Gledište Biblije

Da li Bog uzdiže neke nacije iznad drugih?

MNOGI smatraju da Bog ima veću naklonost prema njihovoj nego prema drugim nacijama. Ali, ako bi ih neko pitao za dokaz, šta bi mogli da kažu? Neki bi istakli ono što je njihova nacija postigla tokom istorije, kao što su vojne pobede ili ekonomski napredak. Možda bi čak ukazali na uspešne programe pokrenute da bi se nahranili gladni, pomoglo unesrećenima, ili da bi se ostvarila pravda i jednakost za sve. Drugi zaključuju da Bog posebno voli njihovu domovinu zbog njenih prirodnih lepota.

Takav nacionalni ponos postoji u svim zemljama. Međutim, da li Biblija podupire gledište da Bog uzdiže jednu naciju iznad drugih?

Jedna važna Božja osobina

Odgovor je jasan ako razumemo jednu važnu osobinu Svemogućeg Boga. Naime, u Bibliji se posebno ističe da je Bog nepristran. Na primer, u Delima apostolskim 10:34 se jasno kaže: „Bog nije pristran.“ Pored toga, Biblija pokazuje da Jehova Bog „ne gleda ko je ko“ i da „kod Jehove, našeg Boga, nema nepravednosti ni pristranosti“ (Ponovljeni zakoni 10:17, DK; 2. Letopisa 19:7, NW). Bog mrzi pristranost, čak je izjednačava s nepravednošću.

Pa ipak, mogli biste se pitati: ’Zar Bog nije pokazao posebnu naklonost izraelskom narodu? Zar to nije bio dokaz pristranosti?‘ Tačno je da je Bog u biblijska vremena izdvojio Izrael i da je štitio Izraelce u nekim sukobima s drugim narodima. Uz to, Biblija kaže da je Bog „javio reč svoju Jakovu, naredbe i zakone svoje Izraelu. To nije učinio ni jednom drugom narodu“ (Psalam 147:19, 20). Ali, da li Božje postupanje sa Izraelom ukazuje na to da je on pristran? Ni u kom slučaju. Osmotrite tri dokaza u prilog tome.

Kao prvo, Bog je izabrao Izrael da bi to koristilo svim nacijama. On je sklopio savez sa Avrahamom, praocem te nacije, rekavši: „U tvom će se porodu („semenu“, DK) blagosloviti svi narodi zemlje“ (Postanje 22:17, 18). Da, Božja namera je bila da iz izraelskog naroda dođe „seme“ koje bi otvorilo put za velike blagoslove, i to ne samo pripadnicima jedne nacije već ljudima iz ’svih naroda zemlje‘.

Drugo, Božji blagoslovi nikad nisu bili ograničeni samo na Izraelce. Bog je nepristrano omogućio pojedincima iz drugih naroda da ga obožavaju zajedno s njegovim izabranim narodom (2. Letopisa 6:32, 33). Mnogi su prihvatili taj poziv i zbog toga su bili blagoslovljeni. Moavka Ruta je samo jedan dobro poznat primer (Ruta 1:3, 16).

Treće, poseban odnos koji je Bog imao sa zemaljskom nacijom Izrael bio je privremen. Godine 29. n. e, iz te nacije je došlo obećano „seme“, to jest Mesija, Isus Hrist (Galatima 3:16). Ali, njegovi sunarodnici su ga odbacili. On im je rekao: „Evo, vaša kuća vam se ostavlja napuštena“ (Matej 23:38). Prema tome, u svom ophođenju sa čovečanstvom, Bog ne poklanja posebnu pažnju pojedinačnim nacijama, niti se meša u njihove sukobe. On nepristrano pruža svim ljudima priliku da dobiju blagoslove. Osmotrite neke primere.

 Božji darovi svima

Otkupna žrtva Isusa Hrista je najveći Božji dar čovečanstvu (Rimljanima 6:23). Ona je sredstvo za oslobođenje od greha i smrti, zahvaljujući kom svako od nas ima priliku da dobije večni život. To je dar za pojedince „iz svakog plemena i jezika i naroda i nacije“ (Otkrivenje 5:9). Očigledno je da Bog želi da svako „ko iskazuje veru“ u Isusa ima „večni život“ (Jovan 3:16).

Dobra vest o Božjem Kraljevstvu donosi mnoge blagoslove onima koji je prihvataju (Otkrivenje 14:6, 7). Ona pruža nadu za budućnost i daje mudre savete koji već sada mogu voditi do srećnijeg života. Jehova je nepristrano uredio da se ’ova dobra vest o kraljevstvu propoveda po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama‘ (Matej 24:14; 28:19, 20; Dela apostolska 16:10). Ta dobra vest se nalazi u Bibliji, knjizi koja je u celini ili delimično prevedena na više od 2 300 jezika. Kao otac koji voli svoju decu, Jehova je omogućio da „reči večnog života“ budu dostupne skoro svakoj osobi na našoj planeti (Jovan 6:68; Isus Navin 1:8).

Ovi i drugi darovi od Boga na raspolaganju su svima — ljudima svih nacija, rasa i jezika. Prema tome, sticanje Božje naklonosti i blagoslova ne zavisi od našeg mesta rođenja niti od etničkog porekla.

Ko ima Božju naklonost?

Šta treba da činimo da bismo imali Božju naklonost? Odgovor se nalazi u sledećim rečima apostola Petra: „U svakoj naciji prihvatljiv [mu je] onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35). Naravno, nije dovoljno biti samo pasivno zainteresovan za Boga. Potrebno je da razvijemo iskrenu ljubav prema njemu i strah da ne izazovemo njegovo negodovanje. Osim toga, neophodno je da ’činimo ono što je pravedno‘, to jest da aktivno radimo ono što je dobro u Božjim očima.

Potkrepimo to primerom: U mnogim zemljama školovanje je dostupno svima, ali od njega imaju koristi samo oni koji pohađaju nastavu i marljivo uče. Slično tome, svi mogu steći Božju naklonost, ali potrebno je da uložimo trud. To bi značilo da redovno čitamo Bibliju, iskazujemo veru u Hristovu otkupnu žrtvu i živimo u skladu s biblijskim načelima. Ako zaista ’tražimo Jehovu‘, bićemo na putu da steknemo njegovo priznanje (Psalam 105:3, 4; Poslovice 2:2-9).

[Slika na 15. strani]

Jehova je omogućio ljudima iz svih nacija da dobiju „reči večnog života“