Kratak osvrt na istoriju purpura

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

„A ti, sine čovečji, nariči nad Tirom... Egipatski raznobojni lan razapeli su da bude tvoje jedro. Od plavog prediva i vune purpurne boje s eliskih ostrva izradili su platneni krov za tvoju palubu... Trgovali su s tobom raskošnim haljinama“ (Jezekilj 27:2, 7, 24, NW ).

TIR je bio najvažnija morska luka drevne Fenikije, koja se nalazila na području današnjeg Libana. Taj ponosni grad je imao razvijenu trgovinu tkaninama purpurne boje. U stvari, upravo je po njemu ta jarka boja u Rimskom carstvu bila poznata pod imenom „purpur iz Tira“.

Zbog svoje visoke cene, purpur je postao privilegija kraljevskih ili uglednih i bogatih porodica. a Prema carskim dekretima, u drevnom Rimu se „običan“ građanin koji bi se usudio da nosi odeću obojenu najkvalitetnijim purpurom smatrao krivim za veleizdaju.

Male količine ove posebne boje dobijaju se i danas na isti način kao u prošlosti — iz morskih puževa, po kap iz svakog. Tirci su koristili puževe volake (Murex), posebno vrste brandaris i trunculus, koje se mogu naći na više mesta duž obale Sredozemlja. U zavisnosti od toga gde su puževi sakupljani, dobijane su različite nijanse ove boje.

Istorija purpura u Meksiku

Pre više vekova, kada su španski konkistadori u Južnoj Americi prvi put videli  tkanine obojene purpurom, oduševili su se postojanošću te boje. Zapazili su da kada se takve tkanine operu, izgleda da boja postaje još lepša. Arheološki nalazi ukazuju na to da su starosedeoci nosili veliki broj odevnih predmeta obojenih purpurom.

Starosedeoci Meksika, naročito Miksteci, bojili su tkanine jednom supstancom koju luči morski puž Purpura patula pansa, vrsta bliska onoj koju su koristili Tirci. Obe ove vrste luče supstancu koja najpre izgleda bledožućkasto, ali kada je izložena vazduhu i sunčevoj svetlosti dobija purpurnu boju. Kad se tkanina boji ovom supstancom, ne mora se koristiti sredstvo za fiksiranje boje, što je zaista jedinstvena karakteristika.

Miksteci su sakupljali Purpura puževe u vodama Tihog okeana. Za razliku od Tiraca i Rimljana koji su ubijali te mekušce — o čemu svedoči gomila praznih ljuštura iz tog perioda — Miksteci su samo „muzli“ puževe. Oni su duvali na njih, čime su ih navodili da puste dragocenu tečnost koja je kapala direktno na predivo; zatim je puž vraćan u more. Tokom reproduktivne sezone puževa, starosedeoci ih nisu sakupljali. Zahvaljujući ovoj metodi i načinu na koji su je koristili, populacija ovih morskih stvorenja opstala je do danas.

Prema Nacionalnoj komisiji za upoznavanje i korišćenje biodiverziteta, sve do početka 80-ih godina prošlog veka, da bi došli do purpura, mikstečki farbari su od oktobra do marta putovali skoro 200 kilometara do uvala u Vatulku. Ravnoteža koja je održavana neagresivnom metodom koju su oni primenjivali bila je narušena u periodu od 1981. do 1985, kada je jedna strana kompanija eksploatisala nalazište. Usled toga, populacija Purpura puževa je naglo opala. To je podstaklo vlasti da jednim sporazumom zabrane ubijanje tih puževa. Njihovo korišćenje dozvoljeno je isključivo starosedeocima, i to na tradicionalan način.

Populaciji Purpura puža još uvek preti sve veći razvoj turizma u blizini njegovih prirodnih staništa. Uprkos tome, mnogi se nadaju da će ovo zadivljujuće stvorenje opstati i nastaviti da daje svoju predivnu boju.

[Fusnota]

[Slika na 16. strani]

„Purpura“ puž

[Slika na 16. strani]

Puž se „muze“, a zatim vraća u more

[Izvor]

© FULVIO ECCARDI

[Slika na stranama 16, 17]

Purpurno predivo spremno za tkanje

[Slike na 17. strani]

Tkanje „posavanka“ (suknje)