram 120 njih u Švedskoj“.

Faktor koji proteklih godina privlači mnogo pažnje i stvara puno neprijatnosti jeste gnev na drumu. Sve češći su izveštaji o tome kako vozači iskaljuju bes na drugim vozačima. Prema istraživanju koje je sprovela američka Nacionalna uprava za bezbednost drumskog saobraćaja, vozači smatraju da je jedan od uzroka povećane agresivnosti „gušći saobraćaj, to jest veći broj zastoja“.

Ekonomski troškovi

Saobraćajne gužve takođe odnose mnogo novca. Jedno istraživanje je  pokazalo da se samo u Los Anđelesu u zastojima u saobraćaju godišnje izgubi preko četiri milijarde litara goriva. Postoje i indirektni gubici, kao što su propuštene poslovne prilike, dodatni troškovi za lečenje usled zagađenja i danak koji uzimaju sve češće saobraćajne nesreće.

Svi zajedno, ovi gubici opterećuju državnu ekonomiju. Jedno istraživanje je pokazalo da samo zbog izgubljenog vremena i potrošenog goriva saobraćajne gužve koštaju Amerikance oko 68 milijardi dolara godišnje. Na Dalekom istoku, novine Philippine Star izvestile su: „Kao što taksimetar stalno odbrojava, tako i država svake godine gubi na milijarde pezosa zbog gužvi u saobraćaju.“ Procenjuje se da su ovi troškovi u Evropi dostigli oko 250 milijardi evra.

Kakva je budućnost saobraćaja?

Uprkos mnogim naporima da se nađe neko rešenje, situacija postaje sve gora. Istraživanje koje je u 75 američkih gradova sproveo Teksaski saobraćajni institut, pokazuje da se vreme provedeno u zastojima povećalo sa prosečnih 16 sati tokom 1982, na 62 sata 2000. godine. Ukupno trajanje zastoja u toku dana poraslo je sa četiri i po na sedam sati. U izveštaju se navodi da su se „tokom višegodišnjeg istraživanja svuda povećale gužve u saobraćaju“.

Slični izveštaji pristižu i iz drugih zemalja. Istraživači koji rade pod upravom Evropske komisije zaključuju: „Ukoliko ne napravimo korenite promene u pogledu načina prevoza, zastoji će u narednoj deceniji dovesti do potpunog zagušenja u gradovima.“

Azijske zemlje se susreću sa sličnim problemom. Tokio je poznat po gužvama, a saobraćaj je sve gušći i u drugim gradovima širom Japana. Na Filipinima, česti su izveštaji poput ovog iz novina Manila Bulletin: „Ulice su zakrčene gustim kolonama, a na hiljade putnika čeka prevoz tokom sve dužeg špica.“

Mora se biti realan i priznati da u ovom trenutku izgleda da nema pravog rešenja za ovaj problem. Entoni Dauns, pisac knjige Stuck in Traffic—Coping With Peak-Hour Traffic Congestion, došao je do sledećeg zaključka: „Ma šta ljudi preduzimali kako bi sprečili buduće gužve u saobraćaju, izvesno je da će u skoro svim delovima sveta one biti sve veće. Zato je moj savet: Pomirite se s tim.“

Šta možete preduzeti?

Onda, šta možete preduzeti da biste izašli na kraj sa ovim neprijatnim problemom? Ako ste i vi među milionima onih koji se često nađu u zastoju, postoje neke stvari koje možete preduzeti da biste  zaštitili svoje fizičko i mentalno zdravlje.

◼ PRIPREMITE SE. Mnogi su pod stresom i pre nego što se zaglave u saobraćaju. Pošto prekasno ustaju iz kreveta, u brzini se tuširaju, oblače i jedu. Brine ih i sama pomisao da će zakasniti na posao. Zastoj im samo prouzrokuje još veći stres. Ako očekujete da ćete se zaglaviti u saobraćaju, planirajte više vremena za put. Ako krenete ranije, možda uspete da izbegnete špic. Prema knjizi Commuting Stress—Causes, Effects, and Methods of Coping, „manje stresan odlazak na posao počinje prethodnog dana ili večeri“. Dalje se kaže: „Da bi se izbegao jutarnji  špic, odeća, tašna, ručak za odrasle i užina za decu spremaju se uveče.“ Naravno, neophodno je dobro se naspavati. Da biste rano ustali, morate otići u krevet u razumno doba.

