Hajde da beremo pečurke!

Od dopisnika Probudite se! iz Češke

VEROVATNO ste već više puta uživali u njihovom ukusu, možda dok ste jeli picu ili neku salatu, čorbu ili sos. Možda vam se dopao njihov neobičan izgled koji je poslužio kao inspiracija mnogim umetnicima čija je specijalnost ilustrovanje priča za decu. Da li ste se ikada pitali šta su zapravo pečurke? Kako rastu? Ko ih bere i na koji način? Hajde da to saznamo.

Pečurke je uglavnom lako prepoznati. One nemaju lišće, cvetove ni hlorofil koji bi im dao zelenu boju. Zato su često vrlo uočljive među zelenilom koje ih okružuje. Mnoge imaju veliki šešir na vrhu stabljike. Postoji obilje različitih boja i oblika. Na primer, ima onih koje podsećaju na morske korale. Druge vrste rastu na drveću i liče na minijaturne police za knjige. Neke čak svetlucaju u mraku.

Šta su pečurke?

Pečurke su u stvari vrsta gljiva. Naučnici su prilično dugo verovali da su one neka posebna i pomalo zagonetna vrsta biljaka. Danas ih većina biologa svrstava u istu grupu kojoj pripadaju i plesni. Oni nazivaju pečurke nezavisnom grupom organizama, navodeći kao razlog njihovu neobičnu građu, rast i način na koji dolaze do hrane. Mnoge pečurke su jestive, a neke čak imaju lekovita svojstva. S druge strane, ima i onih koje su halucinogene ili otrovne. Njihovo naučno ime glasi Mycota ili Mycetes, te se zato nauka koja se bavi proučavanjem gljiva, u koje spadaju i pečurke, naziva mikologija.

 Pečurke pune iznenađenja

Kako se pečurke razmnožavaju? To je za nauku dugo bilo zagonetka. Danas znamo da odrasla pečurka rasipa mikroskopske spore koje prenose vazdušne struje. Kad dospeju u tlo, spore se menjaju i stvaraju micelijum, gustu mrežu tankih niti. Iz te mreže se razvija plodonosno telo pečurke. To je deo koji obično vidimo i beremo.

Da bi preživele, pečurkama je potrebna velika količina različitih organskih materija. Zato one rastu pre svega u šumama, ali i u baštama i na travnatim terenima. Budući da je obolelo i mrtvo drveće njihov glavni izvor hrane, one igraju važnu ulogu u čišćenju šuma. Dok razlažu ostatke drveća, lišća i grančica, pečurke pomažu u stvaranju prirodnog humusa, čime se obogaćuje tlo. Neke od njih žive u simbiozi sa zdravim drvećem; njihov micelijum apsorbuje vodu i hranljive materije iz tla i deo toga daje biljci. Biljka zauzvrat hrani pečurku.

Osim hranljivih materija, pečurkama su potrebne vlaga i toplota. Zato bujaju posle letnje kiše. Kada su uslovi povoljni, neke vrste dostignu svoju punu veličinu preko noći. Jedna vrsta za samo 10 do 14 dana dostigne prečnik od čitavih 50 centimetara. Druge izuzetno dugo žive. Micelijum iz kog se razvija telo pečurke može da opstane vekovima. Prema nekim podacima, gljive koje ulaze u sastav lišajeva žive i do 600 godina.

Posebna odlika nekih vrsta pečuraka, kao što su tartufi, jeste njihov jak miris. Zbog toga, iako rastu pod zemljom, psi mogu da ih nanjuše sa razdaljine od oko šest metara. a

Ko bere pečurke?

Ljudi iz različitih delova sveta već vekovima beru pečurke. Danas u nekim delovima Zapadne Evrope i Severne Amerike taj posao skoro isključivo obavljaju profesionalci koji pečurke prodaju trgovcima. Nasuprot tome, u Centralnoj i Istočnoj Evropi popularno je amatersko branje pečuraka. U tome ne učestvuju samo ljudi koji žive na selu. Mnogi koji  žive u gradovima vole da provedu vikend u šumi berući pečurke. Oni to čine da bi se fizički i mentalno opustili, kao i da bi obogatili svoj jelovnik. Kako izgleda berba pečuraka?

Berači obično počinju rano ujutro, kada su pečurke sveže. Dok polako idu kroz šumu, oni pretražuju travu, mahovinu ili drveće gde rastu pečurke. Na sebi nose odeću od grubog platna, izdržljive cipele ili čizme, a u rancu kabanicu u slučaju da iznenada počne pljusak. Berači vode računa o prirodi i zato se trude da ne naprave neku štetu, čak nastoje da budu što tiši kako ne bi uznemirili životinje.

Pogledajte! Berač je upravo pronašao pečurku. On se saginje i, ne dodirujući je, ispituje je da bi utvrdio da li je jestiva. On posmatra samo potpuno razvijene primerke, jer jedino tako može biti sasvim siguran o kojoj je vrsti reč. Nakon što tačno odredi vrstu, on je nežno hvata za stabljiku — nikad za šešir — i blago je prodrma da bi je odvojio od tla. Odmah čisti s nje ostatke zemlje i trunje i odseca crvljive ili oštećene delove. Sve delove koje odbaci on pokriva mahovinom ili zemljom. Očišćene pečurke stavlja u korpu, a ne u plastične kese ili posude jer bi u tom slučaju počela fermentacija i pečurke bi se pokvarile pre nego što ih odnese kući.

Branje pečuraka može biti i zanimljiva društvena aktivnost. Jedan hrišćanin kaže: „Najpre svi kao grupa idemo u službu, a posle toga volimo da ostanemo zajedno i da se družimo. Ponekad jednostavno odemo u obližnju šumu i beremo pečurke. Dok ih tražimo, pričamo iskustva iz službe i uživamo u druženju.“

Pripremanje pečuraka

Pečurke se u kulinarstvu koriste na više načina. Neke su vrlo ukusne i mogu poslužiti kao važan deo obroka. Primera radi, mnogi ljudi vole da isprže šešir neke velike pečurke kao da je šnicla ili da iseckaju pečurke i na brzinu ih isprže s povrćem. Pikantne vrste se mogu koristiti da bi se poboljšao ukus različitih jela. Ako se dovoljno osuše na toploti, pečurke su vrlo zdrave i mogu se koristiti i u dijetalnoj ishrani. Neke vrste su cenjene zbog proteina, vitamina i minerala koje sadrže.

Pošto se pečurke lako kvare, treba ih pripremiti istog dana kad su ubrane. Jestive pečurke koje se ne čuvaju u odgovarajućim uslovima mogu postati prilično otrovne, tvrde stručnjaci. Ako ne želite da ih upotrebite istog dana, možete ih osušiti ili sterilisati. U tom obliku one tokom čitave godine mogu služiti kao dodatak jelima. Više detalja možete naći u priručnicima o branju pečuraka.

Zašto treba biti oprezan

Ako nikad niste brali pečurke, a želeli biste da pokušate, veoma je važno da se najpre dobro upoznate s njima. Saznajte koje jestive, a koje otrovne pečurke rastu u vašem kraju. Naučite kako da ih prepoznate. Možete se konsultovati i s nekim stručnjakom. Nikad nemojte ubrati pečurku samo zato što lepo izgleda ili fino miriše. Ako niste sasvim sigurni da je jestiva, nemojte je brati! Samo jedna otrovna pečurka može da upropasti ceo obrok, pa čak i da ga učini opasnim po zdravlje. Ako osetite mučninu ili imate glavobolju nakon što ste jeli pečurke, odmah se obratite lekaru.

Bilo da berete pečurke ili ne, uvek se možete diviti njihovoj lepoti. To vas može podsetiti da te složene, korisne i pomalo neobične kreacije nisu slučajno nastale. Poput ostalih čudesa prirode, one pružaju dokaz o postojanju Stvoritelja koji je mudar i pun ljubavi (Postanje 1:11-13; Psalam 104:24).

[Fusnota]

[Slika na 26. strani]

Smrčak

[Slika na 26. strani]

Šitake

[Slika na 26. strani]

Šampinjoni