Pogled u svet

Prijateljstva i srce

„Gajenje prijateljstava i dobrih porodičnih odnosa povezuje se sa smanjenjem rizika od srčanog napada i moždanog udara“, navodi se u španskim novinama Diario Médico. Lekari već dugo smatraju da na stanje srca značajno utiču nivo holesterola, krvni pritisak i telesna težina. Ali, prema jednom nedavnom ispitivanju kojim je bilo obuhvaćeno oko 500 žena koje su imale bolove u grudima, treba uzeti u obzir i obim i dubinu veza s porodicom i prijateljima. To novo istraživanje pokazalo je da su „žene koje su imale loše odnose s drugima bile u duplo većoj opasnosti da će [prerano] umreti, za razliku od onih koje su imale dobre odnose s drugima“. Karl Pepin, jedan od autora ove studije, dodaje da je „smanjenje rizika [od moždanog udara i srčanog napada] registrovano [čak i] kod osoba koje imaju jednog ili dva bliska prijatelja“.

 Neobičan sunđer

Istraživači sa Univerziteta u Štutgartu nedavno su otkrili beli, okrugli sunđer koji ih je iznenadio svojim sposobnostima, izveštavaju nemačke novine Die Welt. Iako je vrlo mali, on može da se kreće brzinom od nekoliko centimetara na dan — brže od svih dosad pronađenih sunđera. Tokom ritmičkih kontrakcija, on istiskuje vodu iz tela, smanjujući tako svoju zapreminu i za 70 procenata. Kad udahne, tako što apsorbuje vodu, ovaj sunđer unosi hranljive materije i kiseonik iz vode. Istraživači su ustanovili da njegove kontrakcije postaju mnogo jače kada se u akvarijum pored njega stave mali ljuskari. „To je vrlo neobično“, kaže istraživač Mihael Nikel, budući da sunđer „nema nervni sistem“. Kako on, uprkos takvom nedostatku, kontroliše svoje pokrete ili registruje prisustvo drugih stvorenja? Istraživači intenzivno proučavaju ovaj sunđer, nadajući se da će otkriti kako on uspeva u tome.

Na Antarktiku sve manje kril račića

Količina krila — sićušnih račića sličnih škampima koji su veoma značajna karika lanca ishrane u moru — od 70-ih godina prošlog veka opala je za 80 posto, zapaža Dejvid Adam, a prenosi londonski list Guardian. Kril račići se hrane algama koje prebivaju ispod masa nagomilanog leda, ali budući da je od 1950-ih prosečna temperatura vazduha u oblasti Antarktika porasla za 2,5 stepeni Celzijusa, nešto leda se otopilo. Angus Atkinson, član britanskog tima za istraživanje Antarktika, kaže: „Ne razumemo u potpunosti kako je otapanje leda u ovoj oblasti povezano s globalnim zagrevanjem, ali pretpostavljamo da je ono dovelo do smanjenja količine krila.“ Pomenuti tim je ispitao izveštaje naučnika iz devet zemalja o ulovu ribe u periodima od 1926. do 1939. i od 1976. do 2003. Oni kažu da se količina krila smanjila za četiri petine u odnosu na period od pre tri decenije.

Razgovor zviždanjem

Pastiri s La Gomere, jednog od Kanarskih ostrva, koriste silbo — jezik koji se zasniva na zvižducima. Pomoću koda od dva samoglasnika i četiri suglasnika koji se dobijaju zviždanjem različitih tonova, pastiri mogu da komuniciraju i kada su prilično udaljeni jedni od drugih. Naučnici su nedavno koristili magnetnu rezonancu da bi uporedili moždanu aktivnost pet osoba koje pričaju španski i pet pastira koji znaju i španski i silbo. Istraživači su ustanovili da kada pastiri komuniciraju putem zvižduka, „njihov mozak emituje iste signale kao i kada pričaju“, pišu španske novine El País. U izveštaju se citira izjava jednog istraživača: „Rezultati koje smo dobili pružaju dodatne dokaze o tome koliko je fleksibilna ljudska sposobnost komunikacije.“

Rastući troškovi prevođenja

U maju 2004, Evropska unija je u svoje članstvo primila još 10 država, tako da ih sada ima ukupno 25. Međutim, s proširenjem su se pojavili jezički problemi, koji su doveli do povećanja troškova. Svih 20 jezika koji se koriste u tih 25 zemalja imaju status zvaničnog jezika. Prema tome, dokumenti se moraju prevoditi na svaki od njih. „Pre proširenja“, izveštava francuski časopis Valeurs Actuelles, „Evropska komisija je tokom 2003. prevela 1 416 817 stranica [teksta].“ Međutim, broj prevedenih strana sada će se znatno povećati. Uz devet novih jezika, moguće kombinacije za prevođenje (na primer s malteškog na finski ili sa estonskog na grčki) povećale su se sa 110 na 380. Ispostavilo se da je teško naći sposobne prevodioce za to. Godišnji budžet za prevođenje, koji trenutno iznosi 550 miliona evra, drastično se povećava i „mogao bi dostići sumu od 808 miliona evra“, kaže Robert Rou, iz prevodilačke službe Evropske komisije.

Opasni dim

Moguće je da čestice dima koji nastaje sagorevanjem sveća i tamjana ugrožavaju zdravlje sveštenika i župljana koji provode mnogo vremena u slabo provetrenim crkvama, izveštava list The Sydney Morning Herald. Tokom jednog istraživanja ustanovljeno je da je nivo čestica dima u dve crkve bio „20 puta veći od granice dozvoljene evropskim standardima o zagađenju vazduha“, pišu pomenute novine. U izveštaju se takav nivo zagađenja upoređuje sa onim koji „postoji u vazduhu pored puteva kojima dnevno prođe 45 000 automobila“. Stalna izloženost tom zagađenju vazduha u zatvorenom prostoru mogla bi dovesti do povećanog rizika od raka pluća i drugih plućnih bolesti, upozorava jedan od autora istraživanja.

Spomenik životinjama učesnicima rata

„Nacionalni spomenik životinjama koje su kao deo britanskih i savezničkih trupa učestvovale, patile i izgubile život u ratovima i sukobima tokom vekova“, otkriven je u centralnom Londonu, izveštava The Times. To je bronzana skulptura konja, psa i dve natovarene mazge, okružena kamenim zidom na kom se nalazi reljefni prikaz drugih životinja koje su učestvovale u raznim ratovima. Na primer, procenjuje se da je u Prvom svetskom ratu stradalo osam miliona konja, kao i nebrojeno mnogo mazgi i magaraca. Novine Guardian izveštavaju da su tokom Prvog svetskog rata vojnici koristili svice da bi noću čitali mape. Među posebno zanimljivim životinjama bio je „pas-padobranac“ po imenu Rob koji se više od 20 puta spustio padobranom na područje severne Afrike i Italije. Nadalje, tokom Prvog svetskog rata, golub po imenu Šer Ami „preneo je najmanje 12 poruka i svaki zadatak je sa uspehom obavio“, navodi se u listu The Times. Međutim, prema jednom izvoru, procenjuje se da je u tom ratu stradalo oko 20 000 golubova.