Postoje još neke koristi od ranog ustajanja. Na primer, puno vremena provedenog u saobraćaju može izazvati napetost u mišićima i smanjiti njihovu gipkost. Ako vam okolnosti dozvoljavaju, zašto ne biste vežbali ujutro? Program redovnog vežbanja može vam poboljšati zdravlje i pomoći da lakše podnesete stres usled zastoja u saobraćaju. Osim toga, ako ranije ustajete, imaćete vremena za hranljiv doručak. Biti zaglavljen u saobraćaju sa brzom hranom u stomaku ili s praznim stomakom može prouzrokovati još veći stres.

Dodatni stres možete izbeći tako što ćete paziti da vam vozilo bude u ispravnom stanju. Malo je stvari koje mogu toliko isfrustrirati čoveka kao kvar usred gužve, pogotovo ako je ružno vreme. Zato, vodite računa o kočnicama, gumama, klima-uređaju, grejaču kabine, brisačima vetrobranskog stakla, grejačima stakala i drugim važnim sistemima. Čak i najmanja nezgoda u zastoju može prouzrokovati ogroman stres. I naravno, pazite da uvek imate dovoljno goriva u rezervoaru.

◼ INFORMIŠITE SE. Pre polaska, može vam pomoći ako se informišete o eventualnom lošem vremenu, radovima na putevima, zatvorenim ulicama, saobraćajnim nesrećama i drugim dnevnim događajima koji se tiču saobraćaja. Zato poslušajte vesti ili prelistajte novine. Takođe, nabavite plan grada. Kada znate kuda sve možete voziti, možda ćete moći da izbegnete zakrčenja.

◼ NAPRAVITE PRIJATNU ATMOSFERU. Podesite ventilaciju kao i položaj sedišta tako da vam bude prijatno koliko god je to moguće. Ako imate radio-kasetofon ili CD, možete slušati omiljenu muziku. Neka muzika ima umirujuće dejstvo i može smanjiti stres. Ona vas može prilično poštedeti neprijatne buke spolja. a

◼ RADITE NEŠTO KORISNO. Jedna od najkorisnijih stvari koje možete raditi dok ste zaglavljeni u saobraćaju jeste da razmišljate o pozitivnim stvarima. Umesto da se koncentrišete na lošu situaciju, pokušajte da razmišljate o tome šta treba da obavite u toku dana. Ako ste sami, vreme možete iskoristiti da razmislite o važnim stvarima i čak da donesete neke odluke, a da vas pri tom niko ne uznemirava.

Ako ste putnik u vozilu, gledanje u neprekidnu kolonu automobila samo će vas izložiti dodatnom stresu. Zato planirajte da dobro iskoristite vreme. Možete poneti omiljenu knjigu ili novine. Možda možete pročitati poštu od prethodnog dana. Neki pišu pisma ili rade na prenosivom računaru.

◼ BUDITE REALNI. Ako živite u sredini gde su zastoji u saobraćaju čest problem, očekujte gužvu i planirajte unapred. Zastoji će u većini gradova ostati problem. Knjiga Stuck in Traffic—Coping With Peak-Hour Traffic Congestion kaže: „U doglednoj budućnosti, veći zastoji će tokom špiceva skoro sigurno i dalje postojati u svim metropolama koje već imaju taj problem.“ Zato naučite da na gužve u saobraćaju gledate kao na sastavni deo života i izvucite iz toga što više možete!

[Fusnota]

[Slika na 26. strani]

Izbegnite gužvu tako što ćete planirati unapred

[Slika na 26. strani]

Pre polaska, izaberite odgovarajuću kasetu ili CD

[Slika na 26. strani]

Ako ste putnik, nađite način da radite nešto korisno

[Slika na 26. strani]

Ne uznemiravajte se oko stvari koje ne možete promeniti