Bas Rok — mesto gde se skupljaju blune

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

MASIVNA stena poznata kao ostrvo Bas Rok visoka je oko 110 metara i ima prečnik oko dva kilometra. Nalazi se severoistočno od Edinburga, u Škotskoj, na području jednog ušća koje se naziva Fortski Fert. Ono predstavlja stanište za možda čak 100 000 belih bluna, što čini deset posto svetske populacije ove zadivljujuće morske ptice. a

Početkom 20. veka, bluna se lovila radi ishrane. Njena mast se koristila u medicinske svrhe, a perje za pravljenje dušeka i jastuka. Da bi se napunio samo jedan dušek bilo je potrebno perje od oko 300 ptica. Njena jaja, koja su nekada smatrana delikatesom, danas se uglavnom ne smatraju nečim ukusnim.

Životni vek blune iznosi oko 30 godina, a veza između mužjaka i ženke obično traje doživotno. Spada u red ptica selica tako da se u januaru vraća u isto gnezdo, koje vatreno brani. Na Bas Roku se njena gnezda, načinjena  od obične i morske trave, nalaze jedna uz drugo, na rastojanju od oko jednog metra. Ptice obično biraju ona mesta koja su izložena vetru, jer im to omogućava da vertikalno uzleću i sleću.

Bluna je zanimljiva ptica. Kada ispravi vrat i podigne kljun tada pokazuje da se sprema da poleti. Kada spuštene glave i raširenih krila stane nasuprot drugoj ptici, tada je zapravo upozorava da je spremna da brani svoje gnezdo. Ptice koje se pare „mačuju“ se svojim kljunovima, a ženka se povlači kada je mužjak nežno ugrize za vrat. Blune dobijaju jednog ptića godišnje, a svaki roditelj „leži“ na jajetu tako što stavlja na njega svoju nogu s prstima spojenim kožicama da bi sačuvao njegovu toplotu.

Perje odrasle blune je bele boje, sa upadljivo crnim vrhovima krila, čiji raspon može iznositi dva metra. Nasuprot tome, perje mlade blune je crno i prošarano belim tačkicama. Oko tri meseca nakon izleganja, mlada bluna je teža od svojih roditelja zato što ima nešto više sala koje će joj biti potrebno kada dođe vreme za migraciju.

Mlada bluna počinje samostalan život kada prvi put zaroni u more i počne da pliva. Međutim, mnoge mlade ptice ne prežive to zaranjanje, jer otklizaju niz liticu pri čemu obično slome nogu ili krilo. Ova ptica koja lako sleće na vodu instinktivno nauči da lovi ribu. Na kraju će migrirati, često čak do Zapadne Afrike, a na Bas Rok će se verovatno vratiti tek za tri ili četiri godine.

Način na koji blune zaranjaju u more u potrazi za ribom pleni pažnju posmatrača. One pri tom dostižu brzinu od 100 kilometara na sat. Trenutak pre zaranjanja, kada se nalaze na visini od tridesetak metara iznad vode, skupljaju krila formirajući oblik vrha strele i čvrsto zatvaraju nozdrve. Oči im prekriva jedna zaštitna membrana. Istovremeno, vazdušni mehuri ispod kože poput jastuka štite njeno telo od udara, koji može biti toliko jak da voda biva izbačena visoko u vazduh. Usled udara, ribe se ponekad prosto skamene.

Pod vodom, blune se u potrazi za plenom kreću koristeći krila i noge. Hrane se skušom, sleđicom, haringom i peščanim jeguljama. Lov može potrajati i do 30 sati. Neke blune su lovile ribu čak do obale Norveške na istoku.

Bas Rok predstavlja dom i za još deset vrsta morskih ptica. Ali njima preti sve veća kolonija bluna i sve im je teže da tu sviju gnezdo. U prošlosti, počev od 15. veka, na Bas Rok su dolazili ljudi kako bi se molili i razmišljali. Ostrvo je kasnije ograđeno i određeno vreme služilo je kao kažnjenička kolonija. Iako u svetioniku podignutom 1902. više nema ljudi, on još uvek emituje upozoravajuće svetlo po čitavom ušću.

Bašta čuvara svetionika odavno je zarasla tako da sada njom gospodare blune. Popularni izleti iz male luke Nort Bervik omogućavaju posetiocima da brodom obiđu ostrvo i izbliza vide ove ptice. To je prelep doživljaj pod uslovom da je more mirno.

Međutim, čak i tokom najgore oluje posetioci neće biti razočarani, i to zahvaljujući savremenoj tehnologiji. Na posebnim video-prezentacijama u Škotskom centru za morske ptice u Nort Berviku prikazuje se praktično svaki aspekt njihovog života na Bas Roku. Zato, za šta god da se posetioci odluče, oni se mogu upoznati sa ovim izuzetnim roniocima sa Bas Roka. To je zaista nezaboravno iskustvo.

[Fusnota]

[Slika na 27. strani]

Par bluna: Stefan Ernst/Naturfoto-Online; pozadina: Jörn Meier/Naturfoto-Online

[Izvor]

© NHPA/Bill Coster

[Izvori slika na 26. strani]

Prilikom zaranjanja blune dostižu brzinu od 100 kilometara na sat