Počeci savremene industrije dijamanata

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ JUŽNOAFRIČKE REPUBLIKE

BILO je to januara 1871. Adrijan van Vajk, farmer koji je voleo da čita Bibliju, živeo je sa svojom porodicom u polupustinjskoj oblasti južne Afrike zvanoj Grikvaland Vest. Ali, miru koji je imao došao je kraj kada su na njegovu farmu sa svih strana počeli da pristižu stranci koji su tu podigli kamp. Sedeo je na verandi i prosto nije mogao da veruje svojim očima!

U roku od nekoliko dana, njegovo imanje je bilo preplavljeno hiljadama ljudi — dokle god mu se pogled pružao! Neki su bez dozvole ogradili deo njegovog dvorišta i nisu ga čak ni pozdravljali! Šta se to desilo? Otkud takva jagma? Vešću da se na Van Vajkovoj farmi nalazi strašno mnogo dijamanata, otpočela je nova groznica.

Kako je došlo do dijamantske groznice

Nekih 12 godina ranije, blizu reke Val, oko 70 kilometara severno od Van Vajkove farme, pronađen je dijamant od pet karata. Čovek koji ga je pronašao prodao ga je svešteniku Berlinskog misionarskog udruženja za pet funti sterlinga. To je sve što se zna o otkriću tog prvog dijamanta. Ali, vest se pročula i ljudi su se dali u potragu.

Priča nas vodi devet godina unapred na farmu Shalk van Nikerka, nadomak reke Oranje, nekoliko kilometara južno od ušća  sa rekom Val. Na toj farmi živela je i porodica Jakobs. Njihova deca su stalno igrala igru koju su zvali pet kamenova. Jedan od tih kamenova koje su koristili u igri bio je sjajni kamen koji je našao njihov stariji brat Erazmus.

Jednog dana početkom 1867. godine, Van Nikerk je posetio Jakobsove. Gospođa Jakobs je znala da se on zanima za drago kamenje, pa mu je rekla za sjajni kamen kojim su se njena deca igrala. „Noću na svetlosti sveće predivno svetluca“, rekla je. Kada ga je pažljivo pregledao, Van Nikerk je uzbuđeno uzviknuo: „Rekao bih da je ovo dijamant!“ Prisetio se da je čitao o tome kako se proverava da li je neki kamen zaista dijamant. Prevukao je njim po prozorskom staklu tog skromnog doma. Zapanjio se kada je video dubok trag na staklu i izvinio se što ga je oštetio. a Gospođa Jakobs mu je poklonila kamen, odbivši da joj plati za njega.

Kada je sledeći put otišao u obližnji Houptaun, Van Nikerk je pokazao kamen prijateljima, ali nijedan nije mogao da mu potvrdi da je to dijamant. Tako je kamen išao iz ruke u ruku, sve dok poštom nije stigao do lekara, dr Aterstouna, iz Grejemstauna. On je zatražio pomoć od jednog nastavnika. U školskoj laboratoriji urađeni su testovi da bi se proverila specifična težina kamena i pokazalo se da je to zaista dijamant. Kamen je zatim odnesen kod jednog juvelira koji je uzalud pokušavao da ga označi svojom turpijom. Pitani su još neki ljudi i svi su došli do istog zaključka kao i Van Nikerk. Dr Aterstoun je pismom potvrdio da je to dijamant težine 21,25 karata. Van Nikerku je plaćeno 350 funti sterlinga za taj dragulj, a on je odmah podelio novac sa gospođom Jakobs. Kamen je prigodno nazvan Eureka, što ukazuje na „sjajno otkriće“.

Pastir i pošteni farmer

Naša priča se nastavlja dve godine kasnije u području ispod ušća reka Oranje i Val. Tamo je jedan afrički pastir po imenu Bui pasao ovce kada je ugledao na zemlji nešto svetlucavo. Sagnuo se da podigne taj sjajni kamen nalik orahu i stavio ga u džep. Načuo je da u tom kraju postoji interesovanje za neke vrste kamenja. Zato ga je, želeći da tako dobije posao, najpre ponudio jednom farmeru, a zatim i jednom trgovcu. Oni su ga uputili na Van Nikerkovu farmu.

Bui je otišao tamo i pokazao mu kamen. Van Nikerk je odmah shvatio  da postoji mogućnost da u rukama ima veći i vredniji kamen od onog koji mu je dala gospođa Jakobs. Pitao je pastira šta želi u zamenu za taj kamen. „Gazda“, odgovorio je Bui s poštovanjem, „možete mi dati šta god vi mislite da je u redu.“ Bez oklevanja, Van Nikerk mu je dao skoro sve što je imao — 500 ovaca, 10 volova, teretna kola koja je koristio za prevoz povrća u grad, pa čak i svog osedlanog konja! Bui je sigurno smatrao sebe bogatim čovekom — a sve to zahvaljujući jednom sjajnom kamenu nalik orahu!

Van Nikerk je odmah otišao u Houptaun da proda dijamant. Tamo se zadivljena grupa trgovaca složila da mu plati 11 300 funti sterlinga za taj kamen od 83,5 karata, koji je kasnije postao poznat kao Zvezda Južne Afrike. b Izbrušeni i ispolirani kamen postao je glavni deo predivne ogrlice prikazane na ovoj strani. Kada je svet saznao za ovaj dijamant, neverica je nestala i hiljade ljudi iz Severne i Južne Amerike, Engleske, Evrope i Australije pohitalo je ovde u potrazi za bogatstvom.

Groznica počinje

U početku se iskopavanje dijamanata odvijalo duž reka Oranje i Val. Zatim se 1870. pročulo da su na farmama između ove dve reke nađeni neki izuzetni primerci. Zato su tragači sa reka požurili u područje gde se nalazila farma Adrijana van Vajka. On i njegove komšije nisu znali da im se farme nalaze iznad ugašenih vulkana. U nekadašnjim vulkanskim kanalima otkriveni su dijamanti u takozvanoj plavoj zemlji.

U međuvremenu, nicala su žurno izgrađena sela, koja su najpre sačinjavali samo šatori, a nedugo zatim i barake od talasastog  lima. Bez dovoljno vode i bez infrastrukture, ova sela su u najmanju ruku bila primitivna. Novopridošli su morali da se bore sa oblacima prašine, rojevima muva, letnjim temperaturama od preko 40 stepeni Celzijusa i zimskim noćima tokom kojih je temperatura ponekad padala i ispod nule. Sve te neugodnosti izdržali su u nadi da će steći veliko bogatstvo.

Šta se desilo s Adrijanom van Vajkom nakon što su mu tragači za dijamantima preorali farmu? On im je najpre za malu novčanu nadoknadu koju su mu davali svakog meseca dozvolio da kopaju na jednom delu njegove farme. Ali, pošto je dolazilo sve više i više njih, situacija je počinjala da izmiče kontroli. Kada mu je jedna rudarska kompanija ponudila 2 000 funti sterlinga za farmu, prihvatio je ponudu, potpisao ugovor i otišao u potrazi za mirnijim mestom za život.

Nedaleko od Van Vajkove, nalazila se i farma braće De Bir. Njihovo prezime se nalazi u okviru naziva kompanije De Beers Consolidated Mines, koja i danas postoji kao najveći svetski proizvođač dijamanata. Grad Kimberli nalazi se na mestu gde su nekada bile ove male farme. Traganje za dijamantima na farmi braće De Bir postalo je veoma intenzivno i rupe su bile toliko duboke i široke, da je farma postala poznata kao Veliki kop.

Pre prvih otkrića dijamanata u Južnoafričkoj Republici, ovi dragulji su se vadili u Indiji i Brazilu. Ali nije ih bilo dovoljno da bi se zadovoljilo svetsko tržište. Otkrićem velikog broja dijamanata u Južnoafričkoj Republici, nastala je savremena industrija dijamanata.

[Fusnote]

[Okvir/Slike na stranama 16, 17]

RUDNIK PREMIJER

Na oko 30 kilometara istočno od Pretorije, 1903. godine otvoren je rudnik dijamanata koji je nazvan Premijer. Dve godine kasnije, kada je jama bila duboka 10 metara, jedan radnik je primetio svetlucavi predmet na stenovitom zidu. Njegov poslovođa se pažljivo spustio i izvadio ga perorezom. U ruci je držao najveći neobrađeni dijamant ikada pronađen, veličine pesnice. Ovaj ogroman dijamant od 3 106 karata nazvan je po njegovom pronalazaču Tomasu Kulinanu. Kada je bio izbrušen, nastalo je 9 velikih i 96 malih dragulja. Jedan od njih, Kulinan I, to jest Zvezda Afrike, najveći je izbrušeni dijamant na svetu. Kao što se vidi na ovoj strani, on krasi britanski kraljevski skiptar. Nakon celog veka, u rudniku Premijer i dalje se pronalaze mnogi veliki, kvalitetni dijamanti.

[Slike]

Britanski kraljevski skiptar

Neobrađeni dijamant Kulinan, veličine pesnice

[Okvir/Slika na 17. strani]

ZANIMLJIVOSTI O DIJAMANTU

◆ Dijamanti su najtvrđa prirodna materija poznata čoveku.

◆ Sastoje se od ugljenika, isto kao i srce olovke, to jest grafit. Ali, zašto su dijamanti čvrsti, a grafit mek? Zbog razlike u rasporedu atoma ugljenika.

◆ Težina dijamanata se meri u karatima. Jedan karat iznosi petinu grama, to jest 200 miligrama.

◆ Da bi se došlo do jednog karata dijamanta, uglavnom treba prorešetati oko 400 tona stenja, šljunka i peska.

[Okvir/Slika na 18. strani]

VELIKI KOP U KIMBERLIJU

Za četiri godine, od 1869. do 1873, na području današnjeg grada Kimberlija broj stanovnika je od šačice farmera narastao na oko 50 000 ljudi. Mnogi su tragali za bogatstvom i došli su iz svih krajeva sveta. Hiljade njih je prepešačilo 1 000 kilometara iz pristaništa u Kejptaunu. Pijucima i lopatama, pretvorili su jedno brdo u najveću rupu iskopanu rukama. Kada je kopanje konačno prekinuto, ostao je krater dubine 240 metara. Podzemno iskopavanje se nastavilo do dubine od 1 097 metara. Kako navodi delo Standard Encyclopaedia of Southern Africa, do 1914. godine, kada su iskopavanja potpuno prestala, bilo je uklonjeno „25 miliona tona zemlje“. Isti izvor dodaje da je iz sveg tog stenja i zemlje dobijeno tri tone dijamanata u vrednosti od preko 47 miliona funti sterlinga.

[Slika na 17. strani]

Dr Aterstoun

[Slika na 17. strani]

Shalk van Nikerk

[Slika na 17. strani]

Dijamant Eureka

[Izvor]

De Beers Consolidated Mines Ltd.

[Slika na 18. strani]

Zvezda Južne Afrike

[Slike na stranama 18, 19]

Veliki kop, 1875. Stotine tragača je užadima spuštalo radnike u jamu i izvlačilo rudu s dijamantima

[Slike na 19. strani]

Zbog dijamantske groznice žurno su podizani kampovi za rudare

[Izvori slika na 16. strani]

Crown ©/The Royal Collection © 2005, Her Majesty Queen Elizabeth II; fotografija: www.comstock.com

[Izvor slike na 16. strani]

Photo by Fox Photos/Getty Images

[Izvor slike na 17. strani]

Portreti: Iz knjige The Grand Old Days of the Diamond Fields by George Beet

[Izvor slike na 18. strani]

Fotografije: De Beers Consolidated Mines Ltd.

[Izvor slike na 19. strani]

Fotografije: De Beers Consolidated Mines Ltd